Rok za predaju kandidatura za predsednika Crne Gore 26. februar, još se ne znaju kandidati

Predsednički izbori u Crnoj Gori, četvrti od obnove nezavisnosti i sedmi od uvođenja višepartijskog sistema, održaće se 19. marta.

Državna izborna komisija je saopštila da je za kandidaturu potrebno 8.101 potpis.
Još nije poznato da li će se na izborima kandidovati aktuelni predsednik i lider opozicione Demokratske partije socijalista (DPS) Milo Đukanović.

To bi mu bio treći mandat na koji ima pravo shodno ranijoj presudi Ustavnog suda da mu je prvi mandat bio u okviru tadašnje Državne zajednice Srbije i Crne Gore. Ustav predviđa da se jedno lice može kandidovati dva puta.

I raniji predsednik Filip Vujanović je bio na toj funkciji u tri mandata i upravo je sud odlučio o njegovoj trećoj kandidaturi. Deo pravnika, međutim, osporava tu presudu i tvrdi da je državni kontinuitet Crne Gore postojao i pre referenduma o nezavisnosti.

Više funkcionera procrnogorskih opozicionih stranka je pozvalo da se na izbore izađe sa zajedničkim kandidatom.

Radio televizija Nikšić je sinoć objavila, pozivajući se na izvore iz vrha Demokratskog fronta (DF), da će jedan od lidera Demokratskog fronta Andrija Mandić najverovatnije biti kandidat te koalicije za predsednika Crne Gore.

Jedan od lidera tog saveza Milan Knežević je na RTCG ranije rekao da je DF već odredio svog kandidata, ali nije hteo da saopšti ime.

Da će imati svog kandidata sinoć je saopštio i predsednik vanpalamentranog Pokreta Evropa sad Milojko Spajić. Pokret, na čijem su čelu bivši ministri finansija i ekonomije u Vladi Zdravka Krivokapića, je osnovan sredinom 2022. i ostvario je dobar rezultat u Podgorici gđe će biti glavni stožer vlasti.

„Evropa sad će definitivno imati svog kandidata. Razmišljamo i o nestranačkim kandidatima, međutim, u saznanju sam da ljudi koje bismo mogli kandidovati, nisu zainteresovani za takve pozicije“, rekao je on.

Prethodno je predsedništvo Demokratske Crne Gore saopštilo da su na sednici tog tela došli do zaključka da bi zajednički nastup Demokrata i Evrope sad na predsedničkim i parlamentarnim izborima bila dobitna formula „koja bi omogućila impresivan rezultat i veliku pobedu, kao i definitivan poraz bivšeg režima“.

Predsednički izbori su raspisani u trenutku duboke političko-institucionalne krize, nastale posle pada Vlade Dritana Abazovića u avgustu prošle godine i kada nije izvesno da li će biti odblikran rad Ustavnog suda. Neizvesno je da li će do dana izbora Crna Gora imati funkcionalan Ustavni sud, bez koga se ne mogu proglasiti konačni rezultati izbora. Taj sud od polovine septembra ima tri od ukupno sedam sudija i ne može da odlučuje o žalbama građana. U toku je šesti krug izbora sudija, pošto je propalo prethodnih pet pokušaja zbog nemogućnosti postizanja dogovora između vladajuća većine i opozicije.

Evropska unija je najavila mogućnost prekida pristupnih pregovora sa Crnom Gorom ukoliko se ne izaberu nedostajuće sudije.

Od uvođenja višestranačja u Crnoj Gori 1990. godine, svi predsednici su bili iz redova Demokratske partije socijalista. Pre Mila Đukanovića, aktuelnog čelnika države i šefa DPS-a, predsednik Crne Gore je bio Filip Vujanović – i to u tri mandata, od 2003. do 2018. godine.

Pre Vujanovića, predsednik je bio Đukanović – i to u jednom mandatu, nakon što je u oktobru 1997. pobedio na neposrednim izborima Momira Bulatovića.

Politički analitičar Zlatko Vujović otvara mogućnost da DPS nema partijskog kandidata, pa ni Đukanovića.

Vujović konstatuje da Đukanović, sa jedne strane, homogenizuje svoje birače, ali i motiviše protivnike da izađu na izbore.

„Pitanje je da li bi u ovom trenutku bilo taktički dobro da kandidat bude neko ko ne motiviše protivnike da izađu na izbore. Odnosno, da taj kandidat dobije podršku, ne samo DPS-a, nego i apstinenata prozapadne orijentacije, koji su nespremni da glasaju za DPS, ali su spremni da glasaju za prozapadno građanski orijentisanog kandidata“, pojašnjava Vujović.

Analitičar Miloš Bešić je kazao da ukoliko se kandiduje aktuelni šef države Đukanović, verovatno će izgubiti u dugom krugu, ako bude imao pristojnog protivkandidata.

“Makar ono što sada pokazuju podaci iz istraživanja, on u drugom krugu nema prosto prostora da prebaci taj procent od 50, koji je važan, to bi moglo da se desi u nekom potpuno nerazumnom scenariju gde bi izlaznost bila užasno mala, u šta ja lično ne verujem”, kazao je on.

Bešić je ukazao i na važnost ovih izbora .

„Da su ovo izbori svih budućih izbora i da su ovo izbori koji će opredeliti crnogorsku političku scenu, sasvim izvesno, narednih deset, dvanaest možda petnaest i više godina. Razlog je vrlo jednostavan. Bez obzira na ustavna ovlašćenja, predsednik je taj koji se bira direktno, glasovima građana i ima veliku količinu autoriteta. Prosto, ko bude pobednik tih predsedničkih izbora, politička struktura ili snaga koju budući izabrani predstavnik bude predstavljao, ta politička snaga će imati visok nivo autoriteta i veliki uticaj na predstojeće parlamentarne izbore i prosto svi politički ishodi u velikoj meri ima da zavise od tog izbora“, naveo je Bešić.

Mandat predsednika Crne Gore traje pet godina.

Da bi kandidat pobedio u prvom krugu potrebno je da osvoji više od 50 odsto glasova izašlih birača.

Ukoliko se to ne desi, u drugom krugu nadmeću se dva kandidata sa najvećim brojem osvojenih glasova. Drugi krug se održava dve nedelje kasnije.