Plenković: Na letelici bio eksploziv, neka vrsta bombe

„Bio je eksploziv, neka vrsta bombe, otkriće se koja“, rekao je Plenković novinarima u Zagrebu posle susreta vrha Hrvatske demokratske zajednice na čijem je čelu.

Reagujuću na izjave više vojnih stručnjaka da je nemoguće da je na dronu bila avio-bomba kako je to izjavio ministar odbrane Mario Banožić, Plenković je rekao da je tačno sve što je rekao ministar.

„Da, tačno je, ovo što je u okvirnom kontekstu kazao Banožić“, naglasio je Plenković.

Na pitanje je li bomba eksplodirala, kako tvrdi Banožić, premijer je odgovorio da će to „reći stručnjaci kada završe proces“ i dodao da je „prilikom pada te letelice došlo do eksplozije“.

„Sve što ste čuli od Banožića i drugih iz Ministarstva odbrane nije bilo krivo“, zaključio je premijer.

On je rekao da su stručnjaci koji učestvuju u istrazi danas na sastanku s njim „bili jasni i unisoni“, ali da će prepustiti njima da kroz nekoliko dana izađu sa preciznim informacijama, jer istraga i dalje traje.

„Ono što i dalje ne znamo je ko je uputio tu letelicu, je li došla zbog greške, sabotažnom, namerno“, rekao je Plenković i istakao da odgovore na ta pitanja traže zajedno sa partnerima i saveznicima, državama kroz čiji vazdušni prostor je preletele letelica pre nego što se srušila na zelenoj površini kod studentskog doma u Zagrebu.

On je naglasio da se nastavlja intenzivna komunikacija sa NATO i najavio da će sredinom iduće sedmice zbog dodatnih informacija o letelici otputovati u Španiju, gde je sedište NATO čiji je zadatak da prati ceo vazdušni prostor.

Plenković je kazao da je francuski predsednik Emanuel Makron iskazao spremnost da francuski avioni pomognu u zaštiti hrvatskog vazdušnog prostora i da će on sutra posetiti francuski nosač aviona koji je u Jadranu, kod Dubrovnika. Takođe je rekao da o pomoći razgovara i sa SAD, kao i da očekuje predloge resornog ministarstva kako da se unapredi sistem protivvazdušne odbrane.

Na pitanje jesu li hrvatski radari i ranije mogli da uoče letelicu, Plenković je odgovorio da će to utvrditi istraga, ali da je letelica najduže, četrdesetak minuta, bila u vazdušnom prostoru Mađarske, a vrlo kratko u Hrvatskoj, sedam minuta. On je dodao da je ono što se pouzdano zna da nije bilo obaveštenja od dve članice NATO, Rumunije i Mađarske, kroz čiji vazdušni prostor je prošla bespilotna letelica pre nego što se srušila u Zagrebu.