Osude iz Sarajeva, „neutralnost“ iz Banjaluke

Stav Srbije o podršci teritorijalnom integritetu Ukrajine, ali bez jasne osude i sankcija Rusiji, nije imao političkog i strateškog odjeka u BiH. Neutralnost oko ovog pitanja još je zvanična politika jer Predsedništvo BiH nema jedinstven stav.

Hrvatski i bošnjački članovi, Željko Komšić i Šefik Džaferović, oštro su osudili napad na Ukrajinu, dok Milorad Dodik ponavlja da je BiH neutralna i da neće zauzimati strane.

Takva pozicija Srbije i Republike Srpske je očekivana, smatraju analitičari. Jer, bilo kakav drugačiji stav iz Srbije bio bi u suprotnosti sa politikom prema Kosovu, dok bi otvorena podrška teritorijalnom integritetu i suverenitetu Ukrajini od strane Banjaluke značila i podršku suverenitetu BiH, što je u suprotnosti sa poslednjim odlukama u vezi sa vraćanjem nadležnosti entitetu.

Zbog toga je stav u vezi sa invazijom na Ukrajinu podeljen, što nije ništa novo u odnosu na politiku poslednje dve decenije, kažu analitičari.

Gromoglasna podela

„Deo njih je zauzeo nekritičku prorusku poziciju, pravdajući i braneći neodbranjivo. Deo je oštro osudio stradanje građana u Ukrajini, praveći paralele sa ratom na ovim prostorima“, kaže politička analitičarka Tanja Topić.

„Za to vreme, deo stanovništva ne pokazuje nikakvu empatiju prema Ukrajincima, uprkos sopstvenim, ne tako davnim stradanjima, diveći se moći čoveka koji pokazuje zube mrskom zapadu“, dodaje ona. Topić se posebno osvrće na „jedinstvo u ćutnji“ trojice nacionalnih vođa, Dodika, Čovića i Izetbegovića, koja je prema njenoj oceni „sramna“.

Dodik je i pre ruske invazije neutralnost postavio kao jedini moguć odgovor, a sada je osudio potez predstavnika BiH u Ujedinjenim nacijama, Svena Alkalaja, koji je podržao izjavu o ratu u Ukrajini, u kojoj se Rusija osuđuje, iako nije bilo saglasnosti iz Banjaluke za taj potez.

„Mi smo se potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju obavezali da pratimo bezbednosnu i spoljnu politiku EU, što smo i učinili“, izjavio je Alkalaj, obrazlažući odluku i usvojenom izjavom Predsedništva BiH iz 2014. godine, u kojoj je izražena puna podrška nаpоrimа za održavanje mira u Ukrajini.

Iako je u Predsedništvu tada sedeo Nebojša Radmanović iz Dodikove stranke (SNSD), stavovi su se očito promenili, tako da ovog puta nema zajedničkog stava po tom pitanju.

Dodik ponavlja, da je BiH neutralna. On kritikuje to što, kako kaže, spoljnu politiku BiH pokušava da sprovodi Stranka demokratske akcije Bakira Izetbegovića, najviše preko ministarke spoljnih poslova Bisere Turković.

„Turkovićeva od nepostojeće spoljne politike, koju kroji snagom svoje destruktivnosti i prirodom mentaliteta koji se uklapa u društveni ambijent u kome preovlađuje poremećeno rezonovanje, pravi klasičnu institucionalizovanu prevaru, samoproglašavajući se za kreatora spoljne politike BiH, iako je ona prema Ustavu u nadležnosti Predsedništva BiH“, kaže Dodik.

„Gospodine Dodik, BiH nije od juče, starija je od neodgovornih dnevno-političkih manipulacija i dezinformacija. Umesto da osudite nasilje i rat, pokušavate, očito u nečijem tuđem interesu, relativizovati jasan stav BiH, a sigurna sam i stav svih njenih građana protiv rata i sukoba bilo gde u svetu pa i u Ukrajini“, navela je Turković u odgovoru.

EUFOR šalje pojačanje u BiH

Ipak, stavovi građana nisu isti u BiH, kada je reč o ovoj krizi. Na ulicama Banjaluke neki kažu da smo „prošli rat i znamo te strahote. Treba svi da stanu u odbranu Ukrajine.“ Drugi, da je „NATO došao na ulazna vrata Rusije“ pa da „drugog rešenja osim vojnog nije bilo“.

Da li rat u Ukrajini znači novu rundu destabilizacije u BiH? Tome u prilog moglo bi da svedoči pojačavanje kontingenta rezervnih snaga EUFOR-a. Dodatnih pet stotina vojnika trebalo bi da bude raspoređeno narednih dana.

„I u regionu i u BiH postoje značajni ruski uticaji na ukupne tokove, na zapadnom Balkanu i u BiH. I ovo bi, kada je BiH u pitanju, trebalo da bude snažan signal za sve koji su dužni da podržavaju BiH, da čuvaju mir i stabilnost u BiH, da čuvaju Dejtonski mirovni sporazum“, rekao je bošnjački član Predsedništva Šefik Džaferović.

Analitičari se nadaju da će svi akteri na Zapadnom Balkanu biti dovoljno trezveni, posebno u BiH, jer bi pokušaj da se zaoštravanje situacije iskoristi za podizanje sopstvene cene po njih loše završio.

Tanja Topić još kaže da neutralan stav po ovom pitanju nije dobar, jer je u suprotnosti je sa svim onim za šta se, doduše deklarativno, zalažu na ovim prostorima.

„Zauzimati vrednosno neutralan stav prema zemlji koja je napadnuta zbog ideološke podrške napadaču pokazuje da se nalazimo u dubokom raskoraku sa civilizacijskim i moralnim vrednostima“, kaže ona. „Ako podržavamo kršenje međunarodnog prava i principa UN, delegitimišemo sopstvenu poziciju da se na iste pozivamo kada budu ispoljeni u našem kontekstu.“