„Od raspleta situacije u Srbiji će zavisiti dalji odnosi u regionu“: O regionalnim dešavanjima u 2024. i prognozama za 2025.

U kontekstu regionalnih odnosa u 2024. godini, jedan od najvažnijih događaja bilo je usvajanje Rezolucije Generalne skupštine Ujedinjenih nacija kojom je 11. jul proglašen Međunarodnim danom sećanja na žrtve genocida u Srebrenici.

Bosna i Hercegovina je u 2024. i dalje bila na meti uticaja Beograda i Zagreba, smatra direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov, da li kroz secesionizam Predsednika Republike Srpske Milorada Dodika ili oprezno zagovaranje trećeg entiteta od strane hrvatskog predsednika Zorana Milanovića.

Srbija, kako sitiču naši sagovornici, nastavlja da se meša u unutrašnja pitanja okolnih zemalja, čekajući neku novu globalnu krizu kako bi skrenula pažnju sa unutrašnjih problema.

Davor Đenero, politički analitičar iz Hrvatske, smatra da je za Zapadni Balkan u prošloj godini bilo najvrednije to što je Berlinski proces ponovno postao ključan medij saradnje u regionu.

„Naime, za razliku od Berlinskog procesa, koji je utemeljen na principima europske integracije, dakle na priznavanju državnih granica, ravnopravnoj matričnoj suradnji svih država obuhvaćenih procesom, te na principu održivog ravnomjernog razvoja, Zapadni Balkan je zamišljen kao asimetričan projekt, koji treba osigurati hegemonističku poziciju jedne ili dviju sudionica u procesu, koji de facto funkcionira kao mehanizam podjele utjecaja na Balkanu i ne doprinosti europeizaciji članica inicijative. Zato je silno vrijedno da je ta inicijativa na izdisaju, a da se Berlinski proces reafirmira“, objašnjava Đenero za Danas.

On ističe da 2024. nije bila povoljna kada se radi o unutarpolitičkoj situaciji u zemljama regiona.

„U Sjevernoj Makedoniji političku je većinu izgubila proeuropska opcija, koja je uspjela prevladati blokadu Grčke i koja je nastojala ublažiti napetosti izazvane bugarskom blokadom pristupnog procesa. S VMRO DPMNE Sjeverna Makedonija se vraća politici inata koju je uz pomoć „kvazihelenizma“ provodio Nikola Gruevski u razdoblju od 2006. i 2014, i dodatno zaoštrio blokadu makedonskog pristupnog procesa“, smatra naš sagovornik.

Iako se na prvi pogled čini da je Crna Gora napravila važan iskorak i vratila poziciju lidera u procesu pristupanja Uniji na Balkanu, dodaje Đenero, nakon oba ovogodišnja iskoraka usledili su snažni protiveropski udari u režiji velikosrpskog i proruskog kontrolora većine u crnogorskom parlamentu Andrije Mandića.

„Kao i nakon IBAR-a, i nakon zatvaranja triju pregovarčakih poglavlja uslijedila je ozbiljna kriza, ovog puta ustavnim udarom parlamentarnog odbora na ustavni sud“, dodaje on.

Kada je u pitanju Bosna i Hercegovina, Đenero tvrdi da je država pod snažnim udarima politike manjeg entiteta i njihovog vođe, međunarodno izolovanog Milorada Dodika.

„U uvjetima ozbiljne političke krize u Srbiji, Dodik postaje jedno od oruđa u rukama autoritarnog predsjednika Vučića, koji pokušava unutarnji pritisak na njegovu vlast smanjiti zaoštravanjem regionalnih odnosa“, ukazuje Danasov sagovornik.

Dodaje da je Srbija, nakon novosadske tragedije izazvane korupcijom i nekompetentnošću režima zapala u ozbiljnu krizu iz koje autoritarni vladar još uvek nije uspeo da izađe sredstvima kojima se do sada izvlačio iz kriza.

„Studenti su unijeli novu vrijednost u parlamnetarnu arenu, a pojavom političke opcije koju okuplja Goran Ješić, sjajno adresirajući strah kao važno oružje režima, poručujući vladaru da ga sve više nitko ne boji, naznaka je nove moguće političke arhitekture“, dodaje Đenero.

On ukazuje da režim u Beogradu još uživa i američku i evropsku potporu, koja „nije zasnovana na vrijednostima, nego na ciničnom odnosu koji je digao ruke od euorpeizacije Srbije i prema Srbiji se odnosi kao prema afričkim postkolonijalnim državama, dogovarajući separatne aranžmane u zamjenu za ekonomske ili rudarske koncesije“.

Đenero, dalje, govori da se Kosovo uskoro suočava sa važnim izborima, a da je administracija premijera Aljbina Kurtija nepotrebno antanogizirala odnose sa delom evroatlantskih partnera.

„Skori izbori pokazat će za što se biračko tijelo na Kosovu odlučilo, za jačanje suvereniteta ili za povratak na poziciju pouzdanog euroatlantskog partnera“, navodi naš sagovornik.

Ističući da je Hrvatska sve dalje od susednih zemalja koje nisu deo Evropske unije, podseća da je šteta što je nakon parlamentarnih izbora prekinut „kontinuitet sudjelovanja glavne srpske manjinske stranke u izvršnoj vlasti“.

Đenero objašnjava da je potencijal izgubio i koncept „“konstitucionalnog patriotizma“ koji su u Hrvatskoj razvili SDSS (Samostalna demokratska srpska stranka) i njen osnivač Milorad Pupovac.

„A taj je koncept posve ukorijenjen u europsku tradiciju rješavanja manjinskih pitanja i koji je srpskoj zajednici osiguravao solidnu političku zaštitu i sprečavao da ju se iskorištava za interese režima u državi matičnog naroda“, zaključuje Davor Đenero.

Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam, ističe da se regionalni odnosi najviše mogu meriti kroz odnos Srbije sa zemljama regiona, jer je ona najveća zemlja u komšiluku, ali potrebno je pogledati i odnose ostalih zemalja međusobno.

U tom kontekstu navodi da je Srbija nametala dva velikodržavna koncepta, od kojih je jedan doživeo fijasko, dok je drugi otišao korak dalje.

„Fijasko je doživeo Otvoreni Balkan, koji su podstakli Edi Rama (premijer Albanije) i Aleksandar Vučić kao dva autoritarna političara. Tu je još bila i Makedonija, najslabija zemlja regiona u svakom pogledu. Fijasko je nastao jer je Rama izašao iz te priče. Prošle godine u proleće u okviru Berlinskog procesa on je rekao da je Otvoreni Balkan završio svoju ulogu. U narednim koracima Berlinski proces je uradio sve ono što Otvoreni Balkan nije uspeo – pre svega da uključi druge zemlje regiona (CG, BiH, Kosovo) – baš zbog velikodržavnih koncepta Vučića i Rame“, ističe Popov.

Smatra da je to poslednji ekser u kovčeg tog koncepta udario Rama kad se ponovo umešao u rešavanje pitanja Kosova, odnosno  kada je rekao da bi Kosovo trebalo da prekine svake dalje pregovore sa Srbijom.

„Mislim da je taj koncept bio klinički mrta,v a da je sada definitivno mrtav. Održavaju se ti sabori vina i to je kraj cele priče“, obrazlaže Popov.

Drugi velikodržavni koncept je, nastavlja on, „srpski svet“, koji je prošle godine otišao korak dalje.

„Ranije je i Vulin davao izjave, od kojih se Vučić kobajagi ograđivao, da treba da se okupe i ujedine svi Srbi u regionu u onim delovima okolnih zemalja gde su u većini i da se ujedine i na državnoj osnovi. To je izazvalo veliki zazor kod ostalih država, pre svega u BiH, ali i u Crnoj Gori i Makedoniji“, podseća Popov.

On dodaje da je prošle godine na Vidovdan održan Svesrpski sabor, gde se usvojila deklaracija, i time se otišlo korak dalje u celoj toj stvari, te da je takvim ponašanjem Srbija izazivala reakcije kod suseda.

„Ona se mešala i u unutrašnja pitanja Crne Gore, tamo ima svog eksponenta Andriju Mandića koji na svaki način pokušava da uspori put CG u Evropsku uniju. Videli smo kada je usvojena Rezolucija o genocidu u Srebrenici on je ucenio koalicione partnere – na to je usvojena Rezolucija o Jasenovcu u Skupštini Crne Gore, što je izazvalo pogoršanje odnosa zemlje sa Hrvatskom. Hrvatska je na to dogovorila dovodivši u pitanje graničnu liniju i poluostrvo Prevlaku, iako se smatralo da je to pitanje na neki način apsolvirano. Sve je to uticalo i na evropski put Crne Gore koja je najviše odmakla; računao sam i da je ona mogla postati članica EU do 2026, međutim taj proces je usporen“, ukazuje Popov.

Po pitanju Bosne i Hercegovine, Danasov sagovornik, ističe da se u toj zemlji nastavilo postojeće stanje.

„BiH je protektorat jer ima Visokog predstavnika, ima Ustav kao Aneks 4 Mirovnog sporazuma, ima Veće za implementaciju mira, nikako da izađe iz tih koordinata devedesetih, a to sve doprinosi nestabilnosti ove zemlje koja je bliža disoluciji nego konsolidaciji“, objašnjava naš sagovornik.

Popov ukazuje da postoje dva faktora koja utiču na destabilnost BiH: prvi je Milorad Dodik, predsednik bh. entiteta Republike Srpske, koji prelazi crvene linije stalnim najavljivanjem izlaska iz Bosne i Hercegovine, a u nekim izjavama je pominjao i pripajanje Srbiji.

Drugi faktor je, smatra on, uticaj iz Zagreba na zbivanja u BiH

„Pre svega, predsednik Milanović je na neki način vršio pritisak da se menja Izborni zakon u BiH, da se virutelno napravi treći entitet gde su u Hercegovini Hrvati u većini. On je tu naišao na podršku Dodika, kom odgovara stvaranje trećeg entiteta ili zalaganje za to, kako bi se oslabio pritisak na Republiku Srpsku“, navodi Popov.

Kada su krenule blokade fakulteta, dodaje direktor Centra za regionalizam, studentski bunt kojem se pridružuju i ostali (prosvetari, poljoprivrednici), izazvao je ozbiljnu nervozu kod Vučića.

„Vidi se ta nervoza i po tome što ide korak dalje u represiji u pozivima na razgovore studenata koji protestuju. Sad je tu „Dodik karta“ na koju Vučić igra kako bi se skrenula pažnja sa unutrašnjih problema – Dodik je najavio blokadu svih institucija BiH i neke druge mere“, dodaje Popov.

On ističe da Vučić stalno upozorava NATO da su Srbi u BiH i na Kosovu ugroženi „jer je odbijeno učešće Srpske liste (SL) na izborima“.

Međutim, potvrđeno je da će SL učestvovati.

„Na taj način je pokušavao da skrene pažnju sa svoje poljuljane pozicije, ali na to se niko nije upecao“, objašnjava naš sagovonrik.

Kada se radi o odnosima Srbije i Hrvatske, Popov koristi termin „hladni mir“.

„Povremeno se razmene oštre reči na relaciji Beograd Zagreb, posebno kada su neke godišnjice (Oluja, Vukovar), tu nema ništa novo“, ukazuje on.

Zoran Milanović je bio poznat kao partibrejker, dodaje Popov, skandal-majstor i na unutrašnjem planu u verbalnom ratu sa premijerom Plenkovićem, ali u okviru svojih predsedničkih ovlašćenja.

Prema Popovu, 2024. je bila jedna nestabilna godina koja je nagovestila neke pozitivne i neke negativne trendove.

„Na primer, ako bi u Crnoj Gori Mandić uspeo da se pacifikuje ili da se osnuje nova većina mogao bi se ubrzati put ka EU. Sledeće godine će biti tri decenije od potpisivanja Dejtonskog sporazuma. To bi bila dobra prilika da BiH konačno iskorači iz tog sistema devedesetih (situacija ni rat ni mir) i da se napravi nova Međunarodna konferencija kojom bi konačno bio okončan status BiH kao protektorata i da kroz ustavne, institucionalne promene ona postane samoodrživa funkcionalna država svojih građana“, smatra Popov.

On dodaje da bi se to bi se možda i desilo da su demokrate ostale u SAD na vlasti.

„Novi faktor koji će uticati na odnose u regionu u 2025. je Donald Tramp. Tramp se u svom prvom mandatu bavio u nekoj meri regionom, Kosovom, pred kraj mandata je recimo potpisan Vašingtonski sporazum. On je išao na to da se kroz saradnju omekšaju odnosi između Kosova i Srbije, tu je imao svog čoveka Ričarda Grenela koji je bio naklonjen Beogradu i srpskom stavu prema Kosovu“, ističe Popov.

Po njegovom mišljenju, velika previranja u Evropi su u toku.

„Tramp je novi faktor u celoj priči. Čeka nas jedna turbulentna i neizvesna godina. Imamo nagomilane svetske probleme – rat u Ukrajini, Gaza, zaoštrene odnose SAD i Kine, unutrašnja kriza odnosa u EU. Neke članice, poput Slovačke „soliraju“, premier Mađarske Viktor Orban odavno „solira“, Nemačku čekaju izbori u februaru, Francuska je u krizi – sve će to uticati na odnose u regionu“, smatra Popov.

Objašnjava da bi nestabilni globalni odnosi pogodovali Vučiću, „jer na taj način skreće pažnju na druge stvar“ž.

„Ako pokuša da napravi kompromis, onda mu se izvlači jedna po jedna cigla, jer ako pravi kompromise onda će morati da se aktivira pravni poredak u državi i da profunkcionišu tužilaštva, sudovi – u tom slučaju bi njegov autoritet bio debelo uzdrman što bi mogao biti i početak njegovog kraja kao predsednika zemlje“, navodi Popov.

On ističe da od toga kakav će rasplet biti u Srbiji u dobroj meri zavisi kakvi će dalji odnosi biti u regionu.

„Ako dođe do velikih trubulencija, smene vlasti u tom slučaju ti koncepti, poput „srpskog sveta“, neće biti na dnevnom redu u 2025. Onda bi se stvari drugačije odvijale i u CG i BiH“,  kaže Popov.

Naš sagovornik se „iskreno nada“ da će režim u Srbiji u idućoj godini „definitivno otići sa scene“, što bi doprinelo stabilnijim odnosima u regionu, pre svega kada je reč o BiH i Crnoj Gori.

Tanja Topić, politička analitičarka iz Banjaluke, smatra da se u regionalnom kontekstu Bosna i Hercegovina našla u poziciji „izmedju čekića i nakovnja“.

„U cilju evropskih integracija trebalo je jačati regionalnu saradnju, pa su se u nju redom zaklinjali i susjedi BiH – krenuli smo preko „srpskog sveta“ u ekspanziju prema EU, Hrvatska je snažno lobirala da BiH postane članicom EU na krilima teze o „legitimnom predstavljanju“ Hrvata i podršci Hrvatima u BiH po mjeri HDZ. A građani BiH nisu gubili vrijeme čekajuci Godoa, dio njih, ispoljavajući snazan proruski sentiment, krenuli su direktno na mrski Zapad“, navodi Topić.

Ona veruje da su se tako emocije i razum našli u raskoraku „razapeti između Istoka i Zapada“.

„U međuvremenu su sve pukotine nefunkcionalnih sistema izbile na površinu, tako da će u 2025. taj rascjep nastaviti da se širi. Privid života dostojnog čovjeka u vrijeme dok su političarima puna usta regionalne saradnje nastavit će se i u narednoj godini“, zaključuje Tanja Topić.