„Crnogorska vlast uslužna i zvaničnom Beogradu i Moskvi“: Sagovornici Danasa o tome zašto je popis u Crnoj Gori postao političko pitanje

Popis je prvo trebalo da bude održan u prvoj polovini novembra, međutim, bilo je dosta negodovanja i nepoverenja da će biti izvršen u skladu sa zakonom. Opozicija je bojkotovala popis.

Poslanici Evropskog parlamenta u oktobru su usvojili Rezoluciju o Crnoj Gori, sa unetim amandmanima kojima s predlaže odlaganje popisa.

Pre nešto više od nedelju dana, crnogorska Vlada odlučila je da se popis pomeri za kraj novembra.

Sa sagovornicima Danasa pričamo o tome zašto je popis, umesto da bude prikupljanje statističkih podataka, postao jedno od najaktuelnijih političkih pitanja koja potresaju Crnu Goru.

„Da je popis statističko pitanje, vlast ne bi imala problema da makne pitanja koja se tiču nacije, vjere, jezika, vjerskih zajednica, crkava…“, kaže za Danas Malik Kovačević izvršni koordinator Asocijacije mladih GI „21. Maj“.

On dodaje da je „druga dimenzija“ popisa ta da je vlast koja je u Crnoj Gori, ujedno „uslužna i zvaničnom Beogradu i Moskvi“, želi da popisom stvori mogućnost za etnofederlizaciju Crne Gore i promenu Ustava.

„Ovim popisom koji je namešten, fingiran i projektovan žele da idu u promjene Ustava, da etnofederalizuju Crnu Goru i da stvore zajednicu naroda i da se na taj način potpuno izgubi građanski karakter države“, kaže.

Komentarišući reči aktuelnog predsednika Crne Gore, Kovačević ne osporava pravo izjašanjavanja, ali ukazuje na drugi problem.

„Milatović je ideološki nasljednik Momira Bulatovića. To je politika koja glasi „imam jedno ime a drugo prezime“. Tim dualnim indetitetom pokušava da relativizuje prilike u Crnoj Gori, nacije, vjere i identiteta“, kaže Kovačević.

On dodaje da se na ovaj način žele postaviti osnove koje Andrija Mandić, predsednik crnogorskog parlamenta, pokušava da nametne u javnom diskursu – pomirenje.

Kovačević kaže da u Crnoj Gori pomirenje znači „da svi postanu poklonici četničke ideologije“.

U krajnjoj liniji, nastavlja, Milatovićeve reči mogu da se protumače kao ohrabrenje upućeno građanima da se izjasne kao Srbi.

Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam i kopredsednik Igmanske inicijative kaže za naš list da Srbija sve vreme gleda na Crnu Goru kao na mlađeg brata, odnosno, kao na jedan deo koji joj pripada a koji je privremeno oduzet.

„To je deo Srpskog sveta, što bi rekao Vulin, i tu su brojke jako važne“, kaže Popov.

On dodaje da bi, ukoliko se pokaže da su Crnogorci manja etnička grupa u Crnoj Gori nego što su to Srbi, onda bi likovali oni koji misle da je neprirodno stanje to što je Crna Gora zasebna država.

„Odatle kampanja iz Beograda da se građani Crne Gore izjasne što više kao Srbi“, kaže.

Popov podseća da je takvih pritisaka bilo i u vreme „demokrata“ na popisu 2011. godine, ali da je to svakako mešanje u unutrašnje stvari druge države koje je nedozvoljeno.

„Posle ratova ‘iz devedesetih popis postaje vrhunsko političko pitanje. Mi ni dan danas ne znamo pouzdano stanje kada je reč o BiH, To je postalo sada osetljivo pitanje“, zaključuje Popov.