Foto: Beta/Milan Timotić/EVNedelja bez automobila u Albaniji, isključenja struje na Kosovu, redovi ispred banaka u Bosni i Hercegovini… Nakon ruskog napada na Ukrajinu, Balkan mora ekonomski da se prilagodi novoj stvarnosti.
Ako hoće da vidi kako inflacija raste student iz Tirane, Nebih Bušaj treba samo da prošeta po komšiluku. Prodavac povrća svake sedmice povećava cene, u obližnjoj pekari pecivo košta jedan i po puta više, a kad ide autobusom kod roditelja u Skadar karta ga košta 400 umesto 350 leka. Svakodnevni život u Albaniji postao je skuplji, uglavnom zbog toga što su troškovi prevoza naglo porasli.
U jednom je trenutku cena benzina bila 260 leka za litar. To je više od dva evra i cena je dakle bila slična kao i u Nemačkoj. Ali, dok je u Nemačkoj BDP po stanovniku oko 46.000 dolara, u Albaniji je samo oko 5.200 dolara.
Energija, roba i hrana su na svetskom tržištu već poskupeli zbog pandemije korone, a sada je rat u Ukrajini doveo je do gotovo apsurdnog skoka cena u balkanskim zemljama. To je jedan od najsiromašnijih regiona u Evropi, gde domaćinstva ionako nemaju dovoljno novca. „Inflacija najteže pogađa siromašne, jer oni troše mnogo veći deo svojih prihoda na hranu“, kaže Peter Sanfej, ekonomista u Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD).
Dok ljudi u Nemačkoj u proseku troše samo oko 15 odsto svojih prihoda na hranu, u Albaniji je to 41 odsto, slično kao i na Kosovu, dok u Srbiji, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji domaćinstva za hranu izdvajaju najmanje trećinu svojih prihoda.
Visoke cene hrane, zabrinutost, protesti
Direktna trgovina hranom sa Rusijom i Ukrajinom relativno je mala i zato to ne utiče preterano na ekonomsku stabilnost zemalja, procenjuje ekonomistkinja EBRD Ana Krešić. Ali visoku inflaciju ljudi na Balkanu osećaju mnogo direktnije nego u nekim drugim delovima Evrope i to je poljuljalo osećaj sigurnosti. Vraćaju se sećanja na krizne 1990-te godine.
U Bosni i Hercegovini su se u februaru formirali dugi redovi, jer su se ljudi uplašili za novac koji su imali u ruskoj Sberbanci, pogođenoj sankcijama EU. Panika je splasnula tek nakon što je postalo jasno da će domaće banke, Nova banka i ASA Banka, preuzeti posao.
U Albaniji se finansijska kriza sve se više pretvara u bes. Od sredine marta oko 30.000 ljudi protestovalo je svakoga dana. U Tirani su ljudi svakog dana, dev nedelje zaredom, protestovali pred kabinetom premijera Edija Rame.
Među njima je bio i Nebih Bušaj. „Mi smo siromašna zemlja i nemamo nikakve socijalne mere da zaštitimo siromašnije porodice“, kaže taj 28-godišnjak.
Najgora energetska kriza u poslednjih nekoliko godina
Nigde kriza nije tako jasno pokazala strukturne probleme kao u energetskom sektoru balkanskih zemalja. Velik deo tih zemalja izrazito zavisi od uglja. Kosovo dobija gotovo 95 odsto energije iz tog energenta, Severna Makedonija 80, a i u Srbiji i Bosni i Hercegovini je to gotovo 70 procenata.
Pored toga, u Srbiji, Severnoj Makedoniji i na Kosovu su se državne elektrane na ugalj kvarile i pre ove energetske krize. A pošto ti problemi nisu rešeni, cena energije sada je još veća. „Ako grešite u energetskom sektoru, onda struju morate da uvozite. A cene su sada znatno više“, ukazuje Ana Krešić.
To je dovelo do najveće energetske krizu u poslednjih nekoliko godina. Deo Severne Makedonije, Albanije i Kosova proglasio je energetsku vanrednu situaciju još krajem prošle godine, a rat je samo dodatno pogoršao situaciju. U Severnoj Makedoniji cene su naglo porasle, dok na Kosovu vlada izdašno subvencioniše struju, ali joj taj teret pada sve teže.
Vlada u Prištini je čak zabranila i „rudarenje“ kriptovaluta što zahteva puno energije, i do daljeg planira svakodnevna isključenja struje. Trenutno se struja isključuju najmanje dva sata dnevno, a onaj ko bi da u to vreme imati svetlo, mora da koristi agregat. Oni su, međutim, mnogima skupi zbog trenutno visokih cena benzina i dizela.
Presušene hidroelektrane
Poslednjih godina EU je predlagala proširenje gasne mreža u cilju veće energetske stabilnosti na Balkanu. No, s obzirom na rast cena gasa, to bi bilo samo privremeno rešenje, upozorilo je nedavno udruženje više evropskih organizacija „CEE Bankwatch Network“. Umesto da ostane zavisna od fosilnih goriva poput EU, trenutna kriza prilika je za stvarnu promenu u regionu, napisali su ti aktivisti u otvorenom pismu predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen: „Alternativa je energetski efikasna privreda koja se bazira na održivim oblicima obnovljive energije.“
Pritom je važno i diverzifikovati izvore energije. Albanija, na primer, nema elektrane na ugalj ili gas, ta zemlja proizvodi energiju gotovo isključivo u hidroeletranama. Ali, poslednjih meseci kiša gotovo da nije padala, u rekama je premalo vode, a sneg se u planinama još ne topi.
Krajem marta tamošnja ministarka energetike Belinda Balaku je objavila: „Od danas je naš uvoz energije veći od naša sopstvene proizvodnje.“ Radi uštede, u martu je čak uveden i dodatni raspust za školsku decu i državne službenike. Od ponoći pa nadalje u Tirani se gase ulična svetla, a javne zgrade više nisu osvetljene.
Rat, kriza, prazan budžet
Ostale balkanske države su u sličnoj situaciji. Severna Makedonija odlučila se za smanjenje indirektnih poreza i dodatnu finansijsku podršku penzionerima i osobama s niskim primanjima. Srbija i Kosovo drže cene energije stabilnim, uprkos naglom rastu ostalih cena. Ali, što duže traju rat i kriza, situacija sve više postaje problem za ionako preopterećene budžete.
„Ne procenjujemo da će ijedna od zemalja Zapadnog Balkana pasti u recesiju, ali smatramo da će rast u bliskoj budućnosti biti manji zbog ove situacije, kaže ekonomistkinja EBRD Ana Krešić.
Posebno je ugrožena Crna Gora. Kao ekonomski najmanja država Zapadnog Balkana, ona je posebno osetljiva na spoljne uticaje. Samo turizam doprinosi oko četvrtini bruto domaćeg proizvoda. Pritom gosti uglavnom dolaze iz Rusije, a u posljednje vreme i iz Ukrajine. Već sada je jasno da će ovog leta mnogi od njih nedostajati.
Sankcije: Srbija traži poseban status
Dok su Albanija, Kosovo, Severna Makedonija i Crna Gora vrlo brzo stale na stranu EU i Ukrajine – pa čak i Kosovo, iako ga Ukrajina zvanično ne priznaje – i Rusija može da računa s podrškom u nekim delovima Balkana. Iako je rukovodstvo BiH od početka rata podržavalo Ukrajinu, većina ljudi u Republici Srpskoj je proruski nastrojena, dobrim delom i zbog podrške Moskve tamošnjim nastojanjima za nezavisnošću.
Slično je raspoloženje i u Srbiji, gde se Rusija daleko više doživljava kao saveznik nego EU. Rusija je u prošlosti strateški ulagala u region – pre svega su aktivne bile državna naftna kompanija „Zarubežnjeft“ i „Gaspromova“ podružnicom „Njeft“. Od 2008. „Njeft“ čak drži većinski udeo u najvećoj srpskoj naftnoj i gasnoj kompaniji, Naftnoj industriji Srbije (NIS).
Rusko rukovodstvo prošle godine je ponudilo Srbiji fiksnu cenu za ruski gas na šest meseci – u znak „prijateljstva“, kako je naglasio predsednik Putin. Dok su susedne zemlje poput Severne Makedonije i Bosne i Hercegovine, koje su u potpunosti zavisne od uvoza ruskog gasa stenjale pod stalno rastućim tržišnim cenama tog energenta od preko 800 dolara za 1.000 kubika, Srbija je za isti iznos plaćala samo 270 dolara.
Ponovo izabranom predsedniku Aleksandru Vučiću to „prijateljstvo“ vredi čak i po cenu svađe sa EU: Srbija je jedina u regionu odlučila da ne sledi liniju Unije i ne uvodi sankcije Rusiji. A i Er Serbija je sve do danas jedna od retkih avio-kompanija koja leti za Rusiju. Vučić ističe neutralnost svoje zemlje, ali Srbija je u međuvremenu podržala isključenje Rusije iz Saveta UN za ljudska prava.
Pa ipak, ona ne želi otvoreno da se suprotstavi Rusiji. Jer, naredni „prijateljski“ gasni sporazum s Moskvom već je dogovoren: ugovor za sledećih deset godina trebalo bi da bude potpisan sredinom maja.
Zavisnost od EU
Za Bosnu i Hercegovinu, Srbiju i Severnu Makedoniju, a pre svega za njihovu industriju auto-delova, ključno je da EU kroz krizu prođe na stabilan način. Bosna i Hercegovina osim toga zavisi i od novčanih doznaka iz inostranstva, koji čine gotovo osam odsto tamošnjeg BDP. Ako se ekonomski rast u EU uspori, to bi moglo da znači da će i doznaka biti sve manje.
S druge strane, ruski agresivni rat u Ukrajini dugoročno bi mogao da doprinese stabilizaciji situacije na Balkanu – ukoliko se EU odluči na ponovno aktiviranje procesa pregovora o pristupanju tih zemalja Evropskoj uniji, što je poslednjih godina bilo zapostavljeno.
Ekonomista Peter Sanfej je optimista. Kaže da je uveren da će Zapadni Balkan iz krize izaći jači. Regiona i njegovi stanovnici poslednjih godina su, objašnjava, dokazali koliko su otporni: „Tokom proteklih 20 godina region je postajao sve stabilniji. Finansijska kriza, pandemija korone… A region je pre toga prolazio kroz druge krize.“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
