Danas se održavaju predsednički izbori u Hrvatskoj: Ko su kandidati, a ko je favorit?

Na izborima učestvuje ukupno osam kandidata, a uz Milanovića i Dragan Primorca ispred vladajuće stranke HDZ-a, među značajnijim su poslanica zeleno-leve platforme Možemo Ivana Kekin (40) i nezavisna kandidatkinja i poslanica Marija Selak Raspudić (42), koja je u Sabor ušla na listi desne stranke Most s kojom se u međuvremenu razišla.

Predizborne ankete predviđaju da Milanović neće uspeti da osvoji glasove više od 50 odsto izašlih na birališta, koliko je potrebno za pobedu u prvom krugu, već da će se u drugom krugu suočiti s kandidatom vladajuće Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) Draganom Primorcem kojeg je nazvao „lažnim kao novčanica od 13 evra i dosadnim kao prijateljska utakmica“.

Poslednje istraživanje javnog mnenja agencije Promocija Plus od 19. do 23. decembra, na uzorku od 1.000 ispitanika, pokazalo je da Milanović ima podršku oko 39,3 odsto ispitanih, a Primorac 24,3 odsto. Selak Raspudić je na oko deset odsto, a Kekin na oko osam odsto, prenosi agencija Beta.

Od preostalih četvoro kandidata, najbolje se kotira kandidat Mosta Miro Bulj koji je na 3,8 odsto podrške ispitanih.

Kandidatkinja stranke Dom i nacionalno okupljanje (Domino) Branka Lozo i nezavisni kandidati Tomislav Jonjić, oboje s desnog političkog spektra, su na oko dva odsto, dok je nezavisni Niko Tokić Kartelo na 0,6 odsto.

Neodlučnih je gotovo deset odsto.

U hrvatskoj javnosti Milanović (58) se u pet godina predsedničkog mandata učvrstio na poziciji najoštrijeg kritičara vlade premijera i predsednika HDZ Andreja Plenkovića, a s oštrom, ponekad i vrlo grubom retorikom nastavio je i tokom ove kampanje.

Aktuelni predsednik, iza kojeg stoji SDP i grupa stranaka levog centra i centra, u kampanji je uglavnom prozivao Plenkovića i HDZ za sistemsku korupciju i ugrožavanje demokratije, predstavljajući se kao jedina brana nameri HDZ da ovlada institucijama.

Posebno je u tom smislu kritikovao postavljanje kontroverznog Ivana Turudića za glavnog državnog tužioca početkom ove godine, navodeći njegovu bliskost s HDZ.

I kandidat Dragan Primorac (59), iza kojeg stoji HDZ i partneri s desna, u kampanji je ponavljao premijerove tvrdnje o Milanoviću kao ruskom igraču i isticao da će, za razliku od njega, biti predsednik koji ujedinjuje i koji je jasno zapadno orjentisan.

Primorac, bivši HDZ ministar obrazovanja u vladi Ive Sanadera, već je bio kandidat za predsednika 2009. kada je isključen iz HDZ pošto se samostalno kandidovao na izborima iako je ta stranka imala svog službenog kandidata. Tada je osvojio manje od šest odsto glasova.

Iako Srbija nije bila značajnije zastupljena tema u ovoj predizbornoj kampanji, tokom jedine TV debate održane prošle sedmice na HRT, kandidati su odgovarali na pitanje treba li blokirati put Srbije u EU dok ne budu rešena bilateralna pitanja.

Kandidat vladajućeg HDZ rekao je da je Hrvatska otvorena prema svim susedima kada je reč o EU, ali da bi uslovio ulazak Srbije otvaranjem arhiva JNA i dostavom podataka o nestalima u Vukovaru.

Milanović je, s druge strane, naglasio da je Srbija važan trgovinski partner i da je odnos i dijalog s tom državom bitan, kao i da Srbija mora sama da se odluči i odredi.

Ovo su osmi predsednički izbori u Hrvatskoj od sticanja nezavisnosti. Predsednik se bira na mandat od pet godina i može biti izabran najviše dva puta.

Izborna tišina počinje u ponoć i trajaće do zatvaranja birališta u nedelju u 19 časova kada se očekuju i prvi rezultati izlaznih anketa.