Otvoreni Balkan – alatka za izbegavanje principa vladavine prava kao mape puta u EU

Strateška grupa za Zapadni Balkan, podsetimo okuplja politikologe, istoričare, pravne stručnjake i sociologe iz svih šest država Zapadnog Balkana.

Naime, i Otvoreni Balkan i Berlinski proces adresiraju isto polje rada – slobodu kretanja ljudi, usluga, robe i kapitala. Iako se ovi fokusi preklapaju, Berlinski proces ima jasan skup standarda koji se moraju primeniti kako je to predviđeno pravnom tekovinom EU.

S druge strane, Otvoreni Balkan nije vezan ni za jedan standard EU, a regionalni lideri ga mogu usmeriti na staze koje se ne mogu kontrolisati kako iz perspektive politike proširenja EU, tako i posvećenosti vladavini prava, ukazuju.

Otvoreni Balkan neće doprineti evropskoj solidarnosti veći ima više potencijala da stvori više podela nego što se to sada može primetiti (i to, ne samo na Balkanu već i u transatlantskoj perspektivi) i da našteti karakteru regionalne saradnje na ravnopravnoj osnovi

Berlinski proces je, podsetimo, osmišljen da ispuni posredničku ulogu u procesu pristupanja EU, ali da istovremeno služi i kao alat za ubrzavanje koji bi, kroz finansijske podsticaje, uveo standarde EU. U tom pogledu, njegova inkluzivnost je ključna za razvoj u ovom okviru.

Inicijatori i zagovornici projekta Otvorenog Balkana izbegavaju da objasne kako će Otvoreni Balkan biti usklađen sa Berlinskim procesom i politikom proširenja, i dalje sa Zajedničkim regionalnim tržištem, kao i koliko bi bilo izvodljivo stvoriti dva okvira koji nameravaju da regulišu ista pitanja. Dodatno, treba uzeti u obzir teritorijalnu perspektivu projekta Otvorenog Balkana.

„Kako sada stvari stoje, albanski premijer Rama i predsednik Srbije Vučić to prodaju kao uzmi ili ostavi inicijativu. Takođe, visok stepen nepoverenja svih suseda prema srpskom rukovodstvu ograničava bilo kakvu inicijativu koja dolazi iz Beograda. S obzirom da Bosna i Hercegovina, Kosovo i Crna Gora postavljaju mnoga pitanja o inkluzivnoj prirodi Otvorenog Balkana, legitimno je zapitati se i da li Otvoreni Balkan vraća različito i razdorno delovanje na Zapadni Balkan?“

Nadalje, kažu, postoji zabrinutost da projekat Otvoreni Balkan proširuje jaz – ili, u najboljem slučaju, stvara jaz – između transatlantskih partnera. Mnoge evropske metropole nisu ubeđene u ovaj projekat, jer već duže vreme ne uspeva da obezbedi poverenje unutar zemalja u dobre namere inicijatora i zagovornika, a samim tim i primenu principa inkluzivnosti svih šest država Zapadnog Balkana i usklađivanja sa pravnom tekovinom i najboljim praksama EU.

Pored toga, jedan od inicijatora i zagovornika – Srbija se suočava sa ozbiljnim najavama za usporavanje pristupnih pregovora, jer ostaje uporna u izbegavanju potpunog usaglašavanja sa EU sankcijama Rusiji zbog agresije na Ukrajinu.

U tom smislu, Otvoreni Balkan neće doprineti evropskoj solidarnosti veći ima više potencijala da stvori više podela nego što se to sada može primetiti (i to, ne samo na Balkanu već i u transatlantskoj perspektivi) i da našteti karakteru regionalne saradnje na ravnopravnoj osnovi.

U tom okviru, pozivamo države članice EU, prvenstveno Nemačku, da dinimiziraju Berlinski proces i time revitalizuju perspektivu proširenja, uključujući preispitivanje odluka o otvaranju pristupnih pregovora sa Albanijom i Severnom Makedonijom.