Portal Global inišjativ: Zapadni Balkan odličan izvor lažnih ličnih isprava za kriminalce

Prema saznanjima policijskih službi koji se bave kriminalnim grupama iz regiona, najčešće je reč o falsifikovanim pasošima, dokmentima sa lažnim identitetom ili ilegalno nabavljenim imigracionim dokumentima, piše portal Global inišjativ (globalinitiative.net).

Iako se pojedini oblici prekograničnog kriminala obavljaju i virtuelno, u sajberprostoru ili uz pomoć šifriranih komunikacija i kriptovaluta, krivična dela kao što su krijumčarenje i trgovina ljudima zahtevaju i fizički prelazak granice.

Prema navodima policijskih stručnjaka koji su konsultovani prilikom pisanja članka, učestalost problema sugeriše da na Zapadnom Balkanu postoje grupe koje se kao svojevrsni kriminalni servis bave izradom lažnih isprava.

Kriminalci najčešće kombinuju prave i lažne identifikacione podatke kako bi stvorili lažni identitet i mogli neometano da putuju.

Sa uvođenjem ličnih isprava sa biometrijskim podacima, kriminalci su sve više počeli da koriste prave putne isprave i da ih modifikuju za svoje potrebe.

Do njih, kako se navodi, najčešće dolaze na dva načina. Ili je reč o ukradenim tuđim ispravama u koje unose lažni identitet, ili ilegalno, pod svojim pravim ili lažnim imenom uz pomoć korumpiranih službenika kupe legalne dokumente.

Portal podseća na aferu „Dvojnik“ koja je u proleće 2021. tresla Severnu Makedoniju, kada je ustanovljeno da je Ministarstvo unutrašnjih poslova izdalo najmanje 215 pasoša osobama za kojima su bile raspisane poternice i bezbednosno riskantnim pojedincima.

Među onima kojima je izdat pasoš, bili su i turski mafijaški bos Sedat Peker, koji je makedonski pasoš nabavio pod lažnim identitetom.

Makedonski pasoš na Kosovu je pod lažnim imenom Predrag Popović izdat i pokojnom šefu „škaljarskog klana“ Jovanu Vukotiću.

Ipak, Severna Makedonija nije jedina zemlja u regionu koja je imala probleme s izdavanjem pasoša sumnjivim osobama.

U Grčkoj je, podseća portal, 2022. uz pomoć Europola razbijena mreža falsifikatora koji su lažnim ličnim dokumentima snabdevali grčko podzemlje, a grupa je Atini imala pravu štampariju za proizvodnju različitih ličnih i putnih isprava.

Sličnu tročlanu grupu srpska policija je 2022. uhapsila u Novom Pazaru, a u Albaniji je od 2016. godine uhapšeno više od 1.200 ljudi zbog prevare sa pasošima i vizama.

U Bosni i Hercegovini nekoliko stotina osoba uspelo je da nabavi lažne lične dokumente i pasoše te zemlje, a ono što ih je verovatno privuklo da uzmu identitet državljanina BiH je da se u toj zemlji zatvorska kazna kraća od godinu dana može izbeći plaćanjem novčane kazne.

Neki kriminalci sa Zapadnog Balkana, dodaje portal, uspevaju i da nabave putne isprave zemalja Evropske unije kojima se nesmetano kreću u šengenskoj zoni.

Hrvatski pasoš omogućava takvo kretanje po EU, a to još lakše od kada je Hrvatska postala članica šengenske zone.

Nekoliko istaknutih pripadnika kriminalnog podzemlja u Srbiji uhapšeno je sa lažnim hrvatskim pasošima, a među njima i Luka Bojović, Siniša Petrić i Vladimir Milisavljević „Budala“, a u novije vreme bilo je nekoliko slučajeva da su kriminalci ilegalno nabavljali prave hrvatske pasoše i unosili lažni identitet, piše portal.

Problem kod identifikacije takvih kriminalaca predstavlja činjenica da policije zemalja Zapadnog Balkana i dalje nedovoljno razmenjuju informacije i sarađuju i da postoji tendencija da se takva saradnja rađe obavlja posredstvom Interpola, nego direktno.

Portal ocenjuje da nacionalne vlasti zemalja Zapadnog Balkana moraju da razviju bolje kontrolne strategije i da bolje sarađuju i razmenjuju podatke sa partnerima u regionu.

To bi, prema oceni autora članka, morao da bude i prioritet u regionalnoj saradnji. Ta saradnja mgla bi da se odvija preko Centra za sprovođenje zakona u jugoistočnoj Evropi (SELEC), čije je sedište u Bukureštu, i preko Regionalne inicijative za migracije, azil i izbeglice (MARRI).