Predstavnički dom Parlamenta BiH potvrdio imenovanje Borjane Krišto

Za njeno imenovanje glasalo je 23 poslanika, a protiv 15 poslanika.

Preporuku za njeno imenovanje ranije je dala Komisija za pripremu izbora Saveta ministara BiH, a predložila su je dva člana Predsedništva BiH – Željka Cvijanović i Denis Bećirović, dok je Željko Komšić bio protiv.

Pre glasanja, Kristo je predstavila svoj ekspoze.

„Dozvolite mi da konkretnije iznesem svoj ekspoze, koji nikako nije detaljan program rada budućeg Veća ministara Bosne i Hercegovine, već samo moje viđenje trenutnog stanja i mapa puta za budući rad za period 2022-2026. , koje sam sistematizovala kroz 9 poglavlja“, rekla je Kristo.

Ona kaže da je svesna da za svako političko pitanje u Bosni i Hercegovini treba postojati konsenzus.

– Osim evropskog, NATO put je i važan spoljnopolitički prioritet Bosne i Hercegovine. Integracija u NATO nije samo vojni već i politički savez koji deli vrednosti slobode, demokratije, pluralizma i konsenzusa. Zalaže se za podršku teritorijalnom integritetu i suverenitetu Bosne i Hercegovine, miru, stabilnosti, reformskim procesima u Bosni i Hercegovini i evroatlantskom putu naše zemlje, kako kroz partnersku saradnju, tako i kroz političke, praktične i operativne angažmane. Svjestan sam činjenice da je Bosna i Hercegovina država tri konstitutivna naroda Hrvata, Bošnjaka, Srba i svih ostalih građana koji u njoj žive i da u Bosni i Hercegovini moramo imati puni politički konsenzus o svakom političkom pitanju, a ovo važi i za pitanja NATO-a.integracija. Želim da istaknem da ćemo u okviru svojih nadležnosti raditi na postizanju dogovora o zajedničkim spoljnopolitičkim stavovima Bosne i Hercegovine, što uključuje sve aktivnosti i pitanja u oblasti NATO integracija, rekla je ona.

U trećem poglavlju Kristo se osvrnula na vladavinu prava.

– Zakon o Visokom sudskom i tužilačkom veću u Mišljenju o zahtevu Bosne i Hercegovine za članstvo, Evropska unija je utvrdila unapređenje funkcionisanja pravosuđa usvajanjem novog zakona o Visokom sudskom i tužilačkom vijeću u skladu sa evropskim standardima kao jedan od 14 ključnih prioriteta koje je Bosna i Hercegovina dužna ispuniti na putu ka narednoj fazi pristupanja Evropskoj uniji.

Novi zakon o VSTV-u, prije svega, treba da bude temelj za izgradnju nepristrasnog i nezavisnog pravosuđa, koje će unaprijediti i ojačati integritet članova VSTV-a i svih nosilaca pravosudnih funkcija, spriječiti svaki sukob interesa, ali takođe otkloniti sve prepreke koje narušavaju rad VSTV-a i pravosuđa u cjelini. Zakon o sudovima Bosne i Hercegovine Naša obaveza je i usvajanje Zakona o sudovima Bosne i Hercegovine. To pitanje je bilo predmet Strukturisanog dijaloga o pravosuđu, koji je praćen konkretnim preporukama u Mišljenju Venecijanske komisije, Mišljenju Evropske komisije, Analitičkom izvještaju, a posebno u Izvještaju Evropske komisije za BiH za 2020. godine, u kojoj Evropska komisija ukazuje da bi zemlja trebalo da usvoji novi zakon o sudovima BiH kako bi se postigla veća pravna sigurnost i unaprijedilo funkcionisanje pravosuđa.

Zakon bi trebao pojasniti stvarnu nadležnost sudova za posebno teška krivična djela, te predvideti poseban drugostepeni apelacioni sud kako bi se ojačala nezavisnost sudske revizije odluka Suda Bosne i Hercegovine. Stoga ističem potrebu, i našu obavezu, da uspostavimo dvostepeni sistem kada je u pitanju preispitivanje odluka Suda Bosne i Hercegovine, čime bi se stvorio veći stepen poverenja u pravičnost njegovih presuda i u pravosudni sistem uopšte“, rekla je Krišto, prenelo Oslobođenje.