Poseta Metju Palmera i Angeline Ajhorst Sarajevu u senci razgovora o BiH u susedstvu

„SAD jako blisko sarađuju sa EU. Cilj je dogovor oko izbornih i reformi u BiH da se pomogne stranakama kako bi ostvarile zajedništvo, postigle kompromis koji bi na kraju krajeva pomogao BiH na putu ka EU“, kazao je Palmer dan ranije u Zagrebu gde je razgovarao sa hrvatskim premijerom Andrejem Plenkovićem.

U Zagrebu je istog dana boravio i srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik na poziv hrvatskog predsednika Zorana Milanovića, na sastanku koji nije zvanično najavljen. Iz kancelarije predsednika Hrvatske navedeno je da je to „nastavak aktivnosti u cilju stabilnosti i funkcionisanja BiH“.

O Bosni je bilo reči i 400 kilometara istočno od Zagreba. Srpski predsednik Aleksandar Vučić pohvalio se na svom porfilu na Instagramu, da je u Beogradu ugostio predsednika HDZ BiH Dragana Čovića. Čović je posle sastanka na Tviteru naveo da je sa Vučićem razgovarao „o dijalogu i napretku Zapadnog Balkana“.

Razgovori o situaciji u BIH u susedstvu kao i različita tumačenja Palmerovih reči iz Zagreba izazvala su brojne reakcije u Sarajevu i šire. Naročito ona da „razume poziciju Zagreba koji brani poziciju sunarodnika u susednoj državi“, te da će proces biti puno lakši ako postoji saglasnost između SAD, EU i Hrvatske „oko toga što je pravi put za Federaciju i BiH“.

Ocene su da je Palmerova poruka da se treba fokusirati na Predsedništvo BiH ukoliko se ne može postići konsenzus za izborne reforme više nego opasna. Stavljanje nekih problema pod tepih i insistiranje na onome što je navodno moguće dogovoriti je i uvreda, ocenjuje se u Sarajevu za građane BiH koji su taoci degradirajućih politika.

Senada Šelo Šabić, viša naučna saradnica na Institutu za razvoj i međunarodne odnose u Zagrebu, u izjavi za Danas ocenjuje da obzirom na uloge koje su Srbija i Hrvatska imale u ratu u BiH u devedesetima, „svaka koordinacija njihovog djelovanja nedvojbeno izaziva sumnju u dobre namjere, bez obzira na zvanične poruke koje šalju Beograd i Zagreb“. Jasno je, ukazuje, „kako Dodik i Čović surađuju u BiH protiv politike integracije i zaštite interesa svih građana u BiH, a s ciljem jačanja partikularnih politika i time doprinose dezintegraciji BiH“. Sada im u tome sasvim otvoreno, smatra naša sagovornica, pomažu susedne zemlje, a i međunarodna zajednica.

“ Žalosno je kako se Srbija i Hrvatska uglavnom ne mogu ni oko čega dogovoriti, osim izgleda kada je u pitanju njihovo uplitanje u unutarnja pitanja BiH“, dodaje Šelo Šabić. Navodi da Palmer ide logikom – odbacujemo sve s čim se jedna od strana ne slaže. „A s obzirom da se u BiH političari ne žele dogovoriti, jer time sebi omogućavaju ostanak na vlasti jer jedino oni direktno profitiraju od politike destabilizacije zemlje, potpuno je razočaravajuće vidjeti da je i međunarodna zajednica nasjela na igru nacionalista u BiH“, zaključuje Šelo Šabić.

Po mišljenju Emila Karamatić, novinara i urednik BH radija 1 Predsedništvo BiH je najveći problem državi BiH. U izjavi za Danas Karamatić ističe da je Predsedništvo institucija od koje nema nikakve koristi, a štete su nemerljive.

„Institucija koja ima ceremonijanu ulogu pretvorila se u grob države. To je samo pokazatelj da sustav ne funkcionira. Tamo gdje su Čović, Dodik i Izetbegović tu je država. Ali evo i gdje nisu opet je tamo država“. U Srbiji ista slika, ocenjuje Karamatić, „gdje je Vučić to je Srbija“. Milanovć se, kaže, „kilavi, sustav ga ipak koči, tako da ono što on govori postiže tek karijaturalnu ulogu Tuđmana. Izgleda su svi uprli da vrate ili zadrže Čovića, Dodika, Izetbegovića“.

Cilj je, smatra naš sagovornik, kontrolisati ih a time zadržati ih i dalje na vlasti. „Milanović, Vučić, Čović i Izetbegović su trenutno spasitelji Dodika. Znaju da i njihova uloga gubi na vrijednosti bez njega. Ili čak nema smisla“. Navodi da su moguća samo dva raspleta – „zadržati ih i dalje da igraju ulogu Međunarodne zajednice ili bolje reći američku, ili da ih sruše što je manje moguće“, zaključuje Karamatić.

Sa druge strane, Davor Đenero, hrvatski analitičar u izjavi za Danas navodi da nije kritičan prema američkoj inicijativi, iako, kako kaže, misli da je premalo ambiciozna. „Postaje bjelodano da su ova dva šizeka – Milanović i Vučić, u političkom smislu, ako ne braća, onda „braća od tetke“. Pritom obojica zapravo opstruiraju Palmera i rade u korist dvojice ruskih agenata: Dodika i Čovića“. Đenero ukazuje da vlada Hrvatske nastoji podstaći „kakvo takvo racionalno rješenje, ali ostaje zarobljenik činjenice da nema cjelovitu politiku prema BiH, nego da odnose sa susjednom državom svodi na pitanje statusa Hrvata u njoj“.

Da ima kompleksnu politiku prema BiH, onda bi, smatra naš sagovornik, insistirala na konceptu jedinstvene, visoko decentralizovane BiH, u kojoj su sva tri naroda ravnopravna na celoj državnoj teritoriji. Ne bi se, kaže, zalagala za rešavanje odnosa samo unutar Federacije, nego u celoj državi. „Skandalozno je da u ovoj situaciji Milanović prima Dodika, i time jača njegovu poziciju, jer se stvara dojam kao da Dodik nije u međunarodnoj izolaciji, nego eto ima nekog tko će s njim razgovarati, osim notornog Vučića“.

Činilo se, dodaje Đenero, da je Čović neko „vrijeme zašutio, što je bilo izrazito dobro, pa je i Vučić postao nervozan i tražio od Dodika da pregovara s Izetbegovićem, a ohladi odnose prema Čoviću, ali očito je da su „duboke veze“ proradile, da su se pokrenule ruske veze i da Čović plaća stare dugove i stvara dojam kao da Vučić ima ikakav utjecaj na globalnu politiku prema BiH“. S pozicije Evropske unije, zaključuje Đenero, „Milanović je ogroman štetočina, a status Čovića nije ništa bolji od status njegova pobratima Dodika“.