„Živim lancem“ hoće da spreče da Milorad Pupovac da oda počast žrtvama u Vukovaru

„Nismo mi siledžije, nasilnici niti huligani, ali postoji crta ispod koje se ne ide, a ovo je ta crta“, rekao je Mlinarić na konferenciji za novinare u Zagrebu.

On je kazao da Pupovac i delegacija SDSS krše Zakon o proglašenju Vukovara mestom posebnog domovinskog pijeteta koji predviđa da su dani pijeteta 17, 18, 19. i 20. novembra.

„Navedeno je kome se pijetet odaje i mesta gde se odaje. To su vukovarska bolnica, groblje branitelja, Ovčara, Borovo Commerce, Velepromet. To nije Dunav gde dolazi Milorad Pupovac da radi performans. Ja ga čekam tamo. Koliko ljudi? Mogu dovesti koliko hoću. Hoću dovesti 100, 1.000, 5.000. To je na meni. Ali staćemo u živi lanac, nećemo dati da se krše zakoni“, rekao je Mlinarić.

„Pupovac ne radi ništa dobro“

Takođe je rekao da iza toga ustvari stoji premijer i predsednik Hravtske demokratske zajednice Andrej Plenković, jer Pupovac „ne radi ništa što on nije odobrio“.

„Zašto je Pupovac izabrao 17. novembar? Time stavlja znak jednakosti između agresora i žrtve. Ne može to tako, Milorade. Što je Pupovac bacao venac, bacao ga je, ove ga godine neće baciti“, naglasio je Mlinarić rekavši da njegova najava nema veze s predizbornom kampanjom.

On je pozvao SDSS da dođu u Kolonu sećanja 18. novembra.

„Ako ikome i bacaju venac, da ne bi bilo da smo mi neki radikali, slobodno neka ga bacaju u julu, avgustu, kako su navodili muljajući s datumima, neka dovezu šleper venaca, niko ih neće pogledati, mi nemamo problem s time ako je neko od srpskih civila stradao, samo je pitanje od koga je stradao, ali 17. novembra neće“, naglasio je Mlinarić.

Poslednjih nekolio godina, predstavnici srpskih organizacija u Hrvatskoj dan uoči Dana sećanja u Vukovaru bacanjem venca u Dunav odaju počast svim nestalima i ubijenima u tom gradu 1991, i Srbima i Hrvatima.

Najave iz Domovinskog pokreta poslednjih dana, uoči Dana sećanja na žrtvu Vukovara, izazivaju burne reakcije u javnosti.

Nedavno je gradonačelnik Vukovara Ivan Penava iz iste stranke najavio da će ove godine Kolonu sećanja u Vukovaru predvoditi pripadnici Hrvatskih odbrambenih snaga (HOS), paravojne jedinice iz rata 90-tih koja u svom grbu ima ustaški pozdrav „Za dom spremni“.

Penava je na konferenciji za novinare u Vukovaru predstavio i plakat za obeležavanje 18. novembra, Dana sećanja na žrtvu Vukovara 1991. na kome se ističe natpis „Vukovar, moj izbor i u dobru i u zlu“ i slovo „U“.

On je tada rekao da u Vukovar ne treba dođu oni koji ne poštuju HOS i ne sviđa im se „Za dom spremni“ u njihovom grbu.

Premijer Hrvatske Andrej Plenković iz Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) rekao je da gradonačelnik Vukovara nema pravo da privatizuje taj grad i Dan sećanja, podsetivši da i ove godine obeležavanje finansira Vlada.

U međuvremenu je vladino Veće za pijetet predstavilo novi plakat na kojem piše „Vukovar, mesto posebnog domovinskog pijeteta“.

Oni su u saopštenju ocenili da je Penavin plakat „neprihvatljiv i neprimeren, jer je podstakao brojne negativne reakcije, izazvao podele i uznemirenost u velikom delu branaiteljske populacije, a ne šalje poruku pijeteta ni odavanja jednake počasti žrtvama“.

Političari vladajuće koalicije, ali i opozicionih levih stranaka ističu da je Vukovar postao talac interesa gradonačelnika Ivana Penave zbog predizborne kampanje.

„Gradonačelnik Vukovara pokazao je da ne preže od toga da na najgori mogući način svojata grad i građane i uspomenu na žrtve Vukovara, da ih zapravo drži kao taoce svojih ličnih interesa“, rekla je danas u Saboru poslanica Anka Mrak Taritaš.

Ona je ocenila da Penava to radi, jer zna da su njemu i njegovoj stranci jedina šansa na izborima zaoštravanje radikalno udesno u odnosu na HDZ.

U Hrvatskoj se 18. novembra obeleževa Dan sećanja na žrtve Domovinskog rata i Dan sećanja na žrtvu Vukovara i Škabrnje i neradni je dan.

Dan sećanja na žrtvu Vukovara obeležava se na dan kada su, posle tromesečne opsade, u taj gotovo razrušen hrvatski grad ušli pripadnici tadašnje Jugoslovenske narodne armije (JNA) i srpskih paravojnih formacija.

Vukovar je 1991, od avgusta do 18. novembra, 87 dana bio pod opsadom JNA i paravojnih srpskih formacija.

Po podacima vukovarske bolnice, tokom tromesečne opsade poginule su 1.624 osobe, a ranjeno više od 2.500.

Oko 5.000 ljudi odvedeno je u logore u Srbiji, a iz grada je proterano oko 22.000 Hrvata i ostalih nesrba. Još se oko 300 osoba vode kao nestale.

Iz vukovarske ratne bolnice JNA je izvela ranjenike, među kojima su bili i civili, koji su ubijeni na Ovčari u noći 20. na 21. novembar 1991. Iz masovne grobnice na Ovčari ekshumirano je 200 osoba, a još se traga za posmrtnim ostacima njih oko 70.

Dan sećanja obeležava se i u Škabrnji kod Zadra, gde su pripadnici JNA pod komandom Ratka Mladića i srpskih paravojnih formacija 18. novembra 1991. ubile 43 meštana i 15 pripadnika oružanih snaga.

Ubistva su nastavljena i narednih dana, a u susednom Nadinu ubijeno je 14 civila. Prema podacima nevladinih organizacija, do akcije „Oluja“ 1995. u Škabrnji je ubijeno 86 osoba.