Andrej Plenković Foto: EFE/EMILIO NARANJOPopunjenost skladišta podzemnog gasa Okoli je na 45 odsto, a dinamika punjenja je takva da bi do 1. oktobra skladište trebalo biti sa 92 odsto puno, kazao je danas premijer Htvatske ndrej Plenković na sednici Vlade, na kojoj se govorilo i o jačanju LNG kapaciteta i Jadranskog naftovoda.
„Važno je da svi preuzmu svoj deo tereta u ovoj krizi“, rekao je Planković a prenela Hrvatska radio-televizija.
Govoreći u evropskom planu za smanjenje potrebe za gasom, premijer kaže kako RH ima svoj plan koji će biti dodatno ažuriran kako bi bila zaštićena domaćinstva i provreda tako što će cena ostati „podnošljiva i prihvatljiva“.
Komentirajući juče predstavljen plan Evropske komisije o štednji gasa radi osiguranja zimske rezerve, rekao je da je u hrvatski plan intervencija o merama zaštite bezbednosti snabdevanja već uvršćen veći deo predloženih mera, a tokom leta plan će biti i ažuriran i do kraja rujna Vlada će imati spremne nove mere.
Što se tiče inflatornih pritisaka, premijer je naglasio kako je Vlada ponovno intervenisala. Cena benzina će iznositi 13,02 po litru, dok je dizel poskupeo s 13,08 na 13,43 kuna: „Da nije bilo poteza Vlade, cena dizela bi bila 15, 70 dok bi benzin iznosio 14,92 kuna.“
Nivo inflacije za jun je 12,1, što je više od svibnja. Procene HNB-a su takve da će najveća inflacija biti upravo tokom leta, a zatim bi trebalo doći do smanjivanja stope, rekao je Plenković i dodao kako „moramo obuzdavati inflatorne pritiske, a istovremeno obezbediti privredni rast“.
„Ovo što sada pratimo uzrokovano je isključivo spoljnim zbivanjima. Ovo nije do nas, neke politike, to su posledice globalne krize izazvane agresijom Rusije na Ukrajinu i kada je reč o rastu cena energenata, ali i o rastu cene hrane“, istakao je premijer.
Memorandum o prekoračenjima na račinima građana
Vlada je donijela zaključak o prihvatanju Memoranduma o razumevanju u vezi prekoračenja po tekućem računu, kojim u saradnji s HNB-om i bankama želi građanima finansijski da olakša troškove tog oblika zaduživanja i otplatu „minusa“.
U vladi kažu kako nekoliko zadnjih meseci preovladava ukidanje dopuštenih prekoračenja po tekućem računu i njihova zamena prećutno prihvaćenim prekoračenjima koja su manje regulisana i skuplja. Memorandum bi u ime vlade trebao potpisati ministar finansija, za što je danas dobio ovlast.
Memorandumom je predviđeno da će se od 1. avgusta propisati granični iznos prekoračenja za proračun efektivne kamatne stope, u visini od deset hiljada kuna. Iznosi niži od graničnog moći će imati istu nominalnu kamatnu stopu kao za granični iznos.
Primena ograničenja efektivne kamatne stope na prećutna prekoračenja uvodi se od 1. septembra, a najkasnije do kraja lipnja 2023. godine banke će ponuditi prelazak na dopušteno prekoračenje svim potrošačima kojima je odobreno prećutno prekoračenje. Banke se obavezuju da iznos prećutno prihvaćenog prekoračenja koje će se odobravati ubuduće neće biti viši od iznosa prosečnog redovnog mesečnog priliva potrošača.
Plenković je objasnio i kako je posle 16. sednice Nacionalnog veća za uvođenje evra kao službene valute u Republici Hrvatskoj Hrvatska je obavestila sve članice i članove o daljnjim koracima, o paketu zakona koji se pripremaju i posle javne rasprave krajem avgusta biti uupućeni Saboru.
Premijer je pozvao sve gospodarske subjekte da pristupe etičkom kodeksu te da budu solidarni, odgovorni i ponašaju se sukladno društvenom trenutku.
„Pelješki most“ – „Pelješac Bridge“
Most između mesta Komarna na kopnenoj strani i mesta Brijest na poluostvru Pelješcu koji spaja krajnji jug s ostatkom države, a prelazi preko morskog tesnaca širine 2.140 metara, zvaće se „Pelješki most“ („Pelješac Bridge“ na engleskom), odlučila je Vlada.
Most će svečano biti otvoren 27. jula.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
