Predsedništvo Pokreta Evropa sad usvojilo principe za formiranje nove crnogorske vlade

U tom dokumentu se navodi da je Crna Gora nezavisna i suverena država, da se zalažu za kredibilno članstvo Crne Goreu NATO, za punu posvećenost EU integracijama i ubrzanom procesu pristupanja EU.

U dokumentu se ističe važnost programa „Evropa sad 2“ o povećanju zarada, a treba ga sprovesti tako da se ne ugroze javne finansije.

Ekonomisti su oštro kritikovali to predizborno obećanje Pokreta Evropa sad, navodeći da vodi ugrožavanju penzionog fonda.

U dokumentu se navodi i da su Crnoj Gori neophodni „stabilna politička Vlada“, nastavak snažne borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije, materijalna i institucionalna podrška nadležnim pravosudnim organima, prvenstveno Specijalnom državnom tužilaštvu za „nesmetano vršenje svojih dužnosti na profesionalan, nezavisan i transparentan način“.

U dokumentu se izražava „puna posvećenost uspostavljanju održivog ekonomskog modela“ i sprovođenju neophodnih reformi u cilju „značajnog unapređenja“ životnog standarda građana, prevashodno kroz sprovođenje programa „Evropa sad 2.0“, vodeći računa o stabilnosti javnih finansija.

Struktura Vlade biće definisana proporcionalno izbornom rezultatu koji su postigli njeni konstituenti.

Pregovori o formiranju Vlade su počeli ;u ponedeljak pošto su proglašeni konačni rezultati parlamentarnih izbora 11. juna.

PES pregovara s Demokratskom Crnom Gorom Alekse Bečića, Socijalističkom narodnom partijom i manjinskim strankama koje zajedno imaju većinu za formiranje Vlade.

Po medijima, ponuda PES-a je prihvatljiva za Demokrate i deo maninjskih stranaka, ali se čeka izjašnjenje Bošnjačke stranke koja ima čak šest mandata.

Od ukupno 81 poslaničkog mesta u crnogorskom parlamentu, Pokret Evropa sad osvojio je 24, a koalicija „Zajedno“, koju predvodi Demokratska partija socijalista 21 mandat.

Koalicija stranaka koje su nekada činile Demokratski front „Za budućnost“ Crne Gore ima 13 mandata, Koalicija Demokratske Crne Gore i Građanskog pokreta URA ima 11, (Demokrate sedam koje pregovaraju bez URA o formiranju Vlade), Bošnjačka stranka šest mandata, Socijalistička narodna partija dva, a albanske nacionalne stranke i Hrvatska građanska inicijativa osvojile su ukupno četiri mandata.