Počela kampanja za parlamentarne izbore u Crnoj Gori, Đukanović gubi po anketama

Najveće šanse za pobedu, prvi put od početka višestranačja u Crnoj Gori, nema Demokratska partija socijaliste Mila Đukanovića, već Pokret Evropa sada, novoizabrani predsednik Jakov Milatović i mladi lider te stranke Milojko Spajić, koji je predviđen za budućeg premijera Crne Gore.

Populistički program

I Milatović i Spajić bili su ministri u prvoj vladi formiranoj posle poslednjih izbora u avgustu 2020. godine, kada je Milo Đukanović poražen prvi put posle 30 godina. U februaru 2022. godine osmislili su populistički program Evropa sad, kojim su smanjenjem doprinosa zdravstvenom sistemu podigli minimalne zarade u Crnoj Gori sa 220 na 450 evra.

Iako je nedugo zatim pala njihova vlada, Milatović i Spajić su osnovali politički Pokret Evropa sada, na osnovu slogana svog finansijskog projekta, koji bi, prema procenama analitičara, mogao da dobije podršku do 30 odsto birača u parlamentarnim izborima. Evropa sada podržava evropske integracije Crne Gore.

Aktuelnu popularnost ovih političara nove generacije pokazali su predsednički izbori pre dva meseca, kada je Milatović sa 60 odsto podrške dominantno pobedio aktuelnog predsednika Mila Đukanovića.

Raspad desničarske koalicije Demokratski front

S druge strane, Đukanovićeva Demokratska partija socijalista ulazi u izbornu trku sa podmlađenim političkim sastavom, a listu predvodi mladi Danijel Živković, šef predstavničkog kluba stranke i vd predsednika DPS-a. Na listi nema nikog iz starog Đukanovićevog kadra, a u koaliciju su tradicionalno pozvani socijaldemokrate, Liberalna partija i Demokratska unija Albanaca. Procene su da bi mogli da osvoje oko 20 odsto glasova.

Socijaldemokratska partija je nekoliko dana pre isteka roka za podnošenje liste odlučila da se kandiduje samostalno. Oni su tu odluku doneli tesnom većinom u organima stranke, pa njihovu listu predvodi aktuelni gradonačelnik Cetinja Nikola Đurašković, a na listi nema predsednika SDP-a Raška Konjevića, koji je, kako prenose mediji, najavio povlačenje iz političkog života.

Na izborima će u koaliciji učestvovati stranke Jedinstvenog reformskog akcionog centra (URA), aktuelni premijer Dritan Abazović i Demokrati, bivši predsednik Skupštine Alekse Bečić.

Njih dvojica su uspeli izgladiti odnose iako je Abazovićeva vlada izgubila podršku u parlamentu glasovima predstavnika Bečićeve stranke. Procenjuje se da bi mogli da imaju podršku oko 10 odsto birača.

Prosrpski i proruski Demokratski front, koalicija tri stranke, prestao je da postoji, saopštila su tri lidera te koalicije pre dva dana, nakon što je Pokret za promene Nebojše Medojevića odlučio da deluje samostalno.

Druge dve stranke desničarske koalicije, Nova srpska demokratija Andrije Mandića i Demokratska narodna partija Milana Kneževića, nastavile su saradnju i učestvovale na izborima u koaliciji „Za budućnost Crne Gore“. Procenjuje se da bi te dve stranke mogle dostići 15 odsto podrške, dok će Medojevićev PZP biti na ivici cenzusa.

Manjine deluju samostalno

Manjinske stranke uglavnom deluju nezavisno. Listu Hrvatske građanske inicijative predvodi predsednik te stranke Adrijan Vuksanović, a procenjuje se da će mu bez problema preći povlašćeni cenzus od 0,35 odsto birača i dobiti jedan predstavnički mandat. Na izborima 2020. Hrvate u Crnoj Gori predstavljale su dve političke stranke, HGI i Hrvatska reformska stranka bivše ministarke Marije Vučinović. Potom je došlo do disperzije glasova, pa nijedna partija nije prešla cenzus. Sada od hrvatskih stranaka na izborima učestvuje samo HGI.

Bošnjačka stranka na izbore izlazi samostalno i očekuje se da će osvojiti dva poslanička mesta u parlamentu, dok će Albanci nastupiti sa dve liste – Albanskom alijansom, koju predvodi Genci Nimamnbegu, i Albanskim forumom, koji predvodi Nik Đeljošaj, koji, prema procenama, mogli bi da imaju po jedan mandat.

Većina ostalih partija i koalicija mogla bi da ostane ispod cenzusa. Ove izbore će takođe pratiti posmatračka misija OEBS/ODIHR i nekoliko stotina domaćih posmatrača CEMI-ja i CDT-a.

Na parlamentarnim izborima 2020. godine tadašnja opozicija, koja je nastupila u tri koalicije predvođene Zdravkom Krivokapićem, Aleksom Bečićem i Dritanom Abazovićem, prvi put je u tri decenije pobedila koaliciju Demokratske partije socijalista Mila Đukanovića. Srpska pravoslavna crkva imala je veliki uticaj na izborni rezultat i kasnije na formiranje nove vlasti, prenosi Indeks.