Političari otuđeni od građana, produbljuju podele

Daliborka Uljarević, izvršna direktorka CGO, kazala je da je po podacima „danas nešto manje od trećine onih koji cene da Crna Gora ide u veoma dobrom ili dobrom pravcu, dok je to prošle godine bilo nešto više od trećine.

U ukupnom zbiru, porastao je broj onih koji veruju da su tekuća kretanja pogrešna, pa ih je tako danas 45.9 odsto, u odnosu na 35.5 odsto od prošle godine.“

Naročito nezadovoljna je mla]a populacija, pokazuje istraživanje, kao i oni koji se izjašnjavaju kao Albanci, Crnogorci, Bošnjaci, Muslimani i Hrvati.  Na drugoj strani, nacionalno opredeljeni Srbi i oni nižeg obrazovnog nivoa su optimističniji da je dobar pravac kretanja društva, pokazuju rezultati.

Uljarević je navela da građani i političari imaju različite prioritete i agende, i ta je „diskrepanca veoma vidljiva u onom što političari pozicioniraju kao teme nasuprot onom što građani prepoznaju kao probleme“.

Tako na primer građani i građanke kao najprepoznatljivije teme koje naglašavaju političari navode SPC i temeljni ugovor Vlade i SPC (28.2 odsto), zatim identitetska pitanja (koja uključuju i popis 17.4 odsto), pa borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala (16.8 odsto).

Na drugoj strani, njima su centralna pitanja nezaposlenost, borba protiv korupcije i unapređenje životnog standarda, dok ih većinski mnogo manje interesuje priča oko SPC i temeljni ugovor Vlade i SPC, kao i identitetska pitanja. Takva disproporcija političara, smatra Uljarević, ukazuje i na njihovu otuđenost od građana i građanki.

Jedno od pitanja koje je izazvalo dosta pažnje je uvođenje veronauke u crnogorski obrazovni sistem. Velika većina građana su protiv (58.9odsto) dok nešto malo više od petine (22.7 odsto) to podržava i malo manje od petine nema stav (18.4 odsto).

„Nalazi pokazuju da među građanima i građankama prevladava stav da nova vlast nije ispunila obećanje da neće biti revanšizma prema onima koji ne dele njihove političke stavove (47.7odsto), dok je nešto malo više od četvrtine (26.2 odsto) veruje da je to to obećanje ispunjeno“, kazala je Uljarević.

Vuk Čađenović, izvršni direktor DAMAR-a, predstavio je nalaze istraživanja u delu koji se odnosi na životni standard i uticaj skorašnjih političkih dešavanja.

„Ovo istraživanje je pokazalo da 54,5 odsto građana i građanki smatra da mesečni prihodi domaćinstva nisu dovoljni da pokriju živote troškove u toku jednog meseca, što je blagi porast u odnosu na istraživanje iz oktobra 2020.

Međutim, danas 31,8 odsto građana smatra da su prihodi dovoljni, što je osetan pad u odnosu na prošlogodišnji nalaz kada je to mišljenje imalo 40 odsto ispitanika“, kazao je Čađenović.

Podaci opominju i na osetno povećanje nezadovoljstva i indiferentnosti u odnosu na percepciju budućnosti u Crnoj Gori. „Kada je reč o dešavanjima na Cetinju 5. septembra, 42,2 odsto građana i građanki smatra da je Vlada dala prioritet verskim pravima jedne verske zajednice, a manje od trećine (30,4 odsto) da je našla balans u obezbeđivanju verskih prava i slobode okupljanja“, naveo je Čađenović.

Oni koji se nacionalno izjašnjavaju kao Srbi su dominantnog stava da je balans uspostavljen, kao i da je po svaku cenu trebalo obezbediti ustoličenje, dok su na drugoj strani sve nacionalne manjine (Bošnjaci, Muslimani, Albanci, Hrvati) i ogromna većina Crnogoraca.

Crnogorci, Bošnjaci, Muslimani, Albanci i Hrvati najviše krive Vladu i premijera, kao i ekstremiste i partije vladajuće većine, dok Srbi kao glavnog krivca vide predsednika države.

Prikupljanje podataka je obavljeno CAPI metodom, u periodu od 1. do 15. oktobra 2021. na troetapnom stratifikovanom slučajnom uzorku od 1007 građana i građanki Crne Gore.