Otac koji ne odustaje od pravde za svog sina: Ko je Davor Dragičević, koji najavljuje hapšenja najviših funkcionera Republike Srpske?

Policija je prvobitno tvrdila da je smrt nesrećan slučaj (incident), a Tužilaštvo BiH je kasnije pokrenulo istragu o ubistvu mladića.

Njegovi roditelji tvrde da je David otet, mučen i ubijen i da su u njegovom ubistvu učestvovali pripadnici MUP RS.

Sada je Tužilaštvo, piše sarajevski N1, preduzelo konkretne korake u slučaju “David Dragičević”.

Kako je u intervjuu za portal N1 rekao Davor Dragičević, Davidov otac, uskoro bismo mogli da očekujemo hapšenja odgovornih.

“Mogu samo da vam kažem da će uskoro početi hapšenja najviših zvaničnika Republike Srpske, koji su u to vrijeme (2018. godine) obavljali svoje funkcije. Prozivao sam ih po imenu za otmicu, mučenje i ubistvo mog sina Davida Dragičevića. Malo je neozbiljno da mediji puštaju u javnost poluinformacije. Mogu vam sa sigurnošću reći da su stvari pod kontrolom. Držimo se činjenica. Činjenica je da su ga svirepo ubili ljudi koji su trebali da zaštite njegovo pravo na život i slobodu. Svedoci smo da je krenulo u drugom pravcu. Naravno, tu su i entitetske pravosudne institucije. Molim vas, ovo se sve odnosi na entitetske institucije u Republici Srpskoj. „Kada dođe dan hapšenja, vidjećemo kako je Tužilaštvo BiH moglo neke stvari, a entitetske vlasti nisu smjele“, rekao je Dragičević.

Zatim je dodao:

“Neću dozvoliti novi slučaj LJube i Bekrije Seferovića. Znam ko je ubio moje dete. Neka svoj posao rade ozbiljno, časno i odgovorno. Neka konačno svane i idemo u bolje sutra”.

Veliki protesti “Pravda za Davida” organizovani su u Banjaluci a predvodio ih je upravo Davidov otac.

Osnovana je i grupa “Pravda za Davida” a podrška ju je dobila i u regionu.

Osnovni zahtev ostao je odgovor na pitanje ko je ubio Davida, ali su se mogli čuti i zahtevi za pravnom i uređenom državom i boljom zaštitom ljudskih prava, pisao je svojevremeno BBC.

Podsetimo, Osnovni sud u Banjaluci doneo je u avgustu ove godine prvostepenu presudu u korist Dragičevića, koji je tužio Republiku Srpsku zbog diskriminacije, te naredio da mu se isplati odštetni zahtev u iznosu od 5.000 maraka.

Zanimljivo je da je početkom 2023. Dragičević izjavio da izlazi iz pravne borbe.

„Ono što sam ja, moja porodica, advokati i grupa ‘Pravda za Davida’ dobijali je stalno poniženje. Ovo nije upereno ni protiv koga lično, ovo je zasnovano na dokazima koje imam. Ne mogu da dozvolim da se u policijskoj upravi saslušavaju svedoci. u Banjaluci gde su ljudi premlaćivani i maltretirani 2018. Da navodnom pretresu kuće Đorđa Rađena prisustvuju pripadnici kriminalističkog MUP-a tražeći DNK Ako je postupak tajan, odakle je Dragan Stupalj, koji je Đorđev advokat, stavljajući do znanja da nikada nije bila bolja istraga prisustvovala. Šta mu je dalo pravo da bude tu?“, rekao je Dragičević.

On je podsetio da je od samog početka tražio veštačenje prostorija MUP-a i pitao se zašto nije pregledan snimak video-nadzora gde se nalazi telo njegovog deteta da se vidi ko je podmetnuo stvari.

Dragičević se 2021. vratio u BiH, nakon što mu nije odobren politički azil u Austriji.

U Austriju je otišao 2019. a iste godine je na gradskom groblju u austrijskom Viner Nojštatu kod Beča po drugi put sahranjen David Dragičević.

Prethodno su njegovi posmrtni ostaci ekshumirani 12. marta sa Novog groblja u Banjaluci.

Dragičevića, koji se sve vreme bori za pravdu za svog ubijenog sina, svojevremeno je tužio Milorad Dodik za klevetu zbog intervjua za nedeljnik NIN.

Inače, Dragičević tvrdi da istinu o tome ko mu je ubio sina znaju Dodik i prvi čovek policije, Dragan Lukač.

Davor Dragičević je rođen u Sarajevu 1969. godine, gde je živio do pete godine, kada mu se roditelji razvode.

Majka odlazi u Libiju, otac u Švajcarsku, a nešto kasnije i on odlazi kod majke.

Godine 1980. vraća se u BiH i kao 10-godišnji dečak dolazi u Banjaluku kod babe i dede.

Kaže da je imao predivno detinjstvo i odrastanje.

U Italiju je otišao 1991. Tamo je radio jednu godinu da bi se potom vratio u BiH kako bi dobrovoljno otišao u Vojsku Republike Srpske.

Te 1992. je ranjen u nogu, a uz pomoć oca naredne godine došao je na lečenje u Beograd na VMA.

Nakon toga se vraća u Banjaluku gde je radio kao konobar do smrti sina 2018. godine.

Davidova majka i on su razvedeni.