Ruski ambasador u BiH stekao uslov da bude proglašen personom non grata?

“Ako BiH odluči da bude članica bilo čega to je unutrašnja stvar. Ali druga stvar je naša reakcija. Na primeru Ukrajine mi smo pokazali što očekujemo. Ako bude pretnja, mi ćemo reagovati”, kazao je Kalabuhov u emisiji Mreža na Federalnoj TV.

Nije retkost da ambasada Rusije reaguje kada se spomene članstvo BiH u Alijansu. Na to je javnost krajem februara podsetila i Dušanka Majkić,  članica državnog Doma naroda i članica SNSD Milorada Dodika kada je na Tviteru napisala – „Da podsetimo: Moskva je u martu 2021. rekla da će reagovati ako BiH preduzme korake ka pridruživanju NATO-u. Nemojte posle da niste znali“.

Majkić je upozorila da će Rusija reagovati ako BiH preduzme korake ka članstvo u NATO, aludirajući da bi nakon Ukrajine problemi mogli zadesiti i Bosnu i Hercegovinu.

I srpski član Predsedništva BiH Milorad  Dodik, koji se smatra “ruskim čovekom u BiH” i održava izuzetne odnose i konsultacije sa ruskim ambasadorom tvrdi da bez njegove saglasnosti BiH nikako ne može u NATO. “Ako mi ne damo saglasnost da BiH ide ka NATO, ona u tom smeru neće ni ići i to je jasno“, kazao je Dodik jednom prilikom.

Najnovija izjava Kalabuhova i otvoreno dovođenje pretenzija BiH prema NATO sa Ukrajinom, naročito imajući u vidu ratne grozote kroz koje prolazi Ukrajina, po oceni diplomatskih izvora Danasa, predstavlja otvorenu pretnju.

Kako su pojasnili, ovakva izjava jednog diplomate prevazilazi okvire diplomatije po Bečkoj konvenciji (1961.) o diplomatskim odnosima. Ambasador je, ističu naši izvori, ovim stekao uslov da bude proglašen personom non grata u BiH.

U članu 9 Bečke konvencije o diplomatskim odnosima jasno stoji da – “država kod koje se akredituje može u svako doba, i bez obaveze da obrazloži svoju odluku, obavestiti državu koja akredituje da je šef ili ma koji član diplomatskog osoblja misije persona non grata ili da ma koji drugi član osoblja misije nije prihvatljiv”.

Takođe piše, da će “država koja akredituje  tada opozvati lice u pitanju ili će okončati njegove funkcije u toj misiji, prema slučaju”, stoji, izemđu ostalog, u Bečkoj konvenciji.

U spomenutom intervjuu, Kalabuhov je još kazao kako zapravo Zapad predstavlja pretnju bezbednosti BiH  kroz tvrdnje da Rusija “navodno priprema neki plan”. Nemamo mi nikakvih planova, uverava Kalabuhov.

“Mi ćemo reagovati analizirajući stratešku i geopolitičku situaciju”, kazao je dodajući da je “članstvo u BiH u NATO-u sada ionako u sferi fantazije jer oko toga ne postoji konsenzus i to se neće tek tako promeniti“.

Tvrdi kako njegova zemlja ne vodi rat nego je zapravo u nekoj vrsti mirovne misije jer Ukrajince “oslobađa od nacističke pretnje”.

Ruski ambasador u BiH je i ranije iznosio preteće izjave, “postrojavao” novinare i političku javnost. Tako je nedavno, pravdajući rat Rusije u Ukrajini, pozvao rukovodstvo i novinarsku zajednicu u Bosni i Hercegovini da se “ponašaju razborito i odgovorno, da ne podlegnu zapadnim provokacijama i da odbiju da se automatski priključe antiruskoj kampanji”.

Par dana pred početak ruske ofanzive u Ukrajini, kada je Rusija priznala sepratističke ukrajinske regione Donjeck i Luganjsk, Kalabuhov je taj potez ocenio istorijskim. Tog dana se sastao u Banjaluci sa srpskim članom Predsedništva BiH Miloradom Dodikom. Kako je tada saopšteno iz kabineta člana Predsedništva, Dodik i Kalabuhov su razgovarali o aktuelnoj političkoj situaciji u BiH, ekonomskoj saradnji Rusije i BiH, te o “ostalim aktuelnim političkim pitanjima”.

Za ambasadora Kalabuhova nema ništa sporno ni u separatističkim potezima Dodika. Štaviše, Dodik ima punu podršku Rusije u realizaciji planova o ostamostaljenju bh.entiteta Republika Srpska koji, kako su svi ocenili, ruše ustavno pravni poredak BiH.

Komšić: Pretnja napadom na BiH neprihvatljiva

“Najoštrije osuđujem pretnje koje je ambasador Ruske Federacije u BiH izneo komentarišući mogućnost da Bosna i Hercegovina postane članica NATO-a. Poruka ruskog ambasadora da će uslediti reakcija Rusije, pri čemu se navodi primer Ukrajine nad kojim Rusija vrši agresiju je nedvosmislena, ali istovremeno i neprihvatljiva za Bosnu i Hercegovinu“, kazao je Komšić za portal Radiosarajevo.ba.

Odluka Bosne i Hercegovine za pridruživanjem NATO može biti jedino odluka institucija BiH, dodao je Komšić, “a nikako povod za napad na Bosnu i Hercegovinu“. Nama je, kako je naveo, poznata promena stava Ruske Federacije u pogledu odluka institicija BiH, koje su ranije od strane Ruske Federacije poštovane, te da to u poslednjih nekoliko godina nije slučaj. Međutim, kao predsedavajući Predsedništva BiH dužan sam da s tim u vezi, osudim i odbacim izrečene pretnje, koje nisu samo pretnje Bosni i Hercegovini, nego i pretnje po mir i stabilnost Zapadnog Balkana“, zaključio je Komšić.