SAD hitno da obuzdaju Dodika i srpske separatiste

Kako se navodi u pismu ove vodeće nestranačke globalne mreže koja okuplja više od 150 članova koji rade u 181 državi na okončanju nasilnih sukoba i izgradnji održivog mira, neadekvatan odgovor diplomatske zajednice ne rešava trenutnu krizu i slabi Kancelariju visokog predstavnika u BiH.

„SAD i međunarodna zajednica moraju odmah da deluju kako bi sprečile nasilje i sukobe i izgradili održiv mir u BiH i celom regionu koristeći sve raspoloživa diplomatska sredstva“.

Iako je, navode, BiH od 1995. izbegla rat, „država nikada nije bila bliža još jednoj etničkoj krizi nego što je danas“. Bezbednost i stabilnost u BiH se, ukazuju, urušava usred pretnji Milorada Dodika da „rekonstituiše srpsku vojsku i povuče se iz državnih institucija“.

Dodik je, ističu, osnažen podrškom nacionalističkih političara u Hrvatskoj, kao i ruskih diplomata koji nastoje da umanje suverenitet BiH i spreče pridruživanje države NATO-u“.

Ukazuju i da parcijalna ustavna i izborna rešenja koja su predložile Sjedinjene Države „mogu poslužiti učvršćivanju etničkih podela a najavljena pomoć za ekonomski razvoj neće zadovoljiti razmere krize“. Upućuju i na činjenicu da visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit nedavno nije mogao da predstavi svoj godišnji izveštaj pred Savetom bezbednosti UN.

„Čin ućutkivanja gospodina Šmita u Savetu bezbednosti predstavlja ozbiljnu pretnju Kancelariji visokog predstavnika, međunarodnoj instituciji odgovornoj za nadgledanje implementacije civilnih aspekata Dejtonskog mirovnog sporazuma iz 1995. kojim je okončan rat u BiH“.

Dodaju i da navodni ustupci SAD, Velike Britanije i Francuske Rusiji o produženju mandata snagama EUFOR, koje podržava NATO, su doveli da se iz rezolucije izbaci spominjanje Kancelarije visokog predstavnika.

Potpisnici pisma naglašavaju da bi SAD takođe trebalo da pooštre sankcije protiv Dodika, čime bi se pojačale kaznene mere uvedene protiv njega 2017. Zbog kršenja vladavine prava, prkošenja Ustavnom sudu BiH i opstrukcije Dejtona.

SAD bi, dodaju, trebalo da rade sa svojim evropskim kolegama i kolegama iz UN-a na uspostavljanju komplementarnih sankcija kako bi se pojačao njihov efekat.

„Štaviše, SAD moraju podstaći NATO da preduzme hitno planiranje u vanrednim situacijama, kako je navedeno od strane Saveta za politiku demokratizacije, da se pozabavi rekonstituisanjem snaga bosanskih Srba u BiH i daljim pretnjama integritetu države BiH i implementacije Dejtonskog sporazuma, prema Aneksu 1A“.

Pozivaju SAD i međunarodnu zajednicu da deluju „odlučno i hitno“.

„Bez hitne, koordinirane akcije za zaustavljanje nacionalističke plime u BiH, obuzdavanje napora srpskih separatista da stvore ‘srpski svet’, odbijanje sve korozivnijeg uticaja Rusije, preduzimanje opipljive pravne reforme koja štiti osnovna prava naroda BiH i jačanja kredibiliteta i podrške Kancelarije visokog predstavnika, raspad države, etničko nasilje i sukobi su ozbiljna i neizbežna pretnja“, zaključuje se u pismu.