Protivi se građanskom uređenju BiH, zalagao se za rehabilitaciju nacističkog pilota: Ko je Kristijan Šmit, „ideja Angele Merkel“?

I to nije politička realnost za koju su se građani opredelili na osmim izborima od završetka rata.

Nakon gotovo tri decenije društvene i ekonomske stagnacije birači, bar u Federaciji BiH, jasno su u nedelju dali mandate različitoj koaliciji reformskih, građanskih aktera.

Paketom promena naslovljenim “Paket funkcionalnosti“ Šmit tvrdi da je hteo da zaštiti glasove koje su birači dali na opštim izborima.

Činjenica je, međutim, da su građani izglasali još jedan mandat Željku Komšiću u Predsedništvu BiH, kome je Šmit nekoliko dana pred izbore poručio: Političari poput člana Predsedništva BiH Željka Komšića, koji se ultimativno zalaže za pretvaranje BiH isključivo u građansku državu, poništavajući tako (etničke) identitete uopšte ne doprinose poboljšanju stanja u zemlji.

Svojom odlukom Šmit je, očekivano, izazvao brojne negativne reakcije u zemlji i inostranstvu. Kao i u julu kada je usled pristiska protesta više hiljada građana ispred OHR-a odložio svoju odluku.

U analizi koje ja objavljena na stranici Just Security, nemački analitičari Kurt Basener i Bodo Veber navode da je, nešto više od sat vremena nakon zatvaranja biračkih mesta na izborima u BiH 2. oktobra, na inicijativu Sjedinjenih Američkih Država, i uz podršku jedino Velike Britanije među vodećim zapadnim silama, međunarodni Visoki predstavnik  nametnuo izmene Izbornog zakona zemlje i Ustava u entitetu Federaciji u BiH.

Cilj je bio, tvrde, “umiriti jednu etnonacionalističku stranku – bh. ogranak Hrvatske demokratske zajednice (HDZ), tvrdolinijaške ratne političke stranke koja je ponovo kontrolisala susednu Hrvatsku poslednjih godina i godinama se zalagala za ovu promenu kao jedinstveni spoljnopolitički cilj“.

Sarajevska politička javnost takođe ocenjuje da je Šmit dao više prostora HDZ u Domu naroda, odnosno podizanjem cenzusa na 11 neophodnih glasova za donošenje odluke u Klubu jednog naroda.

Izmene će, uvereni su, dodatno produbiti etničke podele u zemlji budući da se njima cementira prisustvo HDZ BiH u vlasti.

„Građanska priča je lepo upakovan spin koji podrazumeva vladavinu Bošnjaka“, stav je koga se duže drži Dragan Čović, lider HDZ-a BiH.

Svaki pokušaj visokog predstavnika u BiH da se opravda i ubedi bosansku javnost, ako je to uopšte moguće, da je njegova odluka da nametne izmene izbornog zakona i Ustava Federacije BiH bila opravdana i ispravna, a koju je, kako se i strepilo, vrlo užurbano nametnuo ni sat vremena nakon zatvaranja birališta u nedelju veče, nailazi, međutim, na isto tako hitar odgovor zvaničnog Zagreba.

Njima je drago zbog odluke, ali čini se nije dovoljno, i žele još.

„Odluke visokog poverenika Šmita prvi je korak prema daljnoj reformi Izbornog zakona. Od zadnjih 20 godina 16 hrvatskog predstavnika u Predsedništvu BiH biraju Bošnjaci i to nije dobro ni za funkcionalnost BiH ni za odnose Hrvatske i BiH“, poruka je koju je juče hrvatska vlada uputila.

Odluke visokog povjerenika Schmidta prvi je korak prema daljnoj reformi Izbornog zakona. Od zadnjih 20 godina 16 hrvatskog predstavnika u Predsjedništvu BiH biraju Bošnjaci i to nije dobroni za funkcionalnost BiH ni za odnose 🇭🇷 i 🇧🇦. #sjednicaVRH

— Vlada Republike Hrvatske (@VladaRH) October 5, 2022

Hrvatski premijer Andrej Plenković je, podsetimo, svega nekoliko dana uoči izbora u BiH priznao da su sa Šmitom “mesecima i temeljno dogovarali” izmene izbornog zakona i Ustava.

Ni 24 sata od zatvaranja birališta u BiH predsednik Hrvatske Zoran Milanović poručiće da će podržati neki oblik samouprave Hrvata u BiH, ako se oni na to odluče.
„O tome zavisi sudbina Hrvata u BiH u sledeće četiri godine. To je neizdrživa situacija“, ocenio je.

Juče je šef hrvatske diplomatije Gordan Grlić Radman pohvalio Šmita jer je učinio nešto što njegovi prethodnici nisu. Mogao bi, kazao je, to biti prvi korak prema reformi izbornog sistema u BiH.

“Najvažnije je da će Hrvati biti zastupljeni i sudelovati u izboru Predsednika i dvojice dopredsednika Federacije BiH. To je važno i to je prvi korak. Sada treba osigurati put za nastavne reforme koje stoje u izbornom zakonu, ali i u Ustavu”, izjavio je Grlić Radman za HRT.

Šmit, sa svoje strane, čak ne želi više ni da negira umešanost hrvatske vlade u njegove izmene Izbornog zakona.

Za razliku od ispada u avgustu u Goraždu kada je pobesneo na novinarsko pitanje zašto se nije fokusirao na Ostale prilikom sastavljanja izmena Izbornog zakona u Ustava FBiH, na jučerašnjoj konferenciji bio je bez komentara na pitanje novinarke vezano za izjavu Plenkovića da li je mesecima pregovarao sa njim o izmenama izbornog zakona i da li je to narušilo suverenitet BiH.

Podsetimo i na to da je lider HDZ BiH Dragan Čović pozivao Šmita da poništi sve odluke njegovih prethodnika.

“Smatram da bi Visoki predstavnik trebalo da donese odluku kojom poništava sve odluke prethodnih visokih predstavnika, jer su grubo narušili normalno funkcionisanje dejtonske BiH, od prvog do poslednjeg“, kazao je Čović krajem jula.

Visoki predstavnik Pedi Ešdaun je smenio Čovića 2005. sa mesta člana Predsedništva BiH zbog podignute optužnice za kriminal i korupciju u državnom sudu. Tom odlukom Čoviću se tada zabranjuje obavljanje bilo koje druge funkcije u izvršnoj vlasti u BiH, dok mu je ostavljana mogućnost da zadrži političke pozicije u HDZ -u.

„Svi mi, a posebno oni koji su izabrani na ovim izborima, moramo se bolje pripremiti da izborimo bitku protiv korupcije i nepotizma. Biću čvrsto na strani onih koji se bore za ovaj uzvišeni cilj“, ocenio je Šmit u večeri nakon nametanja izmena.

A zapravo, Šmit je izmenama spasao Čovića tako što je njegova stranka postala nezamenjiv činilac u vlasti u FBiH. Nagradio je, zaključuje se, ekstremizam, korupciju, potencijalno destimulisao kompromis među lokalnim i regionalnim liderima, i dao vetar u leđa onima koji godinama blokiraju institucije.

Početkom jula ove godine u Bundestagu, čiji je Šmit bio dugogodišnji poslanik, usvojene su odluke koje se tiču Bosne i Hercegovine, između ostalog, i rezolucija pod nazivom „Podrška Bosni i Hercegovini na putu ka boljoj budućnosti“.

Navedeno je u rezoluciji i da “političke akcije nacionalističkih političara poput Milorada Dodika i Dragan Čovića imaju za cilj da unište Bosnu i Hercegovinu kao državu i dom raznolikog stanovništva.

To je neprihvatljivo i zahteva odlučan, čvrst otpor Evropske unije, njenih država članica i međunarodne zajednice“. Rečeno je i kako se od delovanja u BiH moraju distancirati i lideri u Srbiji i Hrvatskoj.

Koncept konstitutivnih naroda je propao, istaknuto je tada.

Šmit će, na jučerašnjoj konferenciji za medije, reći međutim da građanska FBiH u kojoj je glas svih jednak ne sme da bude dozvoljena te da je to zapravo moguće samo u entitetu RS.

“Ne smije se na nivou Federacije graditi (građanska) država onakva kakva bi trebala da bude”, protumačio je visoki predstavnik Christian Schmidt odluku Ustavnog suda BiH donesenu po apelaciji Željka Komšića kojom se ostalima daje pravo da biraju (pot)predajednika FBiH pic.twitter.com/KYL52eWHbK

— Istraga.ba (@IstragaB) October 5, 2022

Sličnu retoriku ima i Čović. Tokom izborne kampanje u Tomislavgradu je kazao: “Ovo ne može da bude klasična građanska država. Istorija joj ne dopušta. Ovo ne može da bude država jednog naroda”.

Visoki predstavnik nametnuo je, pokazuje analiza istraga.ba, iste odredbe Ustava Federacije BiH za koje je Ustavni sud BiH utvrdio da nisu u skladu sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima čime je prekršio Evropsku konvenciju.

“Zbog čega, gospodine Šmit Kanton Sarajevo daje pet delegata iz reda srpskog naroda, a jedan hrvatski, ako u Kantonu, po popisu iz 2013. godine, živi više Hrvata nego Srba? Da li su to sarajevski Hrvati manje vredni od sarajevskih Srba?”. “Bože sačuvaj”, odgovorio je Šmit juče na pitanje istraga.ba.

Posao Visokog predstavnika u BiH, koji Šmit obavlja od avgusta prošle godine, trebalo bi da bude pomoć društvu i institucijama da prevaziđu teško nasleđe rata i funkcionišu kao savremena demokratija.

Poslednja odluka Šmita, tumači se, direktno podriva mir i stabilnost u BiH i nije u skladu sa principima demokratskog uređenja. To smatraju ne samo predstavnici civilnog društva u BiH koji se već dugo zalažu za uređenje koje bi uključivalo ljude koji se ne identifikuju ni sa jednom od tri entnonacionalne grupacije, već i dobar deo međunarodne javnosti.

Delegacija EU se, podsetimo, u saopštenju iste večeri odgradila od Visokog predstavnika navodeći da je to “isključivo odluka Kristijana Šmita”.

Usled pritiska EU prestonica, Šmit bi, procenjuje se, možda mogao biti prinuđen da pre vremena napusti svoju poziciju. No, ova odluka će svakako obeležiti njegov mandat.

“Ukoliko bude sve u redu“, BiH može dobiti status kandidata za Evropsku uniju do kraja godine, obećavao je juče, ne pojašnjavajući kako je to moguće ako principi građanske demokratije vrede svuda u Evropi ali ne izgleda i u BiH.

Po imenovanju prošle godine kazao je za Franfurter algemajne cajtung: “Ja sam ideja Angele Merkel”.

Iza Šmita je dugogodišnja politička karijera koju su obeležili i skandali.

Pre nekoliko godina kao ministar hrane i poljoprivrede vodio je kampanju uvođenja što više mesa u školske jelovnike.

Nakon što su brojne škole izbacile svinjetinu s menija zbog muslimanske dece Šmit je s kancelarkom Merkel pozvao migrante da “tolerišu nemačke prehrambene navike”.

Tada je tražio i da se za proizvod koji se pravi od zamene za meso ne koristi naziv „vegetarijanska šnicla“ jer ne želi da se „jela od pseudomesa“ tretiraju kao meso.

Bez pozicije ministra poljoprivrede ostaće zbog skandala jer je odobrio korišćenja pesticida koji se smatra kancerogenim. Priznao je tada da je delovao sam i naredio zvaničnicima da glasaju za obnavljanje kontroverznog herbicida glifosata za uklanjanje korova u Evropi – bez konsultacija sa kancelarkom Merkel.

Bio je dugogodišnji član parlamentarne grupe za odnose s Hrvatskom.

“Velikom prijatelju” hrvatski premijer Andrej Plenković će u januaru 2020. uručiti predsedničko odlikovanje “Red Ante Starčevića” za “poseban doprinos u uspostavi i izgradnji suverene hrvatske države te promociji spoljnopolitičkih interesa Republike Hrvatske u Saveznoj Republici Nemačkoj i u svetu”.

To isto odličje Franjo Tuđman je 1997. dodelio Slobodanu Praljku, Milivoju Petkoviću, Jadranku Prliću, Brunu Stojiću, Valentinu Ćoriću i Dariju Kordiću – političkim, policijskim i vojnim čelnicima Hrvata u BiH tokom rata, koji su kasnije pravosnažno osuđeni za ratne zločine.

Kao državni sekretar za odbranu 2007. Šmit je nastojao, pisali su nemački mediji, da rehabilituje nacističkog pilota Vernera Moldersa, poznate ličnosti Trećeg Rajha i pripadnika legije Kondor.

Sam Hitler ga je nagradio najvišim odlikovanjima, a nakon pogibije proglašen je “herojem nacional-socijalizma“.

Uprkos tome, pisao je nemački magazine Konstraste, Šmit je branio Moldersa, govoreći na televiziji da ovaj nacistički pilot “nema smeđih mrlji na svom prsluku“.

Odrastao je u pekarskoj porodici skromnih finansijskih mogućnosti i uz pomoć stipendije Fondacije „Konrad Adenauer”, bliskoj demohrišćanima, završio je pravni fakultet.

Na mestu potpredsednika Hrišćansko-socijalne unije (CSU) Šmit je bio zadužen za spoljnu politiku, ali i za odnose sa drugim “narodnim strankama” u Evropi, a kroz kontakte Šmit se čvrsto umrežio sa člancima Evropske narodne partije među kojima i HDZ.

Magazin “Špigl” vest o imenovanju Šmita na mestu Visokog predstavnika u BiH komentarisao je tvrdnjom da bavarski političar nije pred lakim zadatkom, jer “25 godina nakon sklapanja primirja, Bosna i Hercegovina još uvek nije funkcionalna država, a Srbija i Hrvatska u poslednje vreme pokazuju ambicije ka podeli i blokadi”.

Pošto, kako je pisao FAZ, njegov stranački kolega i tadašnji ministar unutrašnjih poslova Nemačke Horst Zehofer, poznat po skandalu iz 2018. kada je rekao da “islam ne pripada Nemačkoj” nije uspeo da pogura Šmita do mesta predsednika Fondacije Hansa Zidela, Šmit je odmah viđen za drugu poziciju.

Šmit će, pisao je takođe FAZ imati, ne samo za tamošnje uslove, ogromnu platu ali i funkciju na kojoj “ništa ne može da napravi”.

Govoreći o nastojanju člana Predsedništva BiH Milorada Dodika da jača odnose sa Rusijom, odnosno njenim predsednikom Vladimirom Putinom, Šmit je nedavno kazao da je jasno da Moskva Republici Srpskoj ne može dati nikakvu konkretnu podršku, jer ni sama nema novca.

Time je potcenio i nedavni izveštaj američke obaveštajne zajednice koji ukazuje da je Rusija tajno finansirala Dodika od 2014.do danas. Pri tom, početkom septembra u Prijedoru je gostovala delegacija privrednika iz Rusije u okviru trodnevne investicione konferencije kada se govorilo o direktnim ulaganjima Rusije u ovaj bh.entitet.