Premijer Bugarske u poslednji čas tražio promenu stava prema rezoluciji o Srebrenici

Sedam dana pošto je Generalna skupština (GS) UN usvojila Rezoluciju o Međunarodnom danu promišljanja i sećanja na genocid u Srebrenici, Vlada Bugarske je saopštila da to uputstvo Glavčeva ipak „nije sadržalo konačne instrukcije“ ambasadorki Lačezari Stoevoj, koja je glasala za usvajanje dokumenta.

Vlada se oglasila dan pošto je istraživački portal BIRD objavio diplomatske dokumente sa uputstvima Glavčeva, koji je i ministar spoljnih poslova, prenosi Radio Slobodna Evropa.

BIRD navodi da je Glavčev tražio promenu stava posle lobiranja predsednika Srbije Aleksandra Vučića kod lidera konzervativne partije GERB Bojka Borisova, bivšeg premijera. Taj portal je izneo pretpostavku da je Glavčev, bivši član stranke GERB, dobio instrukciju od Borisova, svog nekadašnjeg partijskog šefa.

Glavčev je dugo godina bio poslanik stranke GERB, čiji je lider Borisov održavao bliske odnose sa Vučićem dok je bio premijer. Vučić i Borisov su sarađivali na izgradnji gasovoda „Turski tok“, preko koga Rusija dostavlja prirodni gas u Centralnu i Istočnu Evropu, zaobilazeći Ukrajinu.

Iz dokumenata koje je objavio BIRD vidi se da je Glavčev pravdao promenu stava argumentom koji su Srbija i Rusija koristile u lobiranju protiv rezolucije – da je „napeta situacija“ u svetu i na Zapadnom Balkanu.

BIRD je objavio i odgovor Stoeve tehničkom premijeru, iz kojeg se vidi da joj je Glavčev poslao pismo u 8.55 po njujorškom vremenu, sat vremena pre početka sednice Generalne skupštine UN na kojoj je usvojena rezolucija o Srebrenici.

Stoeva je u odgovoru napisala da je postupila u skladu sa instrukcijama datim 12. aprila i glasala za rezoluciju, jer joj je zahtev Glavčeva delovao kao rezultat „spoljnog pritiska“, budući da „nisu nastupile nikakve objektivne okolnosti za promenu javno iznetog i zvaničnog stava“.

„Budući da su protiv rezolucije aktivno i agresivno lobirale jedino Srbija i Rusija, jedini mogući zaključak za međunarodnu zajednicu bio bi da je naša pozicija promenjena u poslednjem trenutku pod pritiskom Srbije i/ili Rusije“, navela je Stoeva.

Posle jučerašnjeg curenja dokumenata, liberalna koalicija stranke Nastavljamo sa promenom i saveza Demokratska Bugarska saopštila je da Glavčev „duguje objašnjenje za nedopustiv pokušaj da promeni zvanični bugarski stav o Srebrenici i da podrži prorusku spoljnu politiku“.

„Akt Glavčeva je još jedan dokaz da su GERB i Pokret za prava i slobode (DPS) evroatlantski nastrojeni uglavnom na rečima, ali da u praksi služe režimu (ruskog predsednika Vladimira) Putina, kao što se dešavalo više puta u poslednjih 15 godina pri izgradnji gasovoda i potpisivanju gasnih ugovora“, navela je ta koalicija.

Bugarski list Dnevnik je još 22. maja, dan pre glasanja o rezoluciji, objavio članak sa tvrdnjom da Srbija pokušava da utiče na Bugarsku putem neformalnih kanala kako bi promenila stav o rezoluciji kojom se 11. jul proglašava Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici i kojom se osuđuju negiranje genocida i veličanje ratnih zločinaca.

Posle glasanja u UN, Vučić je rekao da je bio iznenađen stavom Bugarske jer je uoči sednice bio uveren da će ta zemlja biti uzdržana. Od 191 zemlje sa pravom glasa, za rezoluciju su glasale 84, među kojima su sve zemlje Kvinte i 23 od 27 članica EU. Protiv je bilo 19, a uzdržanih 68.