„Ovo u Srbiji jako podseća na događaje pre 27 godina, uz tri ključne razlike“: Momčilo Đurđić za Index

To se i desilo, bilo je samo pitanje konfliktnog narativa koji će biti korišten u mobilizaciji građana na ulicama, ispred parlamenta, Republičke izborne komisije, Vučićeve rezidencije…, piše novinar Momčilo Đurđić za hrvatski portal Index.

Priča koja je motivisala protestante da se otvoreno suprotstave rezultatima izbora u proteklih nedelju dana, menjala se na par dana. Krenulo je od optužbe da je 40.000 Srba iz Bosne i Hercegovine dovedeno da glasa kako bi donelo prevagu Vučiću, pre svega na beogradskim izborima.

U nedostatku nesumnjivih materijalnih dokaza za pomenute tvrdnje optužbe su transformisane: opozicioni eksperti su promovisali tvrdnju da je režim pribegao unutrašnjim migracijama birača i da su pristalice vlasti iz dve trećine opština i gradova menjali svoju domicilnu adresu za beogradsku, privremeno i isključivo u funkciji glasanja na izborima.

Preuzimanje ovog narativa od 22.decembra inspirisao je izveštaj CRTE, domaće organizacije koja prati izbore, o organizovanoj migraciji birača pred izbore.

Ovde treba znati da su lokalni izbori 17. decembra obavljeni vanredno samo u 65 opština i gradova, dok su dve trećine lokalnih zajednica ostavljene za redovan izborni termin, na proleće 2024. Takav potez vlasti do danas je ostao nerazjašnjen.

Nije jasno zašto niti po kojim kriterijumima su razvrstavane lokalne zajednice koje su izašle na jesenje od onih koji će izaći na prolećne izbore?

Delovalo je da su izabrane one koje najbolje stoje u svojim sredinama i koje su organizaciono najspremnije dok je veći deo ostavljen za proleće kako bi se dodatno pripremile i popravile problematične rejtinge.

Dok opozicija podstaknuta izveštajem u ovoj operaciji prepoznaje potpuno drugačije, nečasne namere, vlast se poziva na činjenicu da je birački spisak u Beogradu, u odnosu na izbore 2022., korigovan tek za oko 13.000 novoupisanih birača što je u odnosu na preko 1,6 miliona registrovanih za ove izbore korekcija za manje od jednog procenta.

Čini se da je ovaj izveštaj CRTE pokolebao neke od evropskih posmatrača kao što je izvestilac Evropskog parlamenta Vladimir Bilčik, koji je nakon izbora bio na stanovištu da se, uz sve primedbe, ne može dovesti u pitanje njihova regularnost.

U međuvremenu, kao što se to uvek dešava kada manjak dokaza izazove višak nervoze, u nedelju 24. decembra došlo je do prvih izliva nasilja prema institucijama i policiji, koja je nakon nekoliko sati odgovorila sprejovma, batinama i hapšenjima oko 40 demonstranata.

Opozicione vođe, pre svega Dragan Đilas, tvrde da su nasilju pribegli ubačeni elementi ali to nije sprečilo opozicione prvake da već u ponedeljak traže njihovo oslobađanje iz pritvora?! Tako je fokus protesta od 24-og pomeren sa mobilnih birača na nasilno ponašanje policije.

Dok čekamo za koju će se izlaznu varijantu opredeliti opozicija bacimo pogled na famozni 24. decembar.

On je i pre 27 godina predstavljao najkritičniju tačku zimskih protesta demokratske opozicije u Srbiji zbog pokradenih izbora, kada je došlo do nasilja između opozicionih i Miloševićevih pristalica koje su toga dana organizovale čuveni režimski kontramiting.

Inače, broj 24 u novijoj srpskoj istoriji predstavlja, ispostaviće se, numeričku oznaku za nasilje, dramatične događaje i preokrete.

Milionska hiperinflacija u Srbiji krenula je 24. jula 1993. a zaustavljena je 24. januara sledeće godine; NATO bombardovanje 1999. počelo je 24. marta; presudni izbori okončani Petim oktobrom održani su 24. septembra 2000.

Izgleda da ni Putin nije mogao odoleti zovu bratske numerologije pa je svoju agresiju na Ukrajinu započeo 24. februara 2022.

Kada već pominjemo zimske proteste 1996/97, gde je došlo do izborne krađe na lokalnim izborima – na koju i na ovim izborima opozicija sumnja – bilo bi zgodno da upravo te izbore uzmemo kao referentnu tačku kako bi mogli napraviti bilo kakvo poređenje sa današnjom situacijom, mislim tu na ponašanje opozicije onda i sada.

Pre svega, treba napomenuti, da su svi izbori od decembra 1990. do decembra 2023. – izuzimajući ciklus od 2003. do 2012. – bili održani u relativno neregularnim uslovima sa elementima izbornih krađa.

Samo se postavljalo pitanje da li će vlast biti uhvaćena sa „prstima u pekmezu“, ili neće.

I tu dolazimo do suštinskih razlika u pristupu opozicije dokazanoj sistemskoj krađi 1996. i teško dokazivoj sistemskoj krađi 2023.

Za razliku od ovih izbora, te 1996. Miloševićeva vlast je naknadno falsifikovala potpisane zapisnike sa biračkih mesta.

Pripadnici opozicije su imali svoje primerke zapisnika tako da je vrlo lako bilo utvrditi otvorenu izbornu krađu. Svi ti zapisnici, kao nesumnjivi materijalni dokazi, završili su na stolu negdašnjeg španskog premijera Gonzalesa čiju arbitražu je prihvatio i tadašnji režim.

Čak i pod takvim uslovima gde je svima bilo sve jasno trebalo je tri meseca upornih protesta širom cele Srbije da bi Skupština Srbije usvojila Lex specialis Gonzalesove komisije i priznala izvorne rezultate od 17. novembra 1996., a time i izbornu krađu.

Ja sam još 19. decembra, dva dana nakon sadašnjih izbora, koristeći svoja poznanstva u opoziciji, pogotovo u Demokratskoj stranci, pokušao da dođem do bar jednog dokaza da je bosanski Srbin „uhvaćen“ kako je glasao na beogradskim izborma sa prestoničke adrese gde stanuje i gde je prijavljen neko drugi.

Nisam dobio odgovor, što ne znači da ga nema ali ga ja nisam video.

Druga suštinska razlika sadržana je u tome što je tromesečni protest pre 27 godina zaista bio praznik nenasilja, za razliku od ovih izbora gde, nažalost, nasilni akti prema institucijama i policiji nose potpis Srbije protiv nasilja.

Za razliku od ovih protesta, one zime okruženi kordonima policije protestanti su demonstrirali prvu, veliku uspešno okončanu operaciju nenasilnog otpora u postmodernom dobu.

Tadašnja autoritarna vlast koja je najbolje razumela ambijent u kome „čorba“ teče ulicama, jer su krvavi ratovi u BiH i Hrvatskoj bili tek okončani, ostala je potpuno zatečena i razoružana ponašanjem protestanata.

Nenasilnu dimenziju tog protesta kreirao je OTPOR zajedno sa Studentskim protestom čiji je spiritus movens bio predsednik omladine Demokratske stranke Srđa Popović.

Ovaj ingeniozni student tj. njegova organizacija Canvas naknadno je objavila i priručnik nenasilnog otpora autoritarnim režimima.

Njihovi instruktori su značajno „obojili“ ono što danas nazivamo Narandžastim revolucijama i Arapskim prolećem.

Ovoga puta imamo opoziciju koja se ponaša kao „slon u staklarskoj radnji“, kao da joj je scenario protestnog nastupanja pisao sam Vučić.

Kao pandan Srđi Popoviću danas stoji Aleksandar Jovanović Ćuta, politički lider opozicione gerile, koji će ostati zapamćen i po tome što je u kampanji rekao kako bi ga „…bilo sramota da kandiduje bilo kakav politički program dok je Vučić na vlasti…“, a ovih dana je tome dodao kako „…treba preći sa reči na dela…“.

Takođe, ne treba smetnuti s uma da je 1996. protest zahvatio celu Srbiju, čak i gradove u kojima je opozicija izgubila lokalne izbore. Ovih dana protesti se vrte u dva hektara, u trouglu Parlament – Predsedništvo – Skupština grada Beograda.

Dok čekamo rasplet opozicionih protesta možemo razmotriti moguće epiloge po pitanju formiranja nove beogradske vlasti.

S jedne strane imamo neusmnjivu koaliciju Vučića i Dačića, a sa druge ne do kraja jasnu moguću koaliciju Srbije protiv nasilja i NADE-nove DSS.

Ni jedni ni drugi nemaju 56 odbornika – što je minimalna većina za formiranje gradske vlasti – bez podrške liste Branislava Nestorovića koji nosi 6 odbornika.

On je najavio da neće nikoga podržati, ali je jačanjem protesta i naročito nakon nedeljnog nasilja rekao da njegova lista u takvoj situaciji podržava vlast.

Nije eksplicitno rekao da će ući u gradsku vlast ali ozbiljni politički analitičari očekuju da je moguća podrška Glasa iz naroda manjinskoj vladi SNS i SPS, bez ulaska u strukture vlasti u Beogradu.

Ukoliko se to ne desi, a protesti budu potrošeni što nikoga ne bi iznenadilo, sasvim je izvesno da će se lokalnim izborima na proleće pridružiti i glavni grad.

Ipak, sačekajmo šta će nam doneti naredni dani. Na srbijanskom Jugu to se kaže: „Ne se znae, Zare igraje“.