Program poreskih reformi vlade Crne Gore „Maršalov plan -Evropa SAD” koji su predstvaili ministar finansija Milojko Spajić i ministar ekonomije Jakov Milatović predviđa da od 1. januara naredne godine u Crnoj Gori budu smanjena opterećenja na zarade i povećane minimalna i prosečna zarada.
Plan je dobio podršku dva sindikalna udruženja i Unije poslodavaca. Takozvanim “Maršalovim planom” predviđeno je povećanje minimalne zarade sa 250 na 450 evra, povećanje prosečne zarade sa sadašnjih 530 na 700 evra, kao i ukidanje doprinosa za zdravstveno osiguranje i niz poreskih reformi. Najavljene promene u poreskoj politici koje podrazumevaju da će neoporezivi deo zarada biti do 700 evra bruto, uvedeno progresivno oporezivanje zarada iznad 1000 evra, a da će istovremeno biti uvedene više poreske stope na akciznu robu, nezdrave proizvode i igre na sreću.
Za izradu ovog projekta navodno su kroz ekspertske konsultacij pomogli ljudi iz vrha vlasti u Beogradu, dok je Aleksandar Vučić posredovao da Demokratski front, iako protivnici tog riskantnog ekonomskog koncepta, u crnogorskom parlamentu ipak podrže plan ministra finansija i socijalnog staranja Milojka Spajića, piše Pobjeda.
„Uz Sinišu Malog, najbližeg Vučićevog saradnika zaduženog za finansije, Spajiću je od velike koristi bio Aleksandar Aco Jokić, čovek za specijalne zadatke SNS-a, koji je obezbeđivao vezu Spajić-Mali kao i susrete u jednom restoranu na Banjici. Posrednu, ali i posebno zanimljivu, ulogu je imao i Zoran Korać, kontroverzni biznismen, nekadašnji savetnik Milorada Dodika, sada često na usluzi vlastima u Beogradu“, piše podgorički list.
Napominju da se ministar finansija i socijalnog stanja još od početka organizacije litija povezao sa srpsko-američkom konferencijom liderstva (SALC), organizacijom koju su formirali američki Srbi sa ciljem podrške srpskim nacionalnim inetersima, ne samo u SAD, već prvenstveno na Balkanu.
Spajić je, navode, učestvovao u brojnim formima koje je organizovao SALC, a i sam se potrudio da to bude ubeleženo u njegovu radnu biografiju. „Vlastiti angažman je zapisao na Vikipediji, na engleskom i srpskom jeziku, gde stoji da je Spajić za vreme verske krize u Crnoj Gori učestvovao u lobiranju u SAD za podršku Srpskoj pravoslavnoj crkvi i srpskom narodu“.
Ipak, ukazuju da je Spajić morao da se osloni na neke ljude, van SPC, koji su mu suštinski otvorili vrata za usluge iz Vučićevog kabineta.
Prema informacijama Pobjede, ministar Spajić je, tokom nekoliko dana boravaka u Beogradu, koji nisu medijski propraćeni, dobio detaljnija upustva i razradu modela za primenu ideje o povećanju zarada.
„Prvi čovek kojem se Spajić obratio bio je Aleksandar Aco Jokić, direktor Elektrodistrubicije Beograd, Vučićev čovek za specijalne namene, član Izvršnog odbora SNS i jedan od najboljih specijalaca za terensku kampanju“, piše list.
Jokić je, napominju, imao odlične rezultate i tokom loklanih izbora u Nikšiću. Njega je podsećaju crnogorska policija 15. februara privela zajedno sa srpskim državljaninom Danom Šijanom i članom Glavnog odbora SNS-a, nekadašnjim rukometašom, Vladimirom Mandićem – pod sumnjom za kupovinu glasova.
Iako su kasnije proterani iz Crne Gore, nije podignuta krivična prijava.
Jokić je, napominju, kum Andreja Vučića, brata srpskog predsednika.
Pobjeda piše da je Jokić je tokom oktobra obezbedio nekoliko susreta Spajića sa srpskim kolegom, ministrom finansija Sinišom Malim
u jednom restoranu na Banjici, u kojem je Mali razrađivao koncept, zajedno sa više svojih saradnika.
„Program ‘Evropa sad’ je po instrukcijama Aleksandra Vučića razrađen, kako bi se, iako je koncept preambiciozan i teško održiv za snagu crnogorske ekonomije, kroz populističko obećanje minimalca od čak 450 evra i boljeg života za sve propagandistički uticalo na raspoloženje i pridobijanje poverenja građana u ekspertsku vlast”, piše Pobjeda.
U Beogradu su, tvrde izvori lista, procenili da je Vlada Zdravka Krivokapića u velikoj krizi, da im je DF okrenuo leđa i da bi, u slučaju pada izvršne vlasti, sve to pogodovalo političkoj rehabilitaciji, usponu i možda osvajanju vlasti suverenističke opcije koju predvodi Milo Đukanović.
Osim toga, Aleksandar Vučić kao iskusni političar dobro je pročitao poruke iz međunarodne zajednice, naročito onu najnoviju iz Vašingtona Gabrijela Eskobara – da za lidere, članove ili simpatizere DF nema mesta u izvršnoj vlasti.
Postoji, pišu, još jedan, perfidniji razlog, zbog čega je Vučić podržao crnogorski ekonomski eksperiment. „Deluje kao guranje hazardera u opasnu akciju koja može imati nesagledive posledice, ekonomske I političke, a pomoć eksperata Siniše Malog kao danajski darovi.
Sve dosadašnje simulacije, a o tome ispod glasa govore u krugovima vlasti u Srbiji, ukazuju da program ‘Evropa sad’ nema izbalansiranu prihodnu i rashodnu stranu, da su planirani prihodi više spisak želja nego realnost, te da će se mnoga preduzeća u Crnoj Gori se vrlo brzo naći u problemima zbog povećanog platnog fonda. A crnogorska država na ivici bankrota, ukoliko usledi slom koncepta“.
Navodi se da vrlo brzo, moguće već u aprilu, dođe do velikih problema u punjenju crnogorskog budžeta, što bi, kako se navodi, Crnu Goru dovelo u težak ekonomski položaj i direktnu zavisnost od finansijske pomoći.
„U tom scenariju, koji je vrlo realan, Crna Gora bi bila otvorena i krajnje ranjiva spoljašnje uticaje, jer bi zavisila od finansijske pomoći iz inostranstva“, piše Pobjeda.
Ako Crna Gora ekonomski ode u nelikvidnost, pitanje je: koliko će novca biti neophodno da, na proleće, Crna Gora, uz, kako navode, bratsku pomoć iz Beograda bude spremna za članstvo u projektu „Srpski svet“?
O ulozi Zorana Koraća, bivšeg Dodikovog savetnika, Pobjeda piše da njegova ekonomska umeća i veze potiču iz Genexa. Prema tim navodima, Korać je svojevremeno svoje zapadne političke veze stavio na raspolaganje Dodiku i on ih koristi već skoro deceniju i po. Korać je, navode, dugo vremena bio jedan od miljenika režima Slobodana Miloševića, ali je tokom 1996. pao u nemilost pa je morao – u inostranstvo. On je, kako su tvrdili bosanskohercegovački mediji, „ministar za Dodikove privatne poslove“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.