Pokret za državu izneo niz uslova pod kojima može podržati opoziciju: Hoće li Vojin Mijatović presuditi u korist Dodika u borbi za Dom naroda BiH?

Ključno pitanje za formiranje vlasti u Federaciji će biti ko će imati većinu u nacionalnim klubovima u Domu naroda FBIH, naročito u klubovima Hrvata i Bošnjaka, koji su postali presudni u formiranju vlasti, nakon izmena izbornog zakona koje je doneo visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit.

Istovremeno, u Republici Srpskoj je izvesno da će Milorad Dodik sa svojim koalicionim partnerima imati većinu za formiranje Vlade Republike Srpske, ali se vodi bitka za Klub Srba u Domu naroda BiH, koji je, takođe, ključno telo za kontrolu zakonodavnog procesa u Parlamentarnoj skupštini BiH, u ime RS.

Dodiku je potrebno da ima 4 od 5 srpskih delegata u Domu naroda da bi imao potpunu kontrolu. Prema trenutnoj konstelaciji u Narodnoj skupštini RS, Dodik ima dovoljno ruku da izabere tri srpska delegata u Dom naroda BiH, opozicija u RS ima dovoljno ruku za jednog.

Ovo znači da će presudnu ulogu imati Pokret za državu (Socijaldemokratska partija, Stranka demokratske akcije i Bh. Zeleni), koji takođe ima svoje zastupnike u Narodnoj skupštini RS, a na osnovu glasova pretežno Bošnjaka i Hrvata koji žive u RS.

Jedan od lidera Pokreta za državu, potpredsednik SDP-a Vojin Mijatović izneo je niz uslova, pod kojima Pokret, može podržati opoziciju u RS, odnosno oslabiti Dodika.

Mijatović je na Fejbuku napisao da lideri SDS i PDP-a moraju potpisati izjavu u kojoj će se obavezati da je “Bosna i Hercegovina nezavisna i suverena država” i da nikada neće “pokretati pitanje nezavisnosti Republike Srpske”.

Takođe, zatražio je da se obavežu da neće raditi u interesu susednih država, da će podržati članstvo u NATO-u, priznati genocid u Srebrenici i osuditi agresiju Rusije na Ukrajinu.

Iako se radi o civilizacijskim pitanjima, i bilo bi dobro da sve stranke u RS-u podrže ove stavove, teško je to očekivati, kako se ocenjuje, imajući u vidu političku klimu u RS.

Dodik, kako se smatra, zasigurno neće prihvatiti ove stvari, između ostalog i zato što ga „Vučićeva vlast i politički krugovi u Beogradu ohrabruju u tome“.

Čak i da u srpskoj opoziciji u RS postoje ljudi koji se slažu s navedenim principima (a ako ih i ima, nema ih puno), teško je, kažu, očekivati da ih potpišu. Posebno je teško, ocene su, da to urade u sporazumu o izboru delegata, jer bi naišli na odium nacionalističke javnosti u Banjaluci i Beogradu da su “izdali Srpstvo i Rusiju radi učešća u vlasti”.

To je objasnio i sam Mijatović, kada je pre nekoliko godina govorio o proslavi neustavnog praznika entiteta RS – 9. januara.

“Da budem potpuno iskren, ljudi u Republici Srpskoj će slaviti 9. januar bez obzira na odluke Ustavnog suda BiH, ovakve ili onakve. Ja se slažem s tim, da budem potpuno iskren”, kazao je Mijatović.

Dodao je da je “bitno da se dan Republike Srpske proslavi, isto kao što je bitno da se u budućnosti sedne sa Bošnjacima i Hrvatima i da se dogovori da takve stvari postanu sastavni deo svih u Bosni i Hercegovini”.

“I proslava dana Republike Srpske, i Federacije, i na kraju da dođemo do onoga – kojeg datuma, zajedničkog imenitelja, da slavimo kao dan Bosne i Hercegovine. Ali znate opet gde je problem? Ova generacija ljudi se to nikada neće dogovoriti, zato što im ne odgovara”, kazao je Mijatović.

Postavlja se onda pitanje zašto Mijatović, postavlja kao uslove pred opoziciju ono što sam misli da trenutna generacija ne može izneti?

U bh. javnosti postoje ocene da je Mijatović svestan “realnosti” u RS, ali da je svesno zanemaruje, kako bi bošnjačke glasove isključio iz real-poltike i izolovao ih.

Drugim rečima, kako bi u konačnici sprečio da bošnjački glasovi u RS osnaže alternativni opozicioni front protiv Dodika.

U navedenom svetlu je tumačena i njegova kandidatura za srpskog člana Predsedništva na proteklim izborima.

Kao kandidat opozicije Mladen Ivanić je 2014. pobedio Željku Cvijanović, zahvaljujući glasovima Bošnjaka u RS-u, što je priznao i sam Milorad Dodik.

“Bošnjački glasovi i međunarodna zajednica staviće eventualnoj njegovoj pobedi, u koju još ne verujem, jedan akcenat podaništva u zahtevima, Bošnjaka kako je to ranije bilo sa Komšićem”, rekao je Dodik na pres konferenciji SNSD-a nakon izbora 2014.

Tako se sticao utisak da se, nakon “slučaja Ivanić”, Mijatović kandidovao 2022. kako bošnjački glasači u RS ne bi, u trci za Predsedništvo, podržali Mirka Šarovića, kao znatno umerenijeg kandidata od, kako se navodi, Dodiku lojalne i ekstremnije Željke Cvijanović.

Drugim rečima, cilj je bio sprečiti ponavljanje “slučaja Ivanić” iz 2014.

Mijatovićeva kandidatura nije presudila izbore 2022. jer je Cvijanović imala znatno više glasova od Šarovića, ali je mogla, da su SNSD i opozicija bili iznednačeniji, kao što jesu u u trci za srpskog delegata u Domu naroda BiH.

S obzirom na unutarsrpsku političku polarizaciju i izjednačenost vodećih kandidata, 30-50 hiljada bošnjačkih, hrvatskih i srpskih glasova u RS lojalnih snažnom suverenitetu BiH, kao i njihov odraz u Narodnoj skupštini RS, često može, ukazuje se, biti presudno.

Sigurno je da će tako i biti pri izboru srpskih delegata u Dom naroda BiH.

Postavlja se pitanje da li će Pokret za državu glasati da bi oslabio Dodika, što može biti dovoljan uslov po sebi. Ili će ishod maksimalističkog pristupa Vojina Mijatovića presuditi u korist Dodik?

Na kraju će Mijatović, sudeći po konceptu izjave koju je ponudio, okriviti opoziciju što nije prihvatila civilizacijske principe, ali realnost će biti da Dodik može zadovoljno trljati rukama jer ima jednog delegata više u Domu naroda BiH, ocenjuje se u bosanskoj javnosti.