„Pretnja ustavnom poretku“: Ustavni sud BiH suspendovao Izborni zakon RS-a

„Ustavni sud Bosne i Hercegovine je 24. jula 2024. godine održao vanrednu plenarnu sjednicu na kojoj je usvojio prijedlog za donošenje privremene mjere u predmetu broj U-12/24, koji je podnesen u zahtjevu Denisa Zvizdića, prvog zamjenika predsjedavajućeg Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine, za ocjenu ustavnosti Izbornog zakona Republike Srpske“, navodi se na početku saopštenja Ustavnog suda, prenosi Klix.

Osporeni zakon je usvojila Narodna skupština Republike Srpske na sednici održanoj 19. aprila 2024. godine, a stupio je na pravnu snagu 17. jula 2024. godine. Ustavni sud je navedenom odlukom privremeno stavio van pravne snage Izborni zakon Republike Srpske od dana njegovog stupanja na snagu 17. jula 2024. godine primenom principa ab initio, pa do konačne odluke Ustavnog suda o zahtevu za ocenu ustavnosti.

Obrazlažući svoju odluku, Ustavni sud je ocenio očiglednim da okolnosti ovog predmeta pokreću vrlo ozbiljna i složena pitanja ustavnosti osporenog Izbornog zakona RS.

Naime, odredbama osporenog zakona regulišu se pitanja koja su već regulisana Izbornim zakonom BiH, te se Republičkoj izbornoj komisiji RS daju nadležnosti koje ima Centralna izborna komisija BiH, uz istovremeno stavljanje van pravne snage određenih odredbi Izbornog zakona BiH.

U okolnostima konkretnog slučaja, Ustavni sud je zaključio da se pokreću pitanja nadležnosti Narodne skupštine za različito regulisanje iste oblasti na različitim nivoima vlasti u Bosni i Hercegovini. Ustavni sud stoga smatra da postoje valjane sumnje da bi osporeni zakon mogao narušiti ustavni poredak i političku stabilnost Bosne i Hercegovine, što je u ovoj fazi dovoljno da se utvrdi postojanje „dokazive tvrdnje“ za mogućnost nastupanja neotklonjivih štetnih posledica kao jednog od uslova da bi Ustavni sud odlučivao o zahtevu za privremenu meru.

Osim toga, razmatrajući uslov „hitnosti“ donošenja privremene mere, Ustavni sud smatra da propisi koji se odnose na izbore predstavljaju jednu od najvažnijih oblasti regulisanja koje je ključno za osiguranje slobodnih, poštenih i transparentnih izbora koji odražavaju volju građana.

„Stoga bi implementacija Izbornog zakona RS ozbiljno podrivala ulogu Centralne izborne komisije BiH. I sama mogućnost organiziranja predstojećih lokalnih izbora u Republici Srpskoj primenom osporenog zakona predstavlja prijetnju za nastanak nepopravljive štete za demokratski izborni proces, pravnu sigurnost i vladavinu prava. Zadržavanje takve pravne situacije narušilo bi pravni poredak i ustavni okvir države, dovelo bi do pravne nesigurnosti i ugrozilo legitimitet izbornog procesa, što bi moglo rezultirati ozbiljnom političkom nestabilnošću.

Ustavni sud podseća da odluka o privremenoj meri ne prejudicira odluku o meritumu zahteva.