Poplave u BiH: Privredi prete milionski gubici

Na području Buturović Polja kod Jablanice pronađeno je telo poslednje žrtve katastrofalnih poplava koje su početkom meseca zadesile sever Hercegovine. Time se broj žrtava u Jablanici, Konjicu i Fojnici popeo na 27. Nenadoknadiv gubitak zbog kojeg je čitava Bosna i Hercegovina zavijena u crno, prenosi DW.

Istovremeno, traje borba za osposobljavanje putne komunikacije koja je danima bila u prekidu, a zbog koje privreda BiH beleži višemilionske gubitke. Iako se ekonomski gubici ne mogu porediti s ljudskim žrtvama, svaki dan se po tom osnovu gube stotine hiljada maraka – zbog prekida transporta roba železnicom, čiji je saobraćaj u prekidu već 15 dana, nakon potpunog urušavanja pruge u Jablanici.

Kamioni ne mogu da zamene voz

Gubici su sve veći na jugu BiH, a u luci Ploče u Hrvatskoj na čekanju su ogromne količine sirovina. Jedna od kompanija koje beleže milionske gubitke je najveća fabrika koksa u regionu, GIKIL Lukavac. Putni transport koji je jedva uspostavljen u Jablanici nije rešenje, jer su troškovi u odnosu na železnicu mnogo veći.

„Jug i sever zemlje bukvalno su presečeni. Jedina železnička ruta kojom ide naša sirovina je presečena i nema nekih naznaka da će se to brzo rešiti“, kaže generalni direktor GIKIL Аlmin Suljić, navodeći da su organizovali kamionski prevoz sirovine kako bi sačuvali proizvodnju.

„Međutim, za jedan dan GIKIL ima potrebe za 2.400 tona. U opticaju je 115 kamiona i mi smo za četiri dana prevezli ono za šta nam treba jedan dan železnicom. Morali smo da smanjimo proizvodnju, a ako se ovako nastavi to je neodrživo“, kaže Suljić.

Alternativne luke ne mogu da budu uključene u ovom trenutku, jer se s njima potpisuju dugoročni ugovori. Izuzetak je luka Bar, odakle bi trebalo da bude prebačen deo sirovine, što opet nije dovoljno za oko 400 privrednih subjekata s kojima GIKIL posluje.

Konkretnog rešenja iz nadležnih institucija još nema. Tačnije, nema brzog rešenja kojim bi se sprečilo još više gubitaka. Predstavnici Železnica Federacije BiH i Spoljnotrgovinske komore BiH održali su prošle nedelje sastanak na kojem je odlučeno da se, uporedo s oštećenom prugom, u područjima pogođenim katastrofalnim poplavama, popravljaju i putevi.

Baržama iz Rumunije

Do tada će potrebne sirovine za rad fabrika dolaziti sa severa, preko Rumunije. Ugalj iz Amerike do sada je do Lukavca stizao samo preko luke Ploče. Zbog nagomilane sirovine, ugalj se dalje transportuje preko luke Bar, ali i rumunske luke Konstanca, odakle će se dopremati baržama. Štete pored entitetskih Železnica trpi i Arselor Mital, ali i Elektroprivreda Srbije koja takođe uvozi ugalj.

Štete su na oko 17 kilometara železnice koje su žila kucavica privrede Federacije BiH. Iako su uspostavljeni alternativni pravci, pitanje je koliko se takav način transporta može održati dok ne dođe ili do nestanka sirovina ili do enormnih poskupljenja kod krajnjih korisnika. U Spoljnotrgovinskoj komori Bosne i Hercegovine kažu da domaće vlasti još nisu svesne s kakvim se posledicama po ekonomiju susreću, te da bi, osim gubitka novca na dnevnom nivou, strateške kompanije mogle da izgube i tržišta.

Premijer Federacije BiH Nermin Nikšić, kaže da je poslovanje mnogih privrednih subjekata ugroženo, kao i čitave privredne grane. To se posebno odnosi na Železnice Federacije koje trpe ogromne gubitke.

„Oni poslovanje uglavnom ostvaruju komunikacijom preko luke Ploče i njima prouzrokuje dnevni gubitak od oko 280.000 maraka“, rekao je Nikšić, ističući da će za sanaciju štete biti potrebni meseci.

Iz Železnica FBiH poručuju da će sredstva za obnovu pruge Sarajevo-Čapljina-Sarajevo na deonici Ostrožac-Grabovica u dužini od 17 kilometara, obezbediti federalna vlada u skladu sa zakonom.

„Železnice FBiH formirale su komisiju u skladu sa Zakonom o bezbednosti saobraćaja koja je svakodnevno na terenu i utvrđuje štetu. Procenjena šteta na pruzi iznosi oko pet miliona maraka“, rekli su u Železnicama Federacije.

Sanacija bila potrebna pre 15 godina

Ipak, proces obnove neće brzo ni početi, a kamoli da će se završiti – posebno zbog toga što je vlada poništila odluku o proglašenju stanja prirodne nesreće. To u praksi znači duže procedure za izbor izvođača radova, jer se moraju poštovati sve tenderske procedure, ali i žalbe koje nakon toga uslede. To je potvrdio i sam Nikšić, iako nije jasno zbog čega je vlada ukinula odluku.

„U normalnim okolnostima kada se uđe u proces javne nabavke, potrebno je pola godine da izaberemo izvođača. Kad je vanredno stanje, onda možemo to da napravimo direktno, tako da mi je želja da što pre počnemo“, rekao je pre poslednje odluke vlade hrvatskim medijima, Nermin Nikšić.

Bosna i Hercegovina ima značajnu infrastrukturu kada je reč o železničkom saobraćaju, iako joj je, prema svim studijama koje su rađene još pre 15 godina, bila potrebna hitna sanacija. Deo saobraćaja odvija se kroz luku Poče ka severu, a drugim delom prema Banjaluci i dalje kroz Doboj, Sarajevo, Tuzlu, sve do Beograda. Od dva pravca Šamac-Sarajevo-Čapljina-Ploče i Novi Grad-Doboj-Tuzla-Zvornik, ostao je samo jedan u funkciji, a on po kapacitetu ne može da preuzme sve potrebe tržišta. Ako se tome doda da su Železnice Republike Srpske u ogromnoj finansijskoj krizi, samo je pitanje vremena kada će doći do potpunog kolapsa. Stručnjaci upozoravaju da se mora brzo reagovati.

„Mi ne smemo da zaboravimo da je ovo jedna od najvažnijih magistrala u BiH koja veže Bosnu sa Hercegovinom i svaki dan prekida stvara ogromne troškove, kako za građane, tako i za privredu“, kaže ekonomista Admir Čavalić, navodeći da se to posebno odnosi na energente. „Većina toga se transportuje železnicom i bilo kakvo odlaganje će se na kraju prebaciti na potrošače, ali i na privrednike“, kaže Čavalić.

Hitno kreditno zaduženje

Zbog toga je potrebno odmah pronaći sredstva – da li u rebalansu budžeta Federacije ili kreditnim zaduženjem, ali je u ovom trenutku najbitnije da se odmah deluje, kažu ekonomisti.

„To se mora napraviti iz posebnog izvora finansiranja ili posebnog kredita. Bilo bi dobro da se osmisli poseban fond za obnovu železničkog saobraćaja. Bez posebnog fonda i posebnog oblika zaduženja, ja ne vidim rešenje“, kaže profesor na Ekonomskom fakultetu u Sarajevu Željko Šain.

Katastrofe i nesreće uvek su prilika za mešetarenje, a BiH je u tome prvak. Da su već počele refleksije pokazuju i najave poskupljenja nafte i naftnih derivata, iako poslednje informacije pokazuju da je cena barela na svetskom tržištu pala u zadnjih nekoliko dana. Nažalost, poskupljenje goriva samo je početak kažu ekonomisti, jer će svoj udeo u ekstra profitu tražiti svi u lancu proizvodnje.