Ruski igrači ne miruju: Kome i zašto smeta Pahorovo lobiranje za BiH?

Promena spoljne politike Slovenije prema BiH osetila se nakon odlaska Janeza Janše, inače bliskog druga Milorada Dodika, ali odnos Pahora i njegovo jače delovanje u Briselu spram BiH valja potražiti u činjenici da je spoznao da ruska agresija na Ukrajinu ima neposredne sigurnosne implikacije na celu regiju Zapadnog Balkana, a posebno na BiH, piše nap.ba.

Zato ostaje nejasno zašto Pahorova otvorena podrška prema BiH smeta određenim krugovima u Sloveniji, koji koriste priliku i BiH da na svojevrstan način ‘ruše’ Pahora.

Svakako je važno podsetiti na izjave Pahora u kojima nedvosmisleno jasno iskazuje opredeljenje za put BiH ka EU i NATO-u.

“Sasvim je moguće da rat u Ukrajini dovede do nove blokovske podele sveta, a vrlo je važno da linija podele između ova dva bloka ne ide kroz BiH. Gde će biti postavljena eventualna linija podele između političkog zapada i istoka u mnogome zavisi od postupanja Srbije.

Kao prijatelj Srbije, iskreno želim da i ona bude na zapadnoj strani ove moguće linije podele.

To je ključno pitanje za njihovu sigurnosnu, političku, ekonomsku i socijalnu budućnost. Razumem da takva odluka nije jednostavna, jer u Srbiji postoji velika naklonjenost Rusiji. Mislim da nema ništa loše u tome da EU ulaže u evropsku perspektivu Srbije.

Takva perspektiva bi znatno olakšala europsku budućnost BiH“, kazao je nedavno Pahor u intervjuu za sarajevsku agenciju Patrija.

Ali, ovakve poruke nekom su zasmetale, sigurno imaju veze s ruskim icajem samoj Sloveniji, te okretanje Pahora na pravu stranu se pokušava minimizirati. Takve izjave dolaze i iz Međunarodnog instituta za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES), pa ističu da je Pahorov uticaj u Sloveniji mali, a u EU još manji!?

U momentu kada je svaki vid podrške potreban BiH u vidu pružanja međunarodne podrške BiH na njenom putu ka EU, dok se uporedo bori s malignim uticajem susednih zemalja i destruktivnim dejstvima HDZ-a BiH i SNSD-a suvišno je govoriti kako maliciozno zvuči izjava da je uticaj predsednika jedne države mali!?

Da uticaj nije mali kazuje i izjava Aleksandra Vučića, koji je nakon posete Pahora kazao da je Slovenija kao i druge zemlje koje su priznale Kosovo narušila teritorijalni integritet Srbije.

Vučiću se očito nisu svidele izjave Pahora da BiH do kraja godine očekuje kandidatski status, pa je ‘frustracije’ lečio preko pitanja Kosova, što je opet iznenađujuće pogrešno protumačeno.

Čak su određeni mediji likovali zbog ovog nastupa Vučića, ali što se nikako nije moglo dovesti u vezu s ‘malim uticajem Pahora’, čak naprotiv.

Pahor nije od onih političara koji mnogo govore a malo rade i možda zato smeta. Jer, ne sme se zaboraviti da je upravo on imao ključnu ulogu u deblokadi procesa pridruživanja Hrvatske Evropskoj uniji.

Tada je sa tadašnjom hrvatskom premijerkom Jadrankom Kosor uspeo rešiti nagomilane probleme i odblokirati 18 pitanja koje je Slovenija ranije blokirala Hrvatskoj.

Sredinom septembra tako će Pahor biti i domaćin samita lidera inicijative Brdo–Brijuni u Sloveniji, kojem će prisustvovati i sva tri člana Predsedništva BiH.

“Nadam se da će njihova poseta Sloveniji biti prilika i za produbljeni bilateralni razgovor o situaciji u BiH“, poručio je takođe Pahor. Ne treba zanemariti da je u medijskim istupima Pahor za samit najavio i deklaraciju o rešavanju reformi Izbornog zakona u BiH.

Ali, i pre same uspostave eventualno jačih veza i odnosa, protivnici politika Pahora u Sloveniji preko BiH krenuli su u obračun s njim!
To svakako ne bi smelo imati negativne reperkusije prema samom odnosu Pahora spram BiH, koji sada deluje u pravom smeru.

Ne treba umanjiti ni značaj njegovog razgovora s turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom, koji je juče poslao snažnu poruku o tome kako visoki predstavnik ne treba da nameće nikakve odluke u vezi Izbornog zakona BiH.

“Protivimo se bilo kakvim intervencijama u Izborni zakon“, poručio je Erdogan.

A, Pahor je s njim samo nekoliko sedmica ranije razgovarao, zato umanjivati značaj onih koji lobiraju za BiH mogu samo ljudi naklonjeni Rusiji i ruskim igračima.

Jer dok su zemlje članice Evropske unije mahom usresređene na Ukrajinu, važno je da postoje oni koji će konstantno upozoravati da je Zapadni Balkan na neki poseban način u suštini deo iste priče.

Svima bi mnogo bolje bilo, a posebno s aspekta sigurnosti, kada bi EU bolje razumela te stvari, obratila pažnju na zemlje zapadnog Balkana i ubrzala proces proširenja. Jer, to je, bez ikakve sumnje sada postalo prvorazredno geopolitičko pitanje.