Rusi u Crnoj Gori sakupili potpise za Putinovog protivkandidata: Ko je Boris Nadeždin?

„Ovo je način da podrškom njemu pokažemo naš antiratni stav“, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Olga Stepanova, koja se nakon početka ruske agresije na Ukrajinu doselila u Budvu.

Do sada je prikupljeno oko 1.700 potpisa za Nadeždina.

Da je važnija od brojke, poruka koja se time šalje, smatra jedan od organizatora Ilja Gurevič.

„Svi ti ljudi su napustili dom i došli u Crnu Goru zbog ruskog režima i rata. Ovo je njihova poruka da žele promene“, kaže za RSE Gurevič, i dodaje da Rusi prikupljaju podršku Nadeždinu i u više drugih evropskih zemalja.

Predsednički izbori u Rusiji će se održati od 15. do 17. marta.

Iz Ministarstva spoljnih poslova Crne Gore su za RSE saopštili da ih je Ambasada Ruske Federacije obavestila da će u ambasadi u Podgorici, sredinom marta, organizovati glasanje na predsedničkim izborima u toj zemlji.

U Crnoj Gori zvanično boravi oko 27.000 Rusa.

Prethodno je, 26.januara, Ministarstvo spoljnih poslova Rusije saopštilo da će Rusi u inostranstvu moći da glasaju na predsedničkim izborima i u „neprijateljskim“ zemljama.

Crna Gora je od marta 2022. na toj listi zbog uvođenja sankcija Rusiji, zbog agresije na Ukrajinu.

Ranije je za RSE potvrđeno da će glasanje u državama regiona biti organizovano u Albaniji, Severnoj Makedoniji i na Kosovu, za Srbiju još nije objavljeno, dok je u Bosni i Hercegovini rečeno da neće sprečiti održavanje izbora ukoliko to bude u skladu sa njihovim zakonima.

Ko je Boris Nadeždin?

Šezdesetogodišnji Boris Nadeždin se zalaže za prestanak rata protiv Ukrajine i okončanje mobilizacije, kao i za dijalog sa Zapadom.

„Ljudi potpisuju za mene ne zato što im se nešto posebno sviđam, već zato što je to šansa da se učini nešto za mir, da se cela ova priča završi i da ljudi prestanu umirati“, rekao je Nadeždin 24. januara za Reuters.

On je kandidat vanparlamentarne stranke Građanska inicijativa. Da bi učestvovao na izborima mora da sakupi više od 100.000 potpisa, i to po 2.500 iz svakog od preko 40 regiona u Rusiji.

Rok za predaju potpisa podrške Centralnoj izbornoj komisiji je 31. januar, nakon čega se oni proveravaju i kandidatura odobrava ili odbacuje.

Sagovornici RSE ne žele da javno kažu kako će dostaviti potpise iz Crne Gore nadležnima u Rusiji, jer sumnjaju da bi mogli biti opstruisani.

Sumnje prate Ruse i kad su van Rusije

I pored toga što je tek nešto više od šest odsto Rusa u Crnoj Gori potpisalo podršku Nadeždinu, organizatori su zadovoljni odzivom jer, kako objašnjavaju, mnogi Rusi nerado javno izražavaju politički stav.

Naime, u Rusiji je zabranjeno da se rat protiv Ukrajine naziva ratom, a Putin je 2022. potpisao zakon koji propisuje da se za javno protivljenje ratu može dobiti čak do 15 godina zatvora.

Zato i kad su u drugoj zemlji, mnogi ne žele da se eksponiraju, jer se plaše za svoje bližnje u Rusiji, koji mogu da ispaštaju zbog njihovih stavova, kaže Ilja.

Navodi i da je bilo slučajeva u Bugarskoj da antiratne aktiviste izruče Rusiji:

„Vlast u Rusiji vara, i može iscenirati slučaj na osnovu kojeg može da traži da joj se izruči neki Rus iz inostranstva, zato mnogi misle – bolje je ćutati“.

To je jedan od razloga zašto tridesetogodišnji Ilja nije veliki optimista kada govori o budućnosti svoje zemlje.

Smatra da najmanje deset godina neće biti korenitih promena:

„Oni koji su otišli iz Rusije imati će sve manje šanse da se vrate. Opozicioni prostor je prazan i treba da ga ispune neki novi političari. Zadatak onih koji su otišli je da ih podrže, i to je ono što se sada dešava“, kaže Ilja.

No, dodaje da za opoziciju u Rusiji nema nade ukoliko se nešto ne promeni unutar zemlje:

„Mi možemo pomoći, ali promena se jedino može desiti iznutra“.

I Olga smatra da je podrška Nadeždinu istovremeno jasna poruka Putinu.

„Time mu građani poručuju: umorni smo od onoga što radiš“, kaže Olga.

Iako osumnjičen za ratni zločin u trci za novi mandat

Kako je RSE već izveštavao, za većinu analitičara Putinova pobeda nije upitna, jer su vodeći ruski opozicionari, poput Alekseja Navaljnog u zatvoru, ili van zemlje zbog rizika od hapšenja.

Sedamdesetjednogodišnji Putin, koji je kandidaturu predao kao nezavisni kandidat, drži u svojim rukama sve poluge moći u zemlji.

On se kandiduje za svoj peti mandat. To mu omogućavaju promene ruskog ustava iz 2020.godine, kojima je uklonjena odredba da se dužnost predsednika ne može obavljati više od dva mandata uzastopno.

Prethodno je predsednički mandat produžen sa četiri na šest godina.

Ukoliko bi novi šestogodišnji mandat ispunio do kraja, bio bi ruski vladar s najdužim stažom od 18. veka.

Zapad Putina smatra diktatorom, a zbog sumnji da je ratni zločinac usljed događaja u Ukrajini, Međunarodni krivični sud je u martu 2023. za njim izdao nalog za hapšenje.