Poznat plan za hrvatski turizam u narednih osam godina

Dokument od 146 stranica pušten je danas u javnu raspravu, pa će svi zainteresovani moći da ga komentarišu, kao i da pročitaju šta je Ministarstvo turizma, zajedno sa svojim partnerima, naznačilo kao ključni pravac razvoja jednog najprofitabilnijih domaćih sektora, piše Jutarnji list.

A iz dokumenta proizilaze četiri ključna strateška cilja: razvoj celogodišnjeg i regionalno uravnoteženog turizma, razvoj turizma uz očuvanje životne sredine, stvaranje konkurentnog i inovativnog turizma i konačno – stvaranje otpornog turizma.

Da bi se za osam godina znalo da li je strategija sprovedena, u dokumentu se navode i neki konkretni trendovi koje bi trebalo promeniti.

Na primer, plan je da udeo komercijalnih noćenja u kontinentalnoj Hrvatskoj do 2030. poraste sa 5,4 na 10,1 posto, pa će se skoro udvostručiti, dok bi udio noćenja ostvarenih u vansezoni trebao porasti sa 16 na 28,3 posto.

Nadalje, Ministarstvo je sebi postavilo za cilj poboljšanje pozicije na ljestvici konkurentnosti putovanja i turizma, gdje bi za osam godina trebalo da se popnemo sa 14. na deseto mjesto ili čak više, a jedan od ciljeva je smanjenje emisije CO2 u turizmu od 46.196 t do 43.000 t.

Pored toga, plan je da se prihod po stranom noćenju poveća u odnosu na EU sa 57 na 67 odsto i da se pomeri na skali ukupnog indeksa razvoja putovanja i turizma sa 46. na 35. ili više.

Zabrinjavajući trendovi

Strategija, između ostalog, donosi i aktuelne statistike koje otkrivaju pomalo zabrinjavajuće trendove u domaćem turizmu: podatak da smeštaj u odmaralištima, sobama i apartmanima u strukturi ukupnog smeštaja čini čak 66 odsto, a hotelima svega 13 odsto.

Iako je poslednjom strategijom planirano povećanje udela hotelskog smeštaja, desilo se suprotno – porastao je udeo soba i apartmana, koji istovremeno imaju izuzetno nisku popunjenost, svega 27,6 odsto.

Dokument takođe otkriva da se većina smeštajnih kapaciteta, odnosno njih 92,5 odsto, nalazi u Jadranskoj Hrvatskoj i da smo u proteklih deset godina, između 2009. i 2019. godine, uspeli da povećamo udeo noćenja u glavnoj sezoni sa 80 na 84 odsto, iako je krovni dokument ukazao na suprotno.

Iskustvo koje sektor ima sa dosadašnjom turističkom strategijom najbolje opisuje raspoloženje u kojem sektor turizma dočekuje novi krovni dokument, o kome se, bar kada je reč o autorima zakona, govori kao o čarobnom štapiću za rešavanje svih problema. problemi u turizmu.

Međutim, ovih dana, nezvanično, turistički stručnjaci mogu čuti da nemaju velika očekivanja od ovog važnog dokumenta i da je on ključan pre svega u administrativnom smislu, jer je osnov za korišćenje novca iz Nacionalnog plana otpornosti i oporavka koji je namenjen za turizam, dok je upitno da li će zaista uspeti da reši neke goruće probleme sektora.

Mnogi će, nakon čitanja dokumenta, dokaz za ove sumnje naći u činjenici da nova Strategija zapravo samo usputno apostrofira problem strukture smeštaja, koji danas mnogi ističu kao najveću prepreku u realizaciji održivog turizma, dok je mnogo više orijentisani ka pitanjima ekologije i statusa na različitim skalama konkurentnosti da ne odražavaju nužno pravo stanje na terenu.

Osim toga, turizam je trenutno najviše opterećen poskupljenjem energije i pitanjima kako će to uticati na njihove finansijske rezultate i buduća ulaganja. Doduše, tačno ćemo znati šta i kako usmeriti turizam ka održivom turizmu tek nakon izrade Nacionalnog plana razvoja održivog turizma do 2027. godine, koji je sam po sebi pomalo kontroverzan zbog prilično kratkog roka.

Četiri scenarija

Strategija je ponudila i četiri različita scenarija razvoja turizma i posledice koje bi oni mogli imati na životnu sredinu. Prema prvom negativnom scenariju, dolazi do smanjenja intenziteta turizma, što nam donosi znatno manji broj noćenja i dolazaka, kao i smanjenje prihoda od turizma po stanovniku i stagnaciju hotelske ponude.

Drugi negativni scenario podrazumeva povećanje intenziteta koji nam donosi prevelik pritisak na ključne resurse i negativne efekte na infrastrukturu, pitanje radne snage, strukturu smeštaja i sl.

Osnovni scenario je umeren – podrazumeva manje-više isti intenzitet sezone sa konzervativnim rastom noćenja i stagnacijom prihoda po noćenju, pa se četvrti, pozitivni scenario smatra idealnim.

Prema njegovim rečima, broj noćenja se povećava, ali se tokom sezone povećava i udeo hotelske ponude i aktiviranje turistički nerazvijenih područja. Dodatno, zanimljivo je uporediti je sa prethodnom strategijom, koja je, bar u prvi mah, imala mnogo veći broj konkretnih mera – zakonskih izmena i slično – neophodnih za drugačije pozicioniranje domaćeg turizma, dok je sadašnji dokument mnogo veći principijelniji i dosta konzervativniji u tom pogledu.čak i kada nosi neke konkretne ciljeve zbog čega je iz nje teško iščitati transformacioni put domaćeg turizma. Pogotovo ako ona ponovo ostane samo slovo na papiru.