Patria: Rasipanje glasova luksuz koji može koštati BiH, najvažniji opseg 2:1 u Predsedništvu

Podsećaju imenom i prezimenom na više od dvadesetak kandidata koji su u toku proteklih 12 godina pokušavali ući u Predsedništvo Bosne i Hercegovine.

„Uglavnom su bili svesni da nemaju šanse. Neki su se kandidovali radi prestiža, neki da poprave rezultat svoje stranke, a neki, pisalo se o tome, čisto da mogu trgovati mestima u biračkim odborima”, ukazuje sarajevska agencija.

Danas ih pamte samo pasionirani politički fanatici ili istraživači.

Na ovim izborima broj kandidata za člana Predsedništva, prvenstveno u Federaciji BiH, manji je nego ranijih godina. Došlo je do neke vrste uozbiljenja borbe za ove važne, ponajvažnije pozicije u državnoj vlasti. Dva su glavna razloga.

„Na jednoj strani jeste ujedinjenje 11 raznolikih stranaka oko SDP-ovog Denisa Bećirovića. S druge strane, protekle četiri godine dvojca Komšić-Džaferović u Predsedništvu pokazale su svima da je rad u Predsedništvu mukotrpan i ozbiljan. Tako i iole ozbiljne stranke više ne smeju besmislenim kandidaturama omalovažavati ovu instituciju jer će ih birači kazniti za neozbiljnost“.
Odnos prodržavnih i separatističkih snaga u opsegu 2:1 pokazao je koliko je Predsedništvo moćna institucija.

“Otkočen je put u NATO, država se suprotstavila Rusiji, Dodik je pobegao u Banjaluku kao poslednja kukavica. Glasači danas u Predsedništvo gledaju ne samo kao u instituciju simboličke važnosti, nego kao mesto na kojem se odlučuje o njihovoj budućnosti”.

U tom pogledu razumljivi su i bes i ironija na društvenim mrežama nakon dve debate u kojima su učestvovali kandidati za člana Predsedništva iz bošnjačkog naroda. SDP-ov večni parlamentarac Denis Bećirović prvo se osramotio u studiju N1, kada je u komičnom maniru napustio debatu.

Potom se na Federalnoj TV osramotio ponavljajući fraze a isplivalo je i da ne poznaje osnove engleskog jezika.

“Bećirović jednostavno ne može ponuditi nikakvu ideju. Sva njegova priča je: mi smo protiv Bakira Izetbegovića.

Ni SDP, ni Bećirović niti bilo ko iz skupine 11 stranaka nije, od juna do poslednje trećine kampanje, rekao za šta jesu. Jesu li za građansku državu ili teror konstitutivnosti? Za NATO ili Otvoreni Balkan?

Za oštriji stav prema Rusiji ili za saradnju s Putinom? Za evropske integracije zasnovane na principima ili evropske integracije zasnovane na hirovima birokrata iz Brisela i iz zgrade Delegacije EU?

Celi taj stranački šareni tim veže samo jedno: protiv SDA. A zašto protiv SDA? Jer je SDA u našoj političkoj kulturi i praksi jednako – vlast. Cilj je dakle gola vlast. Nema tu ni formalnog programa, ni ideološke priče, ni konkretnih ideja i predloga.

I sve je to na smešan i zabavan način sinoć dokazao Denis Bećirović”.

Drugi pretendent protiv Bakira Izetbegovića, Mirsad Hadžikadić, takođe ne nudi nikakve ideje.

“Štaviše, Hadžikadić je u potpunosti operisan od političkog mišljenja. Možda je njegov engleski perfektan, ali mu je politika u rangu Bećirovićeve. Ipak, glasači cene manire, ozbiljnost i dostojanstvo, pa će ovaj američki profesor bosanskih korena verovatno opet osvojiti nekoliko desetina hiljada glasova. I neće od njih napraviti ništa, kao ni prošlih izbora kada je premašio 50.000″.

Hadžikadić, navodi Patria, nema šanse ne samo zato što je Izetbegović jači kandidat iza kojeg stoji najveća stranka.

„Apolitični i pomirljivi intelektualac nema šanse jer 2022. u borbi za Predsedništvo ne prolaze lepe priče, hirovi, provokacije. Većina glasača očekuje ozbiljnost.
Ovu tezu, u konačnici, potvrdiće ili odbaciti glasači 2. oktobra. U Federaciji BiH izbor je sužen na 5 kandidata: Izetbegović, Bećirović, Hadžikadić, Krišto i Komšić. Ma kako neko zvao te članove, oni se bore za iste glasače: građane i građanke Federacije“.

Bile su potrebne godine da se građanima dokaže i pokaže da je Predsedništvo najvažnija arena političke borbe u Bosni i Hercegovini.

„Stoga nema prostora za rasipanje glasova. Omjer 2:1 u Predsjedništvu BiH od najveće je važnosti. Prevagu u tome smislu donosi jedino Željko Komšić. I kada se o tome govori, govori se o državnim prioritetima“, zaključuje se u analizi.