Prvo uklanjanje pregrada iz reka u regionu: Vezišnica ponovo slobodna

Kako se ističe u saopštenju, taj događaj dobija na važnosti sa znanjem da je ovo prvo takvo uklanjanje pregrada u regionu.

“Pozdravljamo inicijativu uklanjanja zastarelih, nepoželjnih i nefunkcionalnih barijera iz reka, zbog čega smo se rado pridružili pozivu koji su uputile nevladine organizacije. Na taj način Opšina Pljevlja i šira zajednica direktno doprinose ostvarivanju ekoloških ciljeva, kako nacionalnih tako i međunarodnih, a posebno u kontekstu unapređenja ekološkog statusa reka”, istakao je Mervan Avdović, potpredsednik Opštine Pljevlja.

I dok su u Severnoj Americi pre nekoliko decenija prepoznali važnost uklanjanja starih i nefunkcionalnih pregrada, u Evropi je taj trend započeo pre desetak godina.

Kako je navedeno, iz godine u godinu uklanja se sve više pregrada, a posebno od kad je u Strategiji EU za biološki diverzitet kao cilj prepoznata potreba vraćanja 25.000 km reka u prirodno stanje do 2030. godine. Osim toga, ovakvi projekti direktno podržavaju i mere za poboljšanjem ekološkog statusa koje su propisane Okvirnom direktivom o vodama, na šta se obavezala i Crna Gora.

“Opšina Pljevlja prepoznala je priliku za uklanjanjem tri brane na Vezišnici i priključila se pozivu koji je WWF Adria uputila opšinama i javnim ustanovama u Crnoj Gori i Hrvatskoj. S obzirom na to da uklanjanjem ovih brana Vezišnica ponovo postaje reka slobodnog toka, posebno nam je drago da je upravo ona lokacija prvog uklanjanja pregrada u regionu. Slične uspehe želimo da ponovimo u Hrvatskoj i Sloveniji, ali želimo i da nastavimo sa dobrom saradnjom u Crnoj Gori, gde je Ministarstvo ekologije, prostornog planiranja i urbanizma izrazilo želju za zajedničkim radom na ovoj temi”, izjavila je koordinatorka inicijative za uklanjanje barijera u WWF Adria Branka Španiček.

Uklanjanjem pregrada iz reka u njima se ponovo uspostavlja prirodna dinamika protoka vode, omogućava se kretanje ribama i drugim vrstama koje žive u rekama uzvodno i nizvodno, i u značajnoj meri se smanjuje opasnost od poplava, kao i procesi koji mogu da dovedu do snižavanja nivoa podzemnih voda, korišćenih kao izvori pitke vode. Reke prirodno vrše mnoge funkcije od kojih naše zajednice i mi sami imamo koristi – od osiguravanja pitke vode i hrane, do regulacije posledica klimatskih promena, i smanjivanja opasnosti od suša i poplava. Zbog toga su inicijative poput ove koja je danas započela u opšini Pljevlja od izrazite važnosti, kako za prirodu tako i celokupno društvo.

Navedeno je da bez saradnje opšine Pljevlja i nadležnog ministarstva, i uz podršku Sportsko-ribolovnog kluba “Lipljen-Pljevlja” ovo ne bi bilo moguće. U projektima zaštite prirode presudno je da svi donosioci odluka, kao i lokalna zajednica, budu saglasni i podržavaju ih, i da se poštuju svi standardi struke i propisi koje država nalaže.

Generalna direktorka Direktorata za prirodu u Ministarstvu ekologije, prostornog planiranja i urbanizma Tamara Brajović naglasila je kako je ovo samo početak saradnje na identifikaciji lokacija i broja nefunkcionalnih pregrada, čime će se osloboditi desetine kilometara vodotokova i omogućiti obnova biološke raznovrsnosti reka.

“Ova inicijativa nije samo namera Ministarstva da postigne evropske standarde i realizuje obaveze prema Evropskoj uniji, već je i želja da se crnogorskoj javnosti pojasni značaj ovih aktivnosti. Važno je pojasniti našim građanima i podići svest o važnosti biološke raznovrsnosti, odnosno o posledicama koje nastaju kada se prirodne vrednosti nemarnim i nestručnim pristupom podrede pojedinačnim i lokalnim interesima, uz nesagledive posledice na štetu opšteg interesa”, rekla je Brajović.

Iz WWF Adrije se nadaju kako će se u narednom periodu i druge opšine u Crnoj Gori javiti na poziv koji im je upućen ranije ove godine, kako bi se sistemski pristupilo uklanjanju stotina starih i nefuncionalnih barijera iz crnogorskih reka.

Poboljšanje ekološkog statusa reke Vezišnice deo je i rada WWF Adrije, opštine Pljevlja, udruženja “Da zaživi selo”, Eko-tima i organizacije TNC (The Nature Conservancy) na zaštiti gornjeg toka reke Ćehotine, gde se trenutno sprovode istraživanja kao preduslov buduće zaštite ovog područja. Sve ovo prilike su za dugoročan i održiv razvoj celog pljevaljskog kraja, u svetlu zelene i pravedne tranzicije.