Pristupanje EU pokrenulo razvoj Bugarske, od infrastrukture do kulture

Od 2007. godine kada je postala članica, Bugarska je uz pomoć evropskih sredstava napravila oko 400 kilometara novih puteva i obnovila 1.700 kilometara starih.

Ukupna vrednost tri operativna programa za transport, uključujući program za period do 2027. godine, iznosi 1,8 milijardi evra.

Glavni grad Bugarske se izgradnjom auto-puteva povezuje s granicama sa Srbijom, Grčkom i Turskom, a u planu je izgradnja i auto-puta ka Rumuniji.

Zamenica ministra za regionalni razvoj Jura Vitanova izjavila je za srpske medije da su zahvaljujući evropskim finansijskim sredstvima realizovani mnogi projekti u oblasti infrastrukture, ali i obrazovanja, socijalnih usluga i snabdevanja vodom.

„Ovi projekti imaju veliki značaj za povezivanje sa susednim zemljama, smanjenje disbalansa među regionima u zemlji, u demografskom i socijalnom aspektu, otvaranje radnih mesta, poboljšanje poslovne klime i povećanje investicija“, rekla je Vitanova.

Bugarska je takođe sa Srbijom realizovala 69 projekata ukupne vrednosti 79 miliona evra, a biće sprovedena još 44 zajednička projekta vredna 25 miliona evra.

Dok su ti projekti uglavnom fokusirani na razvoj i poboljšanje životnog standarda u manje razvijenim područjima, građani bugarske prestonice su takođe osetili prednost članstva u EU kada je u pitanju transport.

Metro u Sofiji, koji je počeo da se gradi još u vreme komunizma i počeo da radi 1998. godine, zamah u izgradnji dobio je tek po pridruživanju Bugarske Uniji.

Stojan Bratoev, direktor javnog preduzeća „Metropoliten“ koje upravlja metroom, rekao je novinarima iz Srbije da je tokom poslednjih 15 godina iz fondova EU finansirana izgradnja 34 od ukupno 52 kilometra linija, a samo jedan kilometar metroa, zajedno sa građevinskim radovima, stanicama sa modernom zaštitnom ogradom i pratećim sistemima, košta oko 60 miliona evra.

Danas se metroom vozi više od 400.000 ljudi dnevno, odnosno 28.000 putnika na sat. Sa ukupno tri linije, koje će biti produžene za još devet kilometara, pokrivenost gradske populacije metroom biće gotovo 50 odsto.

Sofija ima oko 1,2 miliona stanovnika i 900.000 automobila, a zahvaljujući metrou saobraćaj je smanjen za 10 odsto. Bratoev je istakao i da bi bez metroa godišnje emisije ugljen-dioksida bile veće za 70.000 tona.

Putevi i metro su samo jedan primer benefita koje Bugarska ima od kada je postala članica EU.

Prosečna plata Bugara danas je 10 puta veća nego pre 17 godina i iznosi oko 1.000 evra, a u Sofiji do 1.400 evra.

Bruto-društveni proizvod po stanovniku se utrostručio, kupovna moć je povećana sa 35 odsto na 62 odsto proseka EU, a iz fondova EU Bugarska je od 2007. do 2022. dobila 11 milijardi evra.

Nikola Miladinov iz Predstavništva Evropske komisije u Bugarskoj ukazao je na to koliko se zemlja, u kojoj su nekad vladali siromaštvo, socijalna nejednakost i finansijska nestabilnost, promenila zahvaljujući transformativnoj moći evropskih integracija.

„Članstvo u EU je najbolja stvar koja se desila Bugarskoj od pada Berlinskog zida“, rekao je Miladinov novinarima koji su posetili Bugarsku u okviru projekta „Puls Evrope – medijske posete EU“.

Miladinov je istakao da reforme ne staju sa pristupanjem EU i da Bugarska i dalje mora da smanji jaz između regiona, ali i da sustigne druge članice Unije.

Ipak, članstvo u Uniji ne znači samo više novca, naglasio je Miladinov i dodao da je Bugarska postala slobodna demokratija kakvu njihovi roditelji nisu imali.

„To takođe daje sigurnosnu mrežu u vreme krize, kao što je bila pandemija korona virusa, kada su vakcine bile distribuirane u isto vreme i po istim cenama u svim članicama“, kazao je Miladinov.

Isti slučaj je bio i sa energetskom krizom koja je nastala kada je počeo rat u Ukrajini.

Moskva je tada jednostrano prekinula isporuku prirodnog gasa Bugarskoj, koja je bila potpuno zavisna od uvoza tog energenta iz Rusije, ali EU, kako je rekao Miladinov, „nije ostavila Bugarsku na cedilu“ i nijedan građanin nije osetio prekid u snabdevanju zahvaljujući izgradnji grčkog-bugarskog gasnog interkonektora (IGB) uz pomoć evropskih sredstava.

Ukupna vrednost IGB-a je 253 miliona evra, od čega je 84 miliona obezbeđeno iz fondova EU, a 110 miliona evra u formi zajma od Evropske investicione banke.

Interkonektor, dugačak 182 kilometra, ima kapacitet od tri milijarde kubnih metara (bcm) godišnje, sa mogućnošću povećanja na 5bcm.

Sada se preko tog gasovoda isporučuje gas iz Azerbejdžana, koji pokriva polovinu potrošnje u Bugarskoj.

Planira se i da interkonektor prenosi tečni gas kada bude otvoren LNG terminal u grčkoj luci Aleksandropolis, što će dodatno doprineti jačanju uloge IGB-a kao ključne tranzitne infrastrukture za isporuke gasa na druga tržišta, uključujući Ukrajinu i Moldaviju, ali i Srbiju.

Postoji i mogućnost da IGB bude korišćen za prenos vodonika, u skladu sa ciljevima za dekarbonizaciju iz Zelene agende EU.

„Interkonektor je od ključne važnosti za energetsku bezbednost i diverzifikaciju izvora snabdevanja“, izjavila je izvršna direktorka operatora gasovoda ICGB Teodora Georgijeva.

Ona je istakla da interkonektor osigurava i konkurentniju cenu za krajnje potrošače i da je po njegovom puštanju u rad 2022. došlo do znatnog pada cene gasa za bugarske korisnike.

Kako članstvo u EU može da utiče i na razvoj kulture i turizma, novinari iz Srbije su mogli da vide u Plovdivu, drugom po veličinu gradu u Bugarskoj i jednom od najstarijih evropskih gradova.

Plovdiv je 2019. bio Evropska prestonica kulture, prvi grad u Bugarskoj koji je poneo tu titulu, i od tada nesmanjenim intenzitetom ulaže u kulturu. Grad je ove godine izdvojio 3,5 miliona evra za kulturne sadržaje, tri i po puta više nego Sofija.

Zamenik gradonačelnika Plovdiva Plamen Panov izjavio je da je Evropska prestonica kulture transformisala grad i promenila način kreiranja kulturne politike.

„Evropska prestonica kulture je obavezala lokalne političare da investiraju u kulturu, ali i povećala ‘glad’ građana za kulturnim sadržajem“, rekao je Panov.

Pored obnove brojnih kulturnih i istorijskih spomenika koji su pretvoreni u turističke atrakcije, otvaranja novih galerija, uspostavljena je i tradicija održavanja muzičkih festivala koji su danas najveći u Bugarskoj. Jedan od njih je i Opera open, koji se održava u Rimskom amfiteatru, jednom od najbolje očuvanih antičkih amfiteatara na svetu.

Grad sa istorijom dugom 8.000 godina u kojem se mogu videti tragovi brojnih civilizacija, danas privlači stotine hiljada turista.

Od 2019. godine broj noćenja turista je porastao za 30 odsto i prošle godine je u tom gradu bilo 700.000 noćenja.

„Svaki evro koji investiramo u kulturni sadržaj trostruko se vrati ekonomiji. Kultura je veliki pokretač ekonomije grada“, rekao je Panov.

Kada je Bugarska pristupala EU, postojao je politički konsenzus i velika podrška javnosti članstvu, pa nije bilo potrebe za održavanjem referenduma. Većina Bugara i danas pozitivno gleda na članstvo u EU i svesna je njegovih prednosti, a istraživanja pokazuju i da imaju veće poverenje u EU nego u nacionalne institucije.