Rezultati istrage pokazali da je dron nosio avio-bombu, ali nije bilo TNT

Avio-bomba OFAB 100-120 imala je upaljač AVU-ET 350F sa ćiriličnim oznakama postavljen na prednji deo, a eksplodirala je pri udaru u tlo. Na njoj je bila „visokoenergetska, ali nekonvencionalna tvar koja je u eksploziji u potpunosti razgrađena, što onemogućava njenu identifikaciju“, rečeno na konferenciji za novinare županijskog državnog tužilaštva.

Glavna veštakinja Centra za forenzička ispitivanja i veštačenja „Ivan Vučetić“, Ivana Bačić, rekla je da nisu uočeni tragovi vojnog ni privrednog eksploziva, dok originalna avio-bomba sadrži četrdesetak kilograma vojnog eksploziva TNT-a.
Zvaničnici su rekli da je uzrok pada drona kvar pri automatskom sletanju, ali nisu objasnili zašto je došlo do pokretanja sistema automatskog sletanja.

Na pitanje novinara znači li to da nije reč o padu već o sletanju, šef Komisije za istragu pada bespilotne letelice, brigadir Mario Počinok, odgovorio je da se uobičajeno taj sistem aktivira „u zavisnosti o količini goriva i o zadanim parametrima kad da se aktivira, odnosno pređenim kilometrima“.

„Komisija je zaključila da je uzrok pada narušen sled automatskog sletanja u delu kod aktiviranja glavnog padobrana zbog nepostojanja kompletnog sistama veza između tela letelice i glavnog padobrana“, dodao je on.

Zvaničnici na konferenciji za novinare nisu želeli da odgovore na pitanja je li potvrđeno da je dron lansiran iz Ukrajine i je li Zagreb bio njegov krajnji cilj, rekavši da je to predmet drugog dela istrage.

Državni tužilac Jurica Ilić rekao je da je reč o teškom krivičnom delu protiv opšte bezbednosti. Procenjena šteta je oko 600.000 kuna i to uglavnom na više desetina automobila parkiranih u blizini mesta pada u širem centru Zagreba.

Na konferenciji je rečeno i da je na desnom krilu letelice najzastupljenija bila crvena boja, koja je originalna, ali da su na pojedinim mestima vidljivi dodati slojevi žute i plave boje.

Bespilotna letelica „Striž Tupoljev 141“ proizvedena u SSSR, široka 14 metara i teška šest tona, srušila se 10. marta na zelenu površinu u neposrednoj blizini zagrebačkog studentskog doma „Stjepan Radić“ u kojem je oko 4.500 studenata. Reč je o gusto naseljenom delu Zagrebu. Nje bio poginuih ii povređenih, a oštećeno je više desetina automobila parkiranih na obližnjem parkiralištu.

Letelica je, kako su ranije utvrdili hrvatski zvaničnici, lansirana u Ukrajini, a ne zna se je bila u posedu ruske ili ukrajinske vojske.

Prošla je kroz vazdušne prostore država članica NATO i to Rumunije, gde je bila nekoliko minuta, Mađarske, oko 40 minuta, pre nego što je ušla u Hrvatsku gde se posle sedam minuta srušila na Zagreb. Premijer Andrej Plenković je nekoliko puta istakao da najvažnije da se utvrdi je li reč o incidentu, sabotaži ili nameri.

Od pada drona traje javno prepucavanje o tome je li dron imao bombu ili ne. Ministar odbrane Mario Banožić i premijer Andrej Plenković više puta su rekli da je bio naoružan avio-bombom koja je ekplodirala, kao i da je ukupna težina bombe o kojoj se govori u izvornoj varijanti 120 kilograma, a nosila je oko 40 kilograma eksploziva.

Niz vojnih stručnjaka tvrdio je, međutim, da je teško da je bespilotna letelica nosila eksploziv, već da je verovatnije reč o bombi za samouništenje. Generalni sekretara NATO Jens Stoltenberg izjavio da je, prema njihovim informacijama, bespilotna letelica bila nenaoružana i da se srušila pošto je ostala bez goriva.