Predsednik Crne Gore traži da Vlada bude u skladu sa izbornom voljom građana

Spajić je dobio podršku Glavnog odbora Pokreta Evropa sad da formira vladu bez koalicije Za budućnost Crne Gore koju čine bivše članice prosrpskog Demokratskog fronta (DF). Mediji medjutim spekulišu da su pojedini članovi posle konsultacija s Milatovićem bili protiv predloga da Vladu čine PES, Demokrate Alekse Bečića, manjinske partije i Socijalističa narodna partija (SNP). Milatović nije bio na sednici Glavnog odbora.

Lideri koalicije Za budućnost Crne Gore Andrija Mandić i Milan Knežević su u nekoliko navrata pozvali Milatovića koji je potpredsjednik PES-a, „da se odredi“ jer je, kako su naveli, zahvaljujući i njihovim glasovima pobedio na predsedničkim izborima i optuživali Spajića da sastavlja Vladu suprotno izbornoj volji građana.

On je kazao da posle predsjedničkih izbora nije učestvovao u kampanji za parlamentarne izbore, niti je, kako tvrdi, odlučivao o poslaničkoj listi PES. Milatović kaže da je time pokazao „principijelnost i novi nivo političke kulture“. To je, objasnio je, i razlog zbog kojeg nije prisustvao sjednici Glavnog odbora PES-a.

„Čuli smo zabrinjavajuće poruke da se neko sa strane meša u taj proces što je protivno demokratskoj praksi i Ustavu Crne Gore. Ja hoću da verujem da to nisu tačne informacije, jer da su tačne, to ne bi bilo dobro za suverinetet Crne Gore. Apelujem na mandatara i ostale političke subjekte koji učestvuju u pregovorima, da na benefit građanki i građana koji su ih izabrali, učine proces pregovora dodatno transparentnim i inkuluzivnijim, kako bi rezutat bio stabilniji. Ono što vidim iz medija je da je situacija poprilično zabrinjavajuća“, kazao je on.

Tvrdi se da je Spajić pod jakim pritiskom predsednika Srbije Aleksandra Vučića da koalicija ZBCG bude deo vlade, ali i medjunarodnih partnera – SAD i EU koje su jasno saopštile da tu koaliciju ne vide kao svoje partnere.

Odgovorajući na pitanje da li postoji raskol u PES, Milatović je rekao da veruje u demokratski kapacitet tog političkog subjekta, kao i cele društvene javnosti.

„U PES postoje različita mišljenja. Ne možete jednom promovisati različitost mišljenja, a kada ona postoje, biti nezadovoljni time. Morate sa reči preći na delo. U potpunosti verujem u demokratske kapacitete PES i cele društvene javnosti“, kazao je Milatović.

Mandatar za sada za formiranje vlade ima podršku 42 poslanika, jer je Ujedinjena Crna Gora juče zvanično potvrdila da neće podržati njegov predlog.

Prethodno je i drugi koalicioni partner PES-a, Alternativa Crna Gora, saopštio da ne može podržati vladu kojoj bi, kako su kazali, ključni konstituent bila Bošnjačka stranka (BS). Te dve stranke su na listi PES-a.

Odlazeći premijer Dritan Abazović je danas ocenio da Vladu ne sastavljaju oni koji pregovaraju, već drugi centri moći koji imaju za cilj da se spreči aktivna borba protiv organizovanog kriminala i korupcije. Kako prenosi „Pobjeda“, Abazović je novinarima uoči današnjeg Bledskog strateškog foruma kazao da su njegova očekivanja bila da će Crna Gora dobiti vladu još ranije, ali da su se stvari iskomplikovale.

Analitičar Miloš Bešić je ocenio da je ZBCG, kao i mnogo puta do sada, pogrešila u političkoj proceni i umesto da blanko prihvati prvu ponudu Spajića, mislila da može da dobije više.

On je za Mediabiro rekao da je trebalo očekivati vladu kakva je nagoveštena.

„Podsjetiću da nijedna vlada dok je DPS bio na vlasti, nije imala veću podršku. Tako da je potpuno normalno stanje u kojem vlada treba da radi“, kazao je on.

Miloš Bešić smatra da se najveći problem ove vlade ogleda u dva ključna aspekta.

„Prvi su velika očekivanja građana i to ova vlada mora da zna. Obećanja PES-a u toku izborne kampanje su bila krupna i ukoliko ih brzo ne ispune, biće u ozbiljnom problemu sa stanovišta legitimiteta“, rekao je on.

„Drugi problem ima dva aspekta. Imate PES kao neiskusnu stranku s jedne strane i iskusne političke vukove s druge. DPS s jedne strane i DF s druge. Kada imate tako ozbiljne i iskusne opozicione igrače, a nemate političko iskustvo u Vladi, uvek možete imati potencijalni problem. Niži je nivo (problema) u podeli vlasti ukoliko DF nije u Vladi. Manjinska Crna Gora i DF su na suprotnim pozicijama. Srebrenica, Kosovo, rat u Rusiji… Da je DF u Vladi, po svim tim pitanjima bi bila veća disonancija“, smatra Bešić.

Zlatko Vujović, politički analitičar i predsednik Upravnog odbora Centra za monitoring, ocenio je da bi formiranje vlade sa koalicijom „Za budućnost Crne Gore“ značilo „jačanje Vučićeve uloge u regionu“, ali to nije više opcija za zapadne partnere.

„Slabljenje Vučića je ključ za rešenje kosovskog pitanja, a prvi korak za takvo slabljenje je poraz u susednim državama, gde Crna Gora predstavlja prioritet, ali i najlakši slučaj. Verujem da će prioritet Zapada biti uklanjanje bilo kakvog učestvovanja Vučićevih ljudi u upravljanju Crnom Gorom“, kazao je Vujović.

Vujović je kazao da bi konfrontacija sa Zapadom „uništila Spajićeve pozicije“ i urušila rejting njegove partije, tako da, istakao je, Spajić ide u jedinom smjeru koji je realan u ovom trenutku: u formiranje vlade minimalne većine čiju osovinu čine PES – Demokrate – manjinske partije.

Komentarišući to što u novoj izvršnoj vlasti, ako bude formirana kako je nagovešteno, neće biti „suverenističke partije“, Vujović je kazao da će to predstavljati „veliki deficit Spajićeve vlade“, te da će se takva vlada naći na udaru procrnogorskih snaga i medija jer u njoj dominiraju nekadašnji oponenti nezavisnosti, a i da su „potpuno prognani“ makar oni Crnogorci koji nisu podobni za Srpsku pravoslavnu crkvu (SPC).