Pahor: Odlaganje pristupanja Srbije EU loše po mir i bezbednost regiona

Pahor je u govoru objavljenom na Fejsbuku naveo da su i pregovori sa drugim zemljama takođe teški i složeni, ali da je Srbija poseban izazov.

Navodeći da je često kritikovan da ima previše simpatija prema predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i Srbiji, Pahor je kazao da on odaje priznanje Srbiji.

„Naša bezbednost i stabilnost zavise od toga da li se ova zemlja nalazi na zapadu ili istoku. Slovenija i Italija treba da pokažu veće razumevanje u tom pogledu. Stvari nisu crno-bele i odluke nisu lake. Međutim, čini mi se da smo se našli u geopolitičkoj situaciji u kojoj treba sagledati širi kontekst. Ako te stvari posmatramo iz šireg globalnog konteksta, jasno vidimo potrebu da učinimo sve što možemo da Srbiju približimo Evropskoj uniji, uprkos autokratskoj vladavini u Srbiji“, kazao je Pahor, prenosi Kosovo Online.

Kada Brisel kritikuje demokratiju u Srbiji i kaže da ta situacija otežava razmišljanje o evropskoj perspektivi Srbije, kako kaže Pahor, to ne znači ništa drugo do poklon Ruskoj Federaciji i Kini koje imaju različite interese na Zapadnom Balkanu.

„Ruska Federacija ima geopolitičke, a Kina eksplicitno i samo ekonomske. Govoreći o supersilama i njihovom uticaju, moram da pomenem i Tursku koja je oduvek bila i uvek će biti zainteresovana za Zapadni Balkan. Glavni, ali ne i jedini razlog je zaštita muslimanske zajednice na ovim prostorima. Posle mojih brojnih razgovora sa Erdoganom, usuđujem se da kažem sledeće: da je muslimanska zajednica ugrožena, Turska bi čak razmišljala o vojnoj intervenciji“, naveo je.

Prema njegovim rečima, Slovenija i Italija, koje su susedi ovog regiona, treba da pokažu više inicijative za iznalaženje rešenja.

Osvrćući se na novi sastav Evropske komisije i politiku proširenja, Pahor je naveo da smatra da ubrzani proces proširenja postoji prvenstveno zbog Ukrajine što znači, kako dodaje, da proširenje na Zapadni Balkan neće nužno biti znatno brže.

Kada je reč o odnosu zapada prema Zapadnom Balkanu, Pahor navodi da je Nato bio brži od EU i ocenjuje da to što su Severna Makedonija, Crna Gora i Albanija članice Alijanse, kao i prisustvo Natoa u BiH i na Kosovu, najvažniji element stabilnosti i sigurnosti i promocije interesa Zapada na Zapadnom Balkanu.

„Što se tiče proširenja Natoa, trebalo bi aktivno težiti tome da Bosna i Hercegovina bude primljena kao naredna članica Alijanse. Kada je reč o složenim okolnostima koje to trenutno onemogućuju, posebno mislim na različitu poziciju Republike Srpske i njenog predsednika Milorada Dodika, kao i na izuzetan, direktan uticaj Vladimira Putina na Srbe u BiH. On deluje kao njihov zaštitnik“, istakao je.

Podsećajući da je Hrvatska pristupila EU u julu 2013, Pahor je ukazao na to da je prošlo skoro 12 godina od poslednjeg proširenja na Zapadni Balkan.

„Ovo izgleda neverovatno. Ako pogledamo evropsku mapu, vidimo još jednu rupu usred EU, pored Švajcarske, Zapadni Balkan. Ali za razliku od Švajcarske, koja ne želi da postane članica EU, Zapadni Balkan to želi, ali se u suštini ništa veliko i suštinsko ne dešava u tom pogledu“, kazao je.

Pahor smatra da će agresija Ruske Federacije na Ukrajinu imati velike posledice na razvoj odnosa između EU i Rusije nakon završetka rata i ističe da se Rusija već sistematski i strukturno politički, ekonomski i vojno okrenula sa Zapada ka Istoku i, uprkos mogućoj normalizaciji odnosa sa EU i Zapadom, manje-više će tu ostati još dugo.

„Jedna od glavnih posledica rata u Ukrajini biće nova podela između istočne i zapadne Evrope. Granica će biti povučena tako da će na zapadu biti evropske demokratske zemlje, članice EU, Nato i oni koji to žele da postanu, dok će na istoku biti autokratske zemlje u ruskoj interesnoj sferi, koje će biti politički i ekonomski zavisne od Rusije. U suštini, imaćemo posla sa novim Berlinskim zidom između Zapada i Istoka, a da to zapravo nije zid od betona“, naveo je.

U tom smislu, kako kaže, važno je gde će se nalaziti ta granica ako sve zemlje regiona ne budu uskoro članice EU.

„Da li Srbija treba da ostane van ovog procesa pristupanja EU duže ili zauvek. Ovo je verovatno jedno od najvažnijih strateških pitanja trenutne situacije na Zapadnom Balkanu. S obzirom na neformalni i formalni uticaj Srbije u Bosni i Hercegovini, na severu Kosova, u Crnoj Gori, kao i u Severnoj Makedoniji, apsolutno je jasno da bi duže odlaganje pristupanja Srbije EU dugoročno rizikovalo strukturnu nestabilnost na Zapadnom Balkanu. Ako bi Srbija dugoročno bila u interesnoj sferi Rusije, to bi bio loš znak za mir i bezbednost regiona, ali i cele Evrope“, smatra Pahor.

Istakao je da je saglasan sa tim da bi trebalo da postoje uslovi koje zemlje moraju da ispune da bi postale članice EU ali, kako je dodao, svi uslovi i svi bilateralni sporovi među državama u regionu verovatno nikada neće biti u potpunosti ispunjeni.

„Nezrelo je tako razmišljati. Ako želimo da te zemlje budu deo EU, onda moramo da ih prihvatimo među sobom, čak i ako neki uslov nije ispunjen ili ako se ne reši neki bilateralni problem“, poručio je Pahor.