Ruski ambasador u UN: Situacija u BiH se naglo pogoršava, Savet bezbednosti mora da reaguje

„Ne možemo da ostanemo po strani i ne reagujemo na krik za pomoć“, rekao je Nebenzja, osvrćući se na izlaganje srpskog člana Predsedništva BiH Željke Cvijanović i pismo koje je ranije uputila svim zemljama članicama Generalne skupštine UN-a.

Prema njegovim rečima, pismo Cvijanovićke „govori o zabrinutosti srpskog stanovništva“, ističući da je ovo situacija u kojoj Savet bezbednosti može da doprinese sprečavanju daljeg pogoršanja situacije.

„Rat je odneo veliki broj žrtava, ni na jednoj strani nije bilo samo nevinih, niti su na drugoj strani bili samo zli. Svaka strana ima svoj dug prema onom drugom i Srebrenica nije jedini mračna stranica tog rata“, ocenio je ruski ambasador.

Rekao je i da je Dejtonski sporazum trideset godina bio garant mira, ali da se već neko vreme krše njegovi principi, ističući kao poseban problem delovanje Kristijana Šmita, koga je nazvao takozvanim visokim predstavnikom u BiH.

Nebenzja je optužio Šmita da se ponaša kao apsolutni vladar u BiH, a Zapad ga samo podstiče na takvo ponašanje.

Još je ocenio da je promovisanje nacrta Rezolucije o Srebrenici kršenje Dejtonskog sporazuma, dodavši da je ova rezolucija jednostrana i politički motivisana.

„Rusija je kategorički protiv rezolucije o Srebrenici u Generalnoj skupštini UN“, zaključio je Nebenzja.

U Savetu bezbednosti večeras se održava sednica na kojoj se, na zahtev Rusije, raspravlja o stanju u BiH.