Foto: Bojan CvejićHrvatska se može pohvaliti s 1244 ostrva, od kojih je većina u privatnom vlasništvu, osim onih na kojima je utvrđeno pomorsko dobro te su kao pomorsko dobro i upisani. Hrvatska radio-televizja je ispitivala prodaju li se ostrva, ko ih prodaje, po kojoj ceni i ko su kupci?
„To je vrlo bitan institut za zaštitu naših malih nenaseljenih ili retko naseljenih ostrva. Pomorsko dobro je iznad sistema vlasništva i nema raspolaganja. Tako mala ostvra štitimo od prodaje“, rekao je za HRT Stipe Čogelja, zamenik splitsko-dalmatinskog župana.
Ipak, s vremena na vreme pojave se oglasi za prodaju otoka. Tako se nedavno oglašavala prodaja otoka Mali Kosmač koji pripada Splitsko-dalmatinskoj županiji. Naime, reč je o poljoprivrednom zemljištu koje je ujedno i ostrvo.
„Uobičajena je praksa da kada neko želi prodati svoju zemlju na ostvrvu, ako je malo i retko naseljeno ili nenaseljeno, po Zakonu o ostrvima prvo mora ponuditi otkup Republici Hrvatskoj, nakon toga županiji, opštini ili gradu. Ako ste u programu zaštite, država može kupiti tu nekretninu, međutim sve su nekretnine zaštićene tako što se prvo mora utvrditi granica pomorskog dobra i videti je li to pomorsko dobro. Tek nakon toga ta nekretnina može ići u kupoprodaju. Svi drugi ‘aranžmani’ su nezakoniti i ne mogu se sprovesti do kraja ni upisati u zemljišne knjige“, objašnjava Čogelja.
U slučaju da, nakon utvrđenog roka, država i jedinice lokalne samouprave odbiju kupovinu, a ostvrvo nije utvrđeno kao pomorsko dobro, znači li to da ga privatna osoba doista može kupiti i njime se koristiti u privatne svrhe?
„Graditi na ostrvu možete jedino ako je u prostornom planu. Ipak, Ustavom Republike Hrvatske privatno vlasništvo je zaštićeno i njime se može raspolagati, osim u slučaju ako je pomorsko dobro. Inače je praksa za utvrđivanje granice pomorskog dobra i DORH-a koji učestvuje u samom postupku, da se sva manja nenaseljena ostrva vode kao pomorsko dobro kako bi se zaštitili od dalje devastacije. I obično se na njima, što se tiče prostorno-planske dokumentacije, ne predviđaju veće aktivnosti“, rekao je on.
Ako je objekt na kupljenom ostrvu, dodaje, sagrađen pre 1968., on je legalan. te se vlasnik može njime koristiti bez problema: „Stav Splitsko-dalmatinske županije da si što više malih, nenaseljenih ostrva trebalo zaštititi tako što će se utvrditi kao pomorsko dobro. To, naravno, znači da bi privatni vlasnici bili obeštećeni.
Objašnjava kako, ako do bespravne gradnje na ostrvima i dođe, cilj projekta pomorskog dobra je osramotiti one koji nelegalno grade i ubrzati reakciju nadležnih državnih inspekcija: „Postoji pet inspekcijskih tela koja su nadležna za pomorsko dobro. No u šumi te komunikacije odgovornost se prebacuje s jednoga na drugog i često se dogodi da izostane reakcija. Zato je predlog izmene Zakona o pomorskom dobru izuzetno bitan, bili bismo brži, efikasniji i rigorozniji u akcijama zaštite pomorskog dobra.“
Cene variraju
Cena poljoprivrednog zemljišta na ostrvima varira, ali evo primera – za zemljište na Jerolimu koji je deo Paklenih otoka i grada Hvara, ponuđeno je tri miliona evra za zemljište od 17 i po hiljada kvadrata, što je malo manje od dvee hiljafee po kvadratu. Na području Splita nema zahteva za pravo prvokupa.
„Znači, nema nikakvih ostrvaca za prodaju. Možda se neki nalaze na nekim stranicama ili agencijama za nekretnine, ali to nije valjana prodaja ako nije prvo ponuđena državi, županiji i opštini da se kupi“, dodao je Čogelja.
On je napomenuo da se od kraja ove godine poljoprivredna zemljišta moći prodavati strancima: „Moratorij koji smo imali prema Evropskoj komisiji izlazi, tako da je, po meni, ključno da se decentraluju ovlašćenja utvrđivanja granica pomorskog dobra na županiju, kako bismo što pre mogli rešiti upis kao pomorskih dobara i tako ne dolazimo u situaciju da se naša ostrvca mogu prodati.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
