Pominje se i jedna radikalna odluka: Šta je šef CIA rekao zbog čega se Dodik “zaledio” i promenio retoriku?

Bivši diplomat, ambasador u Moskvi, uživao je poverenje svih američkih predsednika, u penziju se povukao 2014. godine, ali ga predsednik Džo Bajden dolaskom na vlast vraća u službu, na položaj direktora Centralne obaveštajne agencije (CIA) da bi uskoro dobio mesto u kabinetu.

„Jedan od najmoćnijih ljudi sadašnje administracije, a i na svetu. Kad takav čovek dođe u Sarajevo (utorak), nema dvojbe da je doneo poruku o kojoj se ne raspravlja nego se sprovodi. Berns se sastao s Predsedništvom BiH u kojem se nalazi i Željka Cvijanović, predstavnica srpskog naroda, koja je pod američkim sankcijama“, navodi se u autorskom tekstu Željka Trkanjeca u Jutarnjem listu.

Autor navodi da je u martu američka Nacionalna obaveštajna službe (DNI) objavila Godišnju procenu pretnji u kojoj je imenom spomenut samo Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske, BiH entiteta, koji radi na otcepljenju Republike Srpske što bi moglo “podstaknuti čelnike bošnjačkog (bosansko-muslimanskog) stanovništva da osnaže vlastite kapacitete zaštite interesa i možda dovesti do nasilnih sukoba koji bi mogli nadvladati mirovne snage”.

Dalje nastavlja da je DNI upozorila na “povećani rizik međuetničkog nasilja, ali lokalizovan” na Balkanu jer će nacionalistički lideri “pogoršati napetosti radi ostvarenja političke prednosti, a spoljni će akteri pojačavati i iskorišćavati etničke razlike kako bi povećali ili zaštitili svoj regionalni uticaj ili osujetili veću integraciju Balkana u EU ili evroatlantske institucije”.

Jačanje veza sa Srbijom do ideje ujedinjenja

„U proteklih pet meseci Dodik je delovao upravo prema opisanom obrascu, pojačao je formalne veze sa Srbijom u sklopu procesa započetog Svesrpskom deklaracijom, kao cilj politike naveo ujedinjenje RS i Srbije, maksimalno podizao tenzije zbog UN-ove Rezolucije o danu sećanja na genocid u Srebrenici nakon čijeg donošenja je najavio donošenje dokumenta koji bi se Federaciji BiH (hrvatsko-bošnjački entitet) predložilo pretvaranje BiH u dve države s granicama sadašnjih entiteta“, piše Jutarnji list.

Majkl Marfi, američki ambasador u BiH, oštro je reagovao na Dodikove politike, tako i visoki predstavnik Kristijan Šmit kojeg predsednik RS ne priznaje, ali prijatelj hrvatskog Predsednika Zorana Milanovića samo je pojačao retoriku. Nakon novih sankcija u junu najavio je da bi se s ambasadorom “fizički obračunao”. Dodik je bio uveren da mu dobre veze s Moskvom stvaraju zaštitne štitove koje SAD i Zapad ne mogu probiti ne shvatajući jasnu poruku ambasadora Mrfija od 22. juna:

“Čelnik Republike Srpske Milorad Dodik najavama otcjepljenja toga entiteta preti interesima SAD-a u BiH.” Sintagma “preti interesima SAD-a“ je poruka nakon koje treba promisliti o politikama koje sve vode. Dodik, znamo, ne misli, piše Trkanjec.

Pa je u Sarajevo došao Berns, piše Trkanjec, nije stigao pre jer je bio zauzet pregovorima na Bliskom istoku, bilo je dovoljno nekoliko sati razgovora da Željka Cvijanović shvati opasnost te javi Dodiku što je rekao Berns, neki izvori navode da se govorilo i o mogućem uklanjanju Dodika s političke scene: ovlašćenja za to ima Šmit, a protiv Dodika se vodi sudski proces u Sarajevu jer nije sproveo odluku visokog predstavnika. Dodik odmah u sredu, na platformi X, bivšem Twitteru, piše:

“Borba protiv terorizma je obaveza cijelog slobodnog svijeta i u tom kontekstu je značajna posjeta direktora CIA-e gospodina Vilijama Bernsa BiH. Republika Srpska je posvećena toj borbi i pozdravlja svaku saradnju u toj oblasti.”

Борба против тероризма је обавеза цјелокупног слободног свијета и у том контексту је значајна посјета директора ЦИА господина Вилијама Бернса БиХ.
Република Српска је посвећена тој борби и поздравља сваку сарадњу у тој области.

Република Српска никада није спорила суверенитет и…

— Милорад Додик (@MiloradDodik) August 21, 2024

Razvidan pokušaj da se prvom temom Bernsovog poseta učini pitanje terorizma u BiH, aludirajući tako na terorizam koji se lažno poziva na islam dovodeći da ga u vezu s bošnjačkim narodom te deklariše puna saradnja RS i SAD.

“Republika Srpska nikada nije sporila suverenitet i teritorijalni integritet BiH shodno Dejtonskom sporazumu, a secesija nikada nije bila naša politika”, piše Dodik dalje.

Laž u svakoj reči, potvrda Dodikovog licemerstva (čita li ovo Predsednik Republike Hrvatske?) i ljigavog kameleonstva, spremnosti političkog obrata nakon kojeg se ni ne zacrveni u licu.

Ipak, Dodik pokazuje da neće do kraja pokleknuti pod američkim pritiskom i odustati od svojih politika.

“Ali Republika Srpska ima pravo na političku borbu za svoj status, shodno slovu Dejtonskog sporazuma. BiH je zajednica dva ravnopravna entiteta i tri konstitutivna naroda, stoga ohrabruje stav gospodina Bernsa da odgovornost za funkcionisanje zemlje leži na svim etničkim zajednicama”. Tezu o odgovornosti svih etničkih zajednica prenela je samo Radio Televizija Republike Srpske.

Država RS ili država u državi BiH

Dodik je ponovio, ali umereno. Nije dao izjavu lično, nego preko platforme ponavljajući svoj stav da se RS mora izboriti za status – predsednik RS često govori da su skloni ostati u BiH ako im se odobre svi prerogativi vlasti koje traže, a to je država unutar države, njegovi pozivi na secesiju slede kad mu neka od ideja na razini BiH propadne ili se nađe pod udarom Šmita koji stvarno brani Dejton.

SAD je i dalje moćan, ali Dodik je naviknuo na taj pritisak pa će izgledno, nakon određene pauze, nastaviti svojom politikom u nadi da će u Belu kuću ući Donald Tramp uveren da će on podržati njegove politike.

“Bosna i Hercegovina ne izvozi oružje direktno u Ukrajinu, ali snimci s ratišta pokazali su da to svakako završi u rukama Ukrajinaca i bilo bi naivno misliti da i to nije bila jedna od tema (razgovora s Burnsom)”, piše portal Klix.ba.

Verovatno se razgovaralo i o uticaju stranih aktera, ministar spoljnih poslova BiH Elmedin Konaković upozorio je 9. avgusta kako je upliv Rusije u njegovoj zemlji i regiji veći nego ikada ranije pa stoga Zapad na to mora odgovoriti pojačanim angažmanom, uključujući i zadržavanje Kabineta visokog predstavnika (OHR) s punim ovlašćenjima.

Rusija snažno podržava zahtev Republike Srpske da se OHR ukine.

Nažalost, toj je ideji podršku davao i Dragan Čović, predsednik HDZ BiH, kojeg SAD optužuju da radi u interesu Rusije jer odbija povezivanje BiH s hrvatskom plinskom mrežom izgradnjom južne interkonekcije.

BiH su mediji najavljivali da će Vilijam Berns, direktor CIA, iz Sarajeva otići u Beograd, ali to nije potvrđeno niti jednom službenom informacijom.

Ne treba isključiti mogućnost da su srpske vlasti tražile potpunu tajnovitost u trenutku kad su suočene s protestima vezanim za iskopavanje litijuma koje službeni Vašington podržava, piše Trkanjec za Jutarnji list.

Beogradu ne bi odgovaralo da javnost sazna šta sve SAD zamera sadašnjoj vlasti, od Kosova, Crne Gore do BiH. Prodaja oružja Ukrajini više nije sporna tema.

Bernsova poseta BiH pokazuje da je Balkan i dalje na listi interesa američke politike, ali je indikativno da o poseti nisu izvestili međunarodni mediji.