Parlamentarni izbori u Hrvatskoj: HDZ pao za dva mandata, Rijeka pravde na 42 mandata, Možemo ostaje na 9

Takođe, valja spomenuti prvo se obrađuju ruralne sredine, a Možemo većinu glasača ima u gradovima, ovo je očekivano. Mandati iz Zagreba stižu tek pred kraj, kada bude obrađeno jako puno biračkih mesta.

Kroz par sati situacija će biti realnija.

Izlazne ankete koje su u prošlosti dosta dobro prognozirale novi sastav parlamenta pokazale su HDZ kao relativnog pobednika, zatim ih sledi SDP, piše Index.hr.

Ono što se može na prvu videti je da i jedna i druga strana imaju mogućnosti da pokušaju sastave vladu, s tim da je HDZ u osetnoj prednosti.

Da je HDZ u prednosti, pokazuju rezultati ostalih stranaka, koje se gledaju kao „koalicijski bazen“. Tu je najveće iznenađenje svakako Domovinski pokret koji je postao treća najjača stranka, a prate ga Most i Možemo. Tu su još IDS i NPS te Fokus.

Za sastavljanje vlade HDZ-u bi dovoljan bio Domovinski pokret uz dijasporu i manjine. Tu sad dolazimo ključne tačke. Čim su došli rezultati izlaznih anketa, počelo se govoriti o kalkulacijama te je tabor Domovinskog pokreta postao „najužarenije“ središte postizbornih aktivnosti.

Sugovornici iz redova Domovinskog pokreta pričali su različito, ali su se uglavnom svi složili da neće ulaziti u koaliciju u kojoj se nalaze Možemo i SDSS.

Nisu otvoreno odbili HDZ, ni SDP. Budući da SDP teško (ili čak nemoguće) može formirati većinu bez sudjelovanja Možemo, jasno je da je veća šansa da se Domovinski pokret prikloni HDZ-u.

Jedan od aktera Igor Peternel je u studiju RTL-a praktički najavio koaliciju s HDZ-om, govoreći da postoji „ozbiljna mogućnost“ za takvim rešenjem.

Isto tako Stipe Mlinarić je u jednom od javljanja indirektno pozvao na koaliciju s HDZ-om, ali bez SDSS-a.

Jedini ko je apriori odbio bilo kakvu mogućnost koaliranja s HDZ-om iz tabora Domovinskog pokreta jeste Mislav Kolakušić, čija je stranka Pravo i pravda deo koalicije koja se okuplja oko DP-a.

On je pozvao na nove izbore. Iz ovog ugla gledanja, nije nemoguće da Pravo i pravda kada uđu u sabor izađu iz koalicije s Domovinskim pokretom, a da Domovinski pokret uđe u koaliciju s HDZ-om. Pitanje koje se onda nameće je koliko Pravo i pravda ima mandata te hoće li oni faliti u kombinacijama za sastavljanje većine.

Za formiranje većine, SDP-u treba puno više nego HDZ-u. Praktički bi morali ujediniti celu opoziciju osim DP-a. Što znači da bi se na istoj strani trebali naći i Most i Možemo i manjine.

Čak i ako bi se takva većina sastavila, vrlo je izvesno da bi brzo išli na nove izbore. To za demokratiju i politički život Hrvatske ne bi bilo loše, ali je upitno ko bi time profitirao. S

toga za SDP koji je praktički Milanović digao iz pepela situacija nije nimalo jednostavna. Uz to, pitanje je ima li u Mostu recimo uopće želje za sudelovanjem u takvoj nominalno rečeno „levoj“ koaliciji.

Šta sledi?

Sad čekamo, verovatno, dogovor HDZ-a i Domovinskog pokreta. Nije nebitno i kako će se manjine postaviti u tome svemu.

Iz DP-a smo mogli čuti da neće sa SDSS-om, što u teoriji znači da bi mogli s preostalih pet zastupnika manjine. To u teoriji znači da bi jedan deo manjina učestvovao u vlasti, dok drugi ne bi. S obzirom na to da su manjine godinama uglavnom delovale skladno, odnosno da su nastupali kao celina, taj sklad bi se sad trebao narušiti.

Koliko je to realno i izvesno, zasad nije jasno.

Sve u svemu, verovatno nas čeka najdesnija vlada u zadnjih dvadesetak godina. S obzirom na to da je Plenković pozicionirao HDZ u centar i „zagrabio“ dobar deo liberalnih glasača, to bi mu moglo stvarati određen problem jer će morati činiti ustupke stranci koja mu može doći glave.

S druge strane, s obzirom na stanje u Evropskoj uniji, i rast desnice generalno, takav rasplet i nije nešto neobičan.

Može se videti da u zemljama Europske unije vidimo porast desnice, što se verovatno može objasniti krizama proteklih godina. Ipak, za neke veće zaključke treba pričekati rezultate i koalicione pregovore. Politički život će biti zanimljiv u idućim nedeljama.