Počelo suđenje sedmorici optuženih za genocid u Srebrenici

Prema optužnici Tužilaštva BiH, Zvornička brigada, u kojoj su bili optuženi, odigrala je ključnu ulogu u izvršenju genocida. Sedam optuženih tereti se da su učestvovali u streljanju oko 800 Bošnjaka, među kojima je bilo i dece, zarobljenih nakon pada zaštićene zone, kada su pripadnici Vojske RS-a ubili 8.372 muškaraca i dečaka nesrpske nacionalnosti.

Tužilaštvo je navelo da su optuženi počinili ubistva Bošnjaka u selu Orahovac, nedaleko od Zvornika.

Tužilac u predmetu Predrag Tomić naveo je kako su prvooptuženi Lazar Ristić i drugi svesno pružali pomoć u izvršenju genocida u Srebrenici u udruženoj zločinačkoj grupi na čelu sa Ratkom Mladićem, bivšim komandantom vojske RS-a, koji je osuđen na doživotnu kaznu zatvora u Haškom sudu.

Najavljeno je iznošenje više stotina materijalnih dokaza, kao i iskazi 27 svedoka. Naredno ročište na kojem će biti saslušana dva svedoka zakazano je za 25. juli.

Optuženi Lazar Ristić, Mladen Mihajlović, Dragoja Ivanović, Predrag Ristić, Stanoje Birčaković i Milorad Birčaković i Sreten Milošević su uhapšeni 15. decembra prošle godine.

Nakon hapšenja, Sud BiH je optužene pustio da se brane sa slobode, izričući im mere kućnog pritvora i zabrane sastajanja s određenim osobama do pravosnažnosti presude.

Opasnost od bega u Srbiju

Odmah po hapšenju sedmorice optuženih, udruženje Pokret „Majke enklave Srebrenica i Žepa“ su saopštile da bi „bilo kakvo puštanje na slobodu bilo sramotno“.

„Ukoliko sud odluči da ih pusti, uprkos činjenici da su svi, ali baš svi, koji su do sada ili optuženi ili osuđeni, pobjegli za Srbiju, smatrat ćemo sudiju/icu odgovornim i saučesnikom u tom djelu, te zahtijevati postupak protiv sudije. Nakon svih bježanja, dosta je puštanja!“, naveli su iz ovog udruženja.

Kad je reč o sedmorici optuženih, na uvodnom ročištu je rečeno da šestorica imaju samo bh. državljanstvo, dok Sreten Milošević ima dvojno državljasntvo – BiH i Srbije.

Naime više od sto osoba optuženih za ratne zločine pred domaćim sudovima je pobeglo iz Bosne i Hercegovine, i tako postalo nedostupno pravosuđu, pokazuje izveštaj Misije OSCE-a u BiH pod nazivom Utrka sa vremenom – Napredak i izazovi u provođenju Državne strategije za rad na predmetima ratnih zločina Bosne i Hercegovine.

Nedostupnost optuženika pravosuđu otežava skoro 40 odsto suđenja za ratne zločine, navedeno je u izveštaju OSCE-a.

Haški tribunal osudio je za zločine u zaštićenoj zoni Ujedinjenih nacija 16 osoba, od kojih sedam za zločin genocida.

Posmrtni ostaci žrtava genocida pronađeni su proteklih godina u više od 80 masovnih grobnica na području opština Srebrenica, Bratunac i Zvornik.

Za genocid i zločine u Srebrenici do sada je osuđeno više od 50 osoba, na više od 700 godina zatvora.

Među njima su i bivši predsednik RS-a Radovan Karadžić i Mladić koji su u Hagu pravosnažno osuđeni na kaznu doživotnog zatvora, prenosi RSE.