Poslanici crnogorskog parlamenta ponovo usvojili izmene Zakona o predsedniku Republike

Izmene zakona, koje otvaraju put parlamentarnoj većini da izabere svog kandidata za mandatara, usvojene su uprkos preporukama Venecijanske komisije i Evropske unije da se od toga odustane.

Skupština Crne Gore ranije danas ni u drugom krugu glasanja nije izabrala četvoro sudija Ustavnog suda, čime je blokada te institucije nastavljena.

Ispred Skupštine Crne Gore na protestu pod sloganom „Ima nas“, učesnici traže deblokadu Ustavnog suda, povlačenje spornog Zakona o predsedniku Republike i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora.

Demonstranti su blokirali nekoliko ključnih saobraćajnica u gradu, a protest su podržale opozicione partije predvođene najvećom, Demokratskom partijom socijalista predsednika države Mila Đukanovića.

https://www.danas.rs/svet/region/ispred-zgrade-skupstine-crne-gore-bacen-suzavac/

Nijedan od četiri kandidata za sudije Ustavnog suda u prvom krugu nije dobio potrebnu dvotrećinsku podršku u parlamentu (54 od 81 poslanika).

Za izbor sudija u drugom krugu bila je potrebna tropetinska većina, odnosno 49 od 81 poslanika, što nije bilo moguće imati, jer sednici ne pristustvuju poslanici DPS, najveće opozicione stranke.

Ustavni sud Crne Gore od 13. septembra nema kvorum za odlučivanje, jer ima samo troje od sedam sudija.

DPS je uoči sednice saopštila da će podržati izbor jednog sudije, u slučaju da parlamentrna većina odustane od spornih izmena Zakona o predsedniku Republike, što je odbijeno.

Parlamentrana većina, predvođena Demokratskim frontom (DF), usvojila je 2. novembra izmene Zakona o predsedniku Republike kojim skupština preuzma deo njegovih nadležnosti u oblasti predlaganja mandatara za sastav vlade.

Međutim, predsednik države Đukanović nije ga potpisao, već ga je vratio na ponovno odlučivanje i zatražio mišljenje Venecijanske komisije.

Venecijanska komisija je preporučila da se ne usvajaju izmene Zakona o predsedniku Crne Gore jer bi one u suštini predstavljale promenu Ustava i to manjom (skupštinskom) većinom od propisane.

Ona je pozivala institucije, poslanike i političke partije da odgovorno učestvuju u rešavanju krize i da pronađu „konstruktivne kompromise za važne odluke, uključujući izbor sudija Ustavnog suda“.

Evropska unija je posle toga pozvala političke lidere Crne Gore da u potpunosti slede preporuke Venecijanske komisije.

Parlamentarna većina posegla je za promenama Zakona o predsedniku nakon što je Đukanović iz formalnih razloga odbio da dodeli mandat za sastav nove vlade njenom kandidatu Miodragu Lekiću. On je predložio Skupštini da sebi skrati mandat, kako bi bili raspisanii prevremeni izbori.

Većina je to odbila, insistirajući na formiranju nove vlade nakon što su oborene prethodne dve, Zdravka Krivokapića u februaru i Dritana Abazovića u avgustu ove godine.

Venecijanska komisija je te procese ocenila kao nepoštovanje institucija i lošu političku kulturu.

DPS i Socijaldemokrate su pozvali poslanike parlamentarne većine da ne glasaju za izmene Zakona o predsedniku posle negativnog mišljenja Venecijanske komisije o tom Zakonu.