Sjedinjene Države duboko su zabrinute zbog mogućih posledica koje bi predloženi zakon o stranim agentima mogao imati na demokratiju, ljudska prava i osnovne slobode, uključujući slobode izražavanja i udruživanja u Crnoj Gori, NATO savezniku i kandidatu za EU saopšteno je Radiju Slobodna Evropa(RSE).
Na upit RSE da prokomentarišu najavu koalicije „Za budućnost Crne Gore“, koja okuplja proruske stranke bivšeg Demokratskog fronta da će predložiti usvajanje zakona o stranim agentima iz Stejt Departmenta su ocenili da bi to ograničilo delovanje civilnog društva:
„Takav zakon bi mogao ograničiti prostor za građansko delovanje, stigmatizovati organizacije civilnog društva koje rade na poboljšanju života građana Crne Gore i ometati kritički rad nezavisnih medija koji javnost izveštavaju na osnovu činjenica. Ti elementi su izutetno značajni za sve demokratske institucije i sisteme.“
Da je potrebno hitno predložiti Zakon o agentima stranog uticaja u Crnoj Gori – koalicija Za budućnost Crne Gore (ZBCG) saopštila je 9. oktobra.
Njime bi se, kako su naveli, uredilo „funkcionisanje stranih agentura koje pod plaštom nevladinih organizacija pokušavaju da utiču na unutrašnju i spoljnu politiku“.
Koaliciju čine proruske partije bivšeg Demokratskog fronta (DF) – Nova srpska demokratija Andrije Mandića i Demokratska narodna partija Milana Kneževića.
Andrija Mandić je predsednik Skupštine Crne Gore.
Iz Ambasade SAD u Podgorici je RSE saopšteno da nisu videli detalje predloga Zakona o stranim agentima koalicije ZBCG i da ne mogu komentarisati navodne sličnosti sa američkim Zakonom o registraciji stranih agenata (FARA) iz 1938. na koji se koalicija pozvala.
FARA je u skladu s međunarodnim obvezama SAD u vezi s ljudskim pravima i poštuje prava na slobodu udruživanja, mirnog okupljanja i izražavanja. FARA ne nastoji da ograniči delovanje organizacija civilnog društva ili medija, navedeno je iz Ambasade.
Zahtev dela parlamentarne većine u Crnoj Gori za uvođenje Zakona o stranim agentima, nevladine organizacije i opozicija ocenili su ozbiljnom pretnjom po demokratiju i evropske integracije.
Za ovu inicijativu stranke Demokratskog fronta nisu dobili podršku ostalih partija sa kojima su na vlasti, Demokrata i Pokreta Evropa sad (PES) premijera Spajića.
Demokrate su ocenile da „ona nije dobra“ dok su iz PES naveli da oni baštine „EU standarde demokratije i opredeljenost članstvu u NATO“.
Opzicija je oštro kritikovala najavu stranaka bivšeg Demokratskog fronta.
Ovakav zakon postoji u Rusiji i Gruziji a njegove varijacije u još nekim zemljama poput Belorusije i Slovačke.
Zbog njega je Gruziji praktično prekinut proces evropskih integracija.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.