Pregovori o izbornom zakonu u BiH bez pomaka

Kako je kazala Ajhorst, razgovarano je o konkretnim modelima izbora za Predsedništvo BiH, ali i o tehničkom aspektu izbora ističući da je malo vremena za rešavanje pitanja, ali da se nada da će do dogovora doći.

“Mi smo okončali ovu rundu u Neumu, ali ovo nije kraj procesa. Pitanja o kojima smo razgovarali neće nestati sa scene”, rekao je Palmer.

Dodao je da je potrebno iznaći odgovarajući izborni model koji će omogućiti Hrvatima predstavljanje u institucijama, ali i osigurati da su institucije jake.

Kako piše sarajevski portal istraga.ba, nikakav konkretan dogovor o političkim pitanjima nije postignut. “Jedino što je usaglašeno je načelna podrška unapređenju izbornog integriteta”, piše portal.

Dodaju da dogovora o izmenama načina izbora članova Predsedništva BiH iz Federacije BiH nema. Kao što, navodi se, nema dogovora ni o smanjenju nadležnosti Doma naroda Federacije BiH na čemu su insitirali pregovarači iz Sarajeva.

“Da su pregovori propali, potvrđuje i činjenica da lideri stranaka iz Republike Srpske uopšte nisu pozvani u Neum, iako im je ranije najavljeno da će ih pozvati kako bi se izjasnili o dogovoru stranaka iz Federacije”.

Portal podseća da je u petak popodne delegacijama SDA, NiP-a, SBB-a i NES-a, ponuđen modifikovani predlog HDZ-a BiH koji podrazumeva elektorski način izbora članova Predsedništva BiH. I to samo članova Predsedništva iz Federacije BiH.

U Republici Srpskoj bi, ukazuje se, ostao dosadašnji način izbora. „Dakle, RS bi bila jedna izborna jedinica, dok bi Federacija, prema ovom predlogu bila podeljena na deset izbornih jedinica koje bi davale određeni broj elektora, koji bi potom birali članove Predsedništva BiH“, piše istraga.

Ipak, kako se navodi, lider HDZ BiH je tražio još i “takozvane osigurače“ – prvi je – etnički prefix, drugi takozvane plutajuće kantone i na kraju HDZ je predlagao da članove Predsedništva iz Federacije potvrđuju delegati u Domu naroda BiH, odnosno u bošnjačkom i hrvatskom klubu.

Predlog, piše istraga, nije bio prihvatljiv liderima političkih partija iz Sarajeva iako su svi bili spremni da pristanu na elektorski model pod jednim uslovom – smanjenje ovlašćenja Doma naroda Federacije.

“Ali Dragan Čović, zapravo, ne želi da razgovara o smanjenju nadležnosti Doma naroda FBiH“, piše portal.

Time je elektorski sistem propao.

Na dnevni red je, potom, došao predlog o kojem je nedavno govorio lider SNSD-a Milorad Dodik. Nacionalni prefiksi bi ostali, ali bi pored njih pisalo bi i predstavnik ostalih. Recimo, u slučaju hrvatskog člana Predsedništva BiH bi pisalo – Član Predsjedništva BiH iz reda hrvatskog naroda ili ostalih. Ali i tu opciju HDZ BiH ne prihvata. I to je, zaključuje se,  jedan od razloga propasti pregovora.