Potpredsednik crnogorske vlade: Prepoznali smo opasnost od delovanja turskih kriminalnih grupa

Bečić je kazao da je ove godine procesuirano 13 turskih državljana za dela ekonomskog kriminala, falsifikovanja dokumenata i novca i krijumčarenja ljudi.

„Nadležni su donijeli odluke na osnovu kojih pojedina lica iz ovih struktura više ne borave u Crnoj Gori, što je za posljedicu imalo i pasivizaciju njihovog djelovanja. Uspeli smo i da lociramo i izručimo više državljana Turske, koji su se skrivali u Crnoj Gori“, kazao je on za Radio Slobodna Evropa, prenosi Beta.

Petoro turskih državljana je uhapšeno po međunarodnim potjernicama, od kojih je četvoro izručeno Turskoj. Među njima je i Binali Čamgoz, za koga je u Crnoj Gori utvrđeno da predstavlja pretnju po nacionalnu bezbednost.

U Crnoj Gori su poslednjih godina sve prisutnije strane kriminalne grupe, posebno turske, gruzijske i ruske, upozorava se u Vladinoj proceni opasnosti od teškog i organizovanog kriminala.

„Povezivanje ovih grupa sa crnogorskim organizovanim kriminalnim grupama dodatno osnažuje kriminalne aktivnosti i proširuje teritoriju uticaja“, dodaje se u saopštenju.

U dokumentu crnogorske vlade nema detalja o delovanju konkretno ruskih i gruzijskih kriminalaca, ali se zato turski pominju u „poslovima“ od heroina preko trgovine ljudima do pranja novca.

Turske kriminalne grupe su, prema dokumentu sačinjenom na osnovu informacija crnogorskih bezbednosnih i obavještajnih službi, uključene u poslove sa heroinom.

Heroin na tržište Zapadnog Balkana uglavnom dolazi iz Avganistana i Turske.

Deo heroina koji stiže u Crnu Goru namenjen je domaćem tržištu, dok se preostali, obično veći deo, priprema za dalje krijumčarenje prema Srbiji i Bosni i Hercegovini i dalje prema državama Evrope.

Cena kilograma heroina u državama regiona dvostruko je veća nego u Turskoj, a ona se zatim dodatno dvostruko uvećava prilikom prodaje u Evropskoj uniji.

U dokument SOCTA je kao ključno mesto za skladištenje i distribuciju heroina identifikovano Rožaje, grad na severu blizu granice sa Srbijom i Kosovom.

Ova vrsta droge je uglavnom u „opisu posla“ kriminalnih grupa sa severa, a u poslednje vreme i onih iz centralnog dela.

U dokumentu se dalje navodi da se državljani istočnoevropskih država i Turske dovode u vezu sa pranjem novca posredstvom povezanih kompanija registrovanih u Crnoj Gori, u kojima su vlasnici ili direktori.

Te kompanije, dodaje se, uglavnom posluju u oblastima konsaltinga, finansijskog poslovanja i poreskog upravljanja, izgradnje i prodaje nekretnina i trgovine motornim vozilima.

U Crnoj Gori je prema poslednjim podacima Uprave za statistiku MONSTAT, registrovano više od 18.400 kompanija u stranom vlasništvu.

Najveći procenat, 27,2 odsto ili 5.002, čine kompanije turskih državljana.

To je oko 1.200 kompanija više nego godinu ranije.

Njihov procenat je 2016. godine iznosio svega 3,1 odsto. Te godine su u Crnoj Gori bile tek četiri filijale ili predstavništva kompanija registrovanih u Turskoj.

Njihov broj u 2023. popeo se na 83.