Foto: Mihailo Miletić/Crnogorski elektori SrbijePoložaj Crnogoraca u Srbiji izuzetno je složeno i kompleksno pitanje i predstavlja svojevrsnu identitetsku dramu u Srbiji, zaključak je okruglog stola na temu „Crnogorska nacionalna zajednica u Srbiji nakon popisa stanovništva“ koji je tokom nedelje organizovan u Novom Sadu.
Organizator događaja je bila organizacija ELEMONT – Crnogorski elektori Srbije, čiji je predsednik Mihailo Miletić i Asocijacija filozofa, sociologa i politikologa “Polis” a govornici na skupu su bili Dr Čedomir Čupić, Sonja Biserko (Helsinški odbor), Dr Duško Radosavljević, Balša Božović, Ivan Jovović (Matica crnogorska) i Dr Goran Kaluđerović.
Broj Crnogoraca u Srbiji se za tri decenije smanjio čak za sedam puta, sa 140.000 na 20.000.
Ovo nije plod prirodne asimilacije koja postoji svuda u svetu jer ni jedna nacija nije doživela takav pa, navodi se.
„Na ovako drastičan pad uticala je politika nacionalizma koja je dominantna već decenijama u Srbiji. Konstantna propaganda, tendencije da se ospori postojanje nacije, prisvajanje kulturnog i istorijskog nasleđa je sveprisutna, kako u javnom životu, medijima tako i u obrazovanju“, naglašeno je na skupu.
Suočavamo se izazovima koji proizilaze iz većinske kulture i sistema vrednosti u kojem živimo u kome je prisutno nasilje i agresija, dodali su.
„Naša država Srbija ima značajnu moć i odgovornost da podrži raznolikost i nije dovoljno da postoji samo pravni okviri zaštite manjinskih prava već je važno stvoriti ambijent u kojem se različite kulture i identiteti cene i neguju“.
Istaknuto je da je neverovatno i protivzakonito da Nacionalni savet Crnogoraca u Srbiji vode ljudi koji se izjašnjavaju kao Srbi. Da je to partijski plen i da Nacionalni savet ne ostvaruje svoje zakonom predviđene delatnosti.
„Uslovi za očuvanje crnogorskog nasleđa su izuzetno teški ali je to nasleđe ujedno i kulturološko bogatstvo koje se može očuvati u multietničkom i multikulturnom području kakvo su Vojvodina i Srbija.
Mi volimo i poštujemo našu državu Srbiju i dali smo nemerljiv doprinos u njenom razvoju na polju nauke, kulture, obrazovanja, privrede, sporta.
Pozivamo na dijalog, otvorenost, zajedničko razmatranje naše istorije jer samo kroz pošten pristup možemo postići pomak ka razumevanju i suživotu“.
Učesnici su posebno apostrofirali da je neophodno da se matična država Crna Gora aktivno uključi u ovu problematiku, da donese nove politike i strategije koje se tiču njenih iseljenika i dijaspore sa posebnim aspektom na Srbiju.
Uprkos svemu ostaće, kažu, posvećeni „očuvanju našeg identiteta koji nosimo duboko ukorenjen u svakom od nas, kao deo naših ličnosti, sistema vrednosti, nasleđa koje se prenosi sa kolena na koleno“.
Ovo nije, kažu, samo pitanje očuvanja kulture i identiteta već pitanje pravde i istine, zaključujući da „negujući naše nasleđe koje čini našu posebnost činimo da se buduće generacije osećaju ponosno“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
