Otvoren objekat za smeštaj ličnih predmeta neidentifikovanih žrtava genocida u Srebrenici

Munira Subašić, predsednica Udruženja „Pokret majki enklava Srebrenica i Žepa“ je poručila da se radi o istorijskom danu za sve majke i porodice žrtava.

„Borimo se za svaku kost da pronađemo. Svaka od njih je najveće zlato na svijetu. Vršen je i genocid nad kostima naše djece, a sada je najgori genocid ovo što se vrši prema nama, majkama, negiraju da smo imale djecu, veličaju zločince, lažu“, izjavila je Subašić, koja je podsetila da kosti najmlađeg sina Nermina pronašla 2013. godine, u dve masovne grobnice.

Izgradnja je počela u oktobru 2023. godine, a novac je obezbedio Memorijalni centar i Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) kroz mirovni projekat PRO-Budućnost koji provodi Catholic Relief Services (CRS).

Na otvaranju je prisustvovao i ambasador Sjedinjenih Američkih Država u BiH Majkl Marfi.

„Sjedinjene Države veoma su počastvovane što su mogle biti partner Memorijalnom centru u izgradnji ovog objekta. Trenutno u Tuzli, u prostorijama Identifikacionog projekta Podrinje, leže hiljade belih vreća i kutija sa delovima posmrtnih ostataka onih koji su ubijeni u brutalnom genocidu“, kazao je Marfi i dodao kako će se u depou čuvati biološki uzorci, lične stvari i ostaci odeće srebreničkih žrtava genocida.

„U vreme kada negiranje genocida i etnonacionalistička retorika ponovo pomaljaju glavu, ništa ne može biti važnije od ovog prostora i rada Centra na odavanju počasti i dokumentovanju zločina koji su se dogodili pre tri decenije. Sećanjem na žrtve genocida u Srebrenici, te brižnim čuvanjem njihovih posmrtnih ostataka, želimo osigurati da se ovaj genocid nikada ne zaboravi i ne ponovi“, dodao je Marfi.

On je rekao i kako su „kultura sećanja na žrtve mržnje i podela iz prošlosti, ključni korak na putu ozdravljenja i budućem pomirenju“.

„Ona uspostavlja trajnu evidenciju činjenica o onome što se dogodilo, tako da kroz dijalog, priznanje i zajedničku predanost pravdi za žrtve ovog dobro dokumentovanog zločina, možemo transformisati bol iz prošlosti u snagu mira. Zbog toga su Sjedinjene Države ko-sponzor Rezolucije UN koju su predložile Ruanda, Nemačka i Bosna i Hercegovina, a kojom se 11. juli utvrđuje kao dan sećanja na genocid“, rekao je Marfi.

Konačni predlog rezolucije kojom se 11. juli proglašava Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici upućen je predsedniku Generalne skupštine UN-a Denisu Fransisu i svim stalnim misijama u UN, 2. maja.

U finalnom predlogu rezolucije, koji je Radiju Slobodna Evropa prosleđen iz Memorijalnog centra Potočari, navodi se odluka UN „da 11. juli proglasi Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici 1995. koji će se obeležavati svake godine.

Još nije poznato kada će se raspravljati o Rezoluciji.

Međunarodni sud pravde u Hagu je 2007. godine zločin u Srebrenici okarakterisao kao genocid, u kojem je u julu 1995. godine pobijeno više od 8.000 muškaraca i dečaka iz tadašnje enklave pod zaštitom Ujedinjenih nacija.

Za ove zločine, više od 50 osoba je osuđeno na oko 700 godina zatvora, prenosi RSE.