Prva analiza izbora u BiH iz susedstva: „Debakl Bakira Izetbegovića je odlična vest, ali pobedio ga je…“; Prava makljaža tek sledi

Kandidat vodeće bošnjačke stranke SDA Bakir Izetbegović je doživeo potpuni debakl. To što je sin slavnog oca ovaj put nije bilo dovoljno da ga ponovno dovede do fotelje u Predsedništvu BiH zato što je Izetbegović postao prilično neomiljena figura među Bošnjacima.

Tome je pomogla i politička ambicija njegove supruge Sebije, koja se u sarajevskoj javnosti upoređuje s Ledi Magbet ili sa Elenom Čaušesku. Međutim, ključni razlog Izetbegovićeve neomiljenosti jeste to što je postao simbol korupcije i klijentelizma u režiji SDA.

Debakl Bakira Izetbegovića

Predsednik SDA je kampanju proveo držeći govore u kojima je obećavao ekonomski napredak, što niko nije shvatio ozbiljno, jer ljudi u BiH znaju da SDA za to nije sposobna. Sa obzirom na to da je Izetbegović iz stranke oterao sve iole sposobne kadrove koji se nisu slagali s njim i Sebijom, pitanje je hoće li ovo izborno poniženje rezultirati njegovim odlaskom s čela SDA.

Stranka je na drugim nivoima vlasti ostvarila dobre rezultate i najjača je stranka u Federaciji BiH. Bez obzira, otvoreno je pitanje hoće li SDA moći da formira vlast u kantonima s bošnjačkom većinom i u Federaciji BiH ili će se sve ostale opozicione stranke udružiti protiv njih.

Tek treba videti kakvim će se u Predsedništvu BiH pokazati novoizabrani SDP-ovac Denis Bećirović, koga je protiv Izetbegovića podržalo 11 stranaka.

Blamirao se u kampanji

Bećirović je bezlični aparatčik, koji je celi život proveo kao zastupnik u ovom ili onom parlamentu, a u kampanji je nizao gafove. Upitno je i da li zna da govori engleski jezik, a za jednog nominalnog socijaldemokratu sumnjivo je blizak Islamskoj zajednici BiH. Pogrešno je njegov ulazak u Predsedništvo BiH tumačiti kao pobedu građanske opcije. Reč je pre o tome da je većini Bošnjaka Izetbegovića dosta.

Željko Komšić je osvojio svoj četvrti mandat u Predsedništvu BiH. Za njega su, po svemu sudeći, glasali Bošnjaci koji nisu bili zainteresovani arbitrati u okršaju Izetbegovića i Bećirovića. Komšić je zapravo istrošeni političar koji opstaje na izazivanju sukoba i učestvovanju u postojećim, pa ne treba očekivati da će se odjednom sada promeniti. On će i dalje verbalno braniti BiH od onih koje smatra njenim neprijateljima i trovati atmosferu u javnosti.

Treća osoba u Predsedništvu BiH je Željka Cvijanović, bliska Dodikova saradnica i dosadašnja predsednica RS-a. Ona je ostvarila uverljivu pobedu nad kandidatom SDS-a Mirkom Šarovićem.

Troje nominalnih levičara u Predsedništvu BiH

Neto neupućen u političku scenu BiH bi mogao pomisliti da je u Predsedništvo BiH izabran troje levičara. Komšić je bio u SDP-u, pa je osnovao svoju stranku Demokratska fronta, koju je proglasio levom. Bećirović je i dalje u SDP-u, a Željka Cvijanović je iz stranke Savez nezavisnih socijaldemokrata. Da, Dodikova stranka je nominalno socijaldemoratska!

Ipak, u stvarnosti je Komšić profesionalna štetočina koja radi u korist najekstremnijeg bošnjačkog nacionalizma, Bećirović je kvazigrađanista i muslimanska verzija lizača oltara, a Cvijanović je srpska nacionalistkinja koja je kao Dodikova saradnica radila na organizovanoj pljački naroda u RS-u, a naravno da podržava i negiranje genocida u Srebrenici.

Dodik u nevolji

Ovi izbori su pokazali i da je Milorad Dodik u opadanju. Već je prošli put tesno pobedio u trci za Predsedništvo BiH, a ovaj put je hteo da se vrati na poziciju predsednika Republike Srpske.

Glavna protivkandidatkinja mu je bila Jelena Trivić iz PDP-a, koja je oko sebe okupila veliki broj glasača. U trenutku nastanka ovog teksta njih dvoje su vodili mrtvu trku. SNSD tvrdi da je pobedio Dodik, PDP novom predsednicom proglašava Trivić.

Bilo kako bilo, sama činjenica da je ovako tesno poraz je za Dodika.

Šmit se opet pokazao nedoraslim poziciji visokog predsednika

HDZ-ova kandidatkinja Borjana Krišto je u trku s Komšićem i poslata da izgubi, što je i učinila. Dobila je mizeran broj glasova uprkos pokušajima HDZ BiH da plebiscitarno mobiliše bh. Hrvate. Očito nisu pomogli ni apeli predsednika RH Zorana Milanovića i premijera Andreja Plenkovića.

Prava pobeda HDZ-a se u izbornoj noći dogodila zahvaljujući bizarnom potezu visokog predstavnika Kristijana Šmita, koji je baš na današnji dan odlučio da iskoristi da nametne korenite promene Izbornog zakona.

Prema prvim reakcijama, promene idu u korist HDZ-a i Dragana Čovića. Šmit se dosad pokazao kao slab visoki predstavnik, a to je dokazao i ovim kukavičkim potezom. Očito je buku izborne noći upotrebio da izbegne burnije reakcije na nametanje promena Izbornog zakona, s kojima nije imao petlje da se suoči.

Loše organizovani izbori

Treba primetiti još dve stvari u vezi sa ovim izborima u BiH.

Prva je da su bili katastrofalno organizovani. Čak se dogodilo i jedno hapšenje zbog pokušaja izborne krađe, ali pravo pitanje u vezi s tim jeste koliko izbornih malverzacija nije odmah otkriveno i nije rezultiralo hapšenjem.

Nakon rata u BiH izbore su godinama organizovali stranci, te se tako garantovalo poštovanje demokratskog procesa. Onda je organizacija izbora prepuštena državi BiH, odnosno Centralnoj izbornoj komisiji (CIK), koja je isprva radila dobar posao, na primer dok ju je vodio aktivista za ljudska prava Vehid Šehić.

Nakon toga su vladajuće stranke u CIK uhlebile svoje ljude, a CIK je postao predmet sprdnje. Već dva, tri izborna ciklusa se vidi da stvari idu u pogrešnom smeru, što su dokazali i ovi izbori. Iako će ih proglasiti regularnim i demokratskim, oni su zapravo sporni.

Formiranje vlasti

Drugo, o stanju države u BiH odlično govori i činjenica da su stranke same objavljivale svoje izborne rezultate ažurnije od CIK-a.

Podaci koje u izbornoj noći objavljuje SDA su uvek bili prilično verodostojni, ali oni nam otkrivaju da dominantne stranke imaju svoje ljude na svim nivoima i da stranačke strukture funkcionišu bolje od državnih institucija.

Ovi su izbori, dakle, definitivno doneli bar neke kadrovske promene u vrhu bosanskohercegovačke politike. Ipak, tek treba videti kakvi su tačno rezultati na svim nivoima vlasti i ko će se dogovoriti o učestvovanju u vlasti. Stoga bi postizborni procesi mogli da budu napetiji od dosadne, ali prljave predizborne kampanje. Prava makljaža tek sledi.