foto: N1“Vaša podrška ovoj Rezoluciji daće izuzetno važan doprinos poštovanju sećanja na žrtve i afirmaciji istine o genocidu. Usvajanje ove istorijske Rezolucije podržalo bi vladavinu prava, negovalo kulturu sećanja i podržalo pomirenje i trajni mir u Bosni i Hercegovini i regionu.”
Ovim rečima je Dejvid Petigru, američki profesor i šef Odseka za filozofiju Univerziteta Južni Konektikat u ime Odbora Radne grupe za Bosnu i Hercegovinu završio pismo predsedavajućem Generalne skupštine Ujedinjenih naicja Denisu Francisu, u kojem ga je podsetio na značaj usvajanja Rezolucije o Srebrenici u UN-u.
Petigru je pozvao Francisa da sarađuje sa sponzorima Rezolucije Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, kojom se 11. juli proglašava Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici 1995. godine, kako bi se Rezolucija stavila na glasanje.
‘Potvrđivanje istine o genocidu’
“Države članice UN-a trebale bi imati priliku da pokažu svoju podršku Rezoluciji o genocidu u Srebrenici kao što su 27. januar proglasile Danom sećanja na holokaust i kao što su 7. april proglasile Međunarodnim danom sećanja na genocide nad pripadnicima naroda Tutsi 1994. u Ruandi”, kaže se u pismu.
Utvrđivanjem Međunarodnog dana sećanja na genocid 1995. u Srebrenici odavaće se poštovanje sećanju na žrtve jer potvrđuje istinu o genocidu koji je dokumentovan presudama Međunarodnog krivičkog suda za bivšu Jugoslaviju i Međunarodnog suda pravde, dodaje se.
“Zasnovana na pravnim presudama, Rezolucija nastoji vratiti poštovanje vladavine prava. Obnova poštovanja vladavine prava je imperativ za postizanje pravde i trajnog mira u postgenocidnom društvu. Rezolucija njeguje kulturu sećanja kako bi se sprečilo ponavljanje zločina. Zaista, u izveštaju Veću za ljudska prava UN-a u oktobru 2020. godine naglašeno je da ‘bez sećanja, prava na istinu i pravdu ne mogu se u potpunosti ostvariti i ne mogu postojati garancije da se zločini neće ponoviti’. U izveštaju se insistira na tome da je memorijalizacija ključna za promovisanje ‘razvoja kulture demokratije i poštovanja ljudskih prava’.”
Rezolucijom se, kako se dodaje, podstiče razvoj obrazovnih programa za podizanje svesti o genocidu u Srebrenici kako bi se oduprlo negiranju i kako bi se sprečili budući genocidi. Ova osuda poricanja je ključna jer poricanje genocida banalizova zločin počinjen nad ciljanom grupom i čini je ranjivom na ponavljanje zločina, navedeno je.
‘Agresivni napori Rusije i Srbije’
“Vaša podrška da se omogući glasanje bila bi ključna za suprotstavljanje negativnim lobističkim naporima koje agresivno sprovode Republika Srbija i Ruska Federacija. Stavovi Rusije i Srbije odbacuju presude MKSJ-a i MSP-a. Bez poštovanja pravosnažnih presuda i vladavine prava, naša demokratska civilizacija bila bi ugrožena, kao što je pokazala ruska ilegalna invazija na Ukrajinu.”
“Stalni predstavnik Ruske Federacije pri Ujedinjenim nacijama glumi zabrinutost za stabilnost regiona i pomirenje. Međutim, njihov ured nemilosrdno radi na destabilizaciji BiH i regije kako bi sprečio evroatlantske integracije BiH. Ambasada Ruske Federacije u Sarajevu insistira na tome da je Bosna i Hercegovina sastavljena od entiteta i da nije jedinstvena država. Portparol Ruske Federacije upozorio je da će svaki korak Bosne prema NATO-u smatrati neprijateljskim činom na koji bi Rusija morala odgovoriti. Stoga, kada Rusija govori o pomirenju, njihov stav je dvoličan i potpuno lišen zasluga. Protivljenje Rusije ovoj Rezoluciji samo je još jedan primer njenog cilja da naruši stabilnost regiona”, kaže se u pismu, prenosi Al Džazira.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
