Proterivanje hrvatskih i srpskih diplomata: Špijunske igre u predizborno vreme

Hrvatski diplomata Hrvoje Šnajder, kako prenose beogradski mediji, praćen je od strane Bezbednosno-informativne agencije (BIA) više od godinu dana i ustanovljeno je da je imao susrete sa srpskim političarima, biznismenima, novinarima i aktivistima nevladinog sektora, što je bio dokaz o njegovom obaveštajnom radu. Teme koje su, kako navode izvori medija, zanimale prvog sekretara hrvatske ambasade u Beogradu, bile su predizborne aktivnosti u Srbiji, domaća partijska politika, kosovsko pitanje, odnosi Srbije sa Rusijom i Kinom, ekonomske prilike, kao i stanje u vojnom sektoru.

Predizborno preterivanje

Urednik nedeljnika „Vreme“ Filip Švarm primećuje da je „na temelju takvog objašnjenja, svaki diplomata u Beogradu špijun. Zato čitavu tu situaciju vidim kao jedan predizborni potez, gde će proterivanje hrvatskog diplomate doneti neki poene na desnici“, kaže Švarm za DW.
Filip Švarm: Čitavu situaciju vidim kao jedan predizborni potezFilip Švarm: Čitavu situaciju vidim kao jedan predizborni potez

Izvesno otopljavanje međusobnih odnosa Beograda i Zagreba, koje je trajalo od prošlog Božića, sada je ponovo poremećeno ovom diplomatskom krizom, ocenjuje za DW Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam. On navodi da se „u srpskom objašnjenju morao naći neki razlog, ali mislim da je to u opisu radnog mesta ljudi koji su u ambasadama. Očito je ovo u svrhu predizborne kampanje i čak mislim da je ovo u korist i Beograda i Zagreba, jer se i u Hrvatskoj ide u susret izborima. Obe strane tako mogu da se pokažu kao jedini zaštitnici nacionalnih interesa“, ističe Popov.

Moćna hrvatska špijunaža?

Zašto je baš hrvatski diplomata proteran u ovom trenutku? Filip Švarm smatra da se „na neki način time pokazuje toj publici tabloida i desničarski opredeljenom biračkom telu kako se love hrvatski špijuni, i da je to taj ton koji se želi predstaviti u predizbornoj kampanji“.

Tabloidi u Srbiji inače već godinama kao jednu od glavnih tema imaju delovanje hrvatskih tajnih službi. Tvrdi se da je hrvatska tajna služba jedna od najaktivnijih u Srbiji i čak se kao izvesna kritika vlasti navodi da hrvatski špijuni praktično neometano rovare po Srbiji.

Filip Švarm skreće pažnju da „tabloidi ne mogu da kritikuju vlast, jer ih ova vlast potpuno kontroliše. To je propagandna priča, jer vidimo da Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka (SNS) vole da se nadmudruju i upoređuju sa Hrvatskom. Imam utisak da je ovo inverzija situacije u Hrvatskoj pre 15-20 godina – sve je tada bilo maslo srpske tajne službe, sve je bila UDBA, sve je bio KOS, i to je bila propaganda koju je HDZ promovisao. Sada se situacija preokrenula i kod Vučića su sada za sve krive hrvatske tajne službe koje rovare po Srbiji“, napominje urednik „Vremena“.

A šta rade druge ambasade?

Aleksandar Popov dodaje da su „domaći tabloidi još pre mesec dana upozoravali da predstoji velika špijunska ofanziva i da će 3.000 špijuna doći u Srbiju da potplaćuje mlade sa po sto evra da ne glasaju za SNS. To vidim kao deo te priče i da se moralo pokazati kako je to istina“.

Direktor Centra za regionalizam kaže da su objašnjenja srpske strane neuverljiva, jer svaka ambasada ima ljude koji se bave pitanjima koja se ovde pokušavaju predstaviti kao neka velika tajna: „Možete li zamisliti šta tek radi ruska ambasada ili ambasade nekih drugih moćnijih država? Kada već postoji odijum prema Hrvatskoj onda je najlakše to usmeriti prema susednoj zemlji, u smislu oduvek su nam radili o glavi pa zašto ne bi i sada“, navodi Popov.

Dalje u hladne odnose

Hrvatska strana je po principu reciprociteta proterala konzula ambasade Srbije u Hrvatskoj Petra Novakovića. Ministarstvo spoljnih poslova Srbije tvrdi da to nema nikakve veze s reciprocitetom i da srpski konzul ni na koji način nije prekršio Bečku konvenciju. U saopštenju Ministarstva Srbije takođe stoji da je konzul na dužnost stupio polovinom septembra 2023 godine i stoga se od Hrvatske traže dokazi kako je on za svega dva meseca uspeo da prekrši odredbe Bečke konvencije.

Mini diplomatska kriza svakako neće povoljno uticati na odnose dve države, koji su kako primećuje Aleksandar Popov već loši. „Mislim da je do svega ovoga došlo jer su u prethodnom periodu dve zemlje imale samo protokolarne susrete, koji nisu rešili nijedno otvoreno pitanje. A tih pitanja ima mnogo: granica na Dunavu, nestala lica, procesuiranje ratnih zločina, kao i manjinska pitanja“, kaže Popov.

Filip Švarm s druge strane smatra da se to „neće preliti na stvarne odnose građana Srbije i Hrvatske. Dovoljno veliki broj ljudi iz Srbije letuje u Hrvatskoj, veliki broj građana Hrvatske dolazi u Beograd za Novu godinu, na koncerte i slične stvari, i tu zapravo prestaje da se vidi ta nacionalistička politika. Možda će se, dakle ti odnosi pokvariti što se tiče dve države, ali se neće pokvariti što se tiče građana Srbije i Hrvatske“, zaključuje urednik nedeljnika „Vreme“.