„SAD ima neusklađenu politiku prema BiH“: Sagovornice Danasa o američkim sankcijama suspendovanoj tužiteljki Bosne i Hercegovine i nekadašnjem šefu obaveštajaca

Njima je zabranjen ulaz u SAD.

Stejt department je javno imenovao Kajmaković kao učesnicu u značajnoj korupciji.

Navodi se da je kao podrška trgovcima narkoticima i drugim kriminalcima Kajmaković pomagala u skrivanju dokaza, sprečavanju krivičnog gonjenja i na drugi način pomagala kriminalne aktivnosti u zamenu za ličnu korist.

Takođe je pokušala da blokira istragu o svojim očiglednim kriminalnim vezama, uključujući Osmana Mehmedagića, navodi Stejt department.

Amra Vrabac, novinarka Novinske agencije Patria, kaže za Danas da je Stejt department napravio jedan previd kada je proširio listu sankcija.

„Napisali su da je reč o bivšoj državnoj tužiteljici. Ona još uvijek nema taj status. Nakon što su joj u septembru 2022. uvedene sankcije ona je suspendirana a tadašnji državni glavni tužilac Milenko Kajganić je otvorio prijedmet da utvrde da li ima elemenata krivičnog dela. Mi i do danas ne znamo epilog tog predmeta, ima li optužnice i dokaza, a imamo sankcije. Ona je formalno još uvijek zaposlenica Tužilaštva BiH samo je suspendirana“, kaže Vrabac i dodaje da je u toku disciplinksi postupak.

Vrabac se pita da li se ovim sankcijama „koje su uvedene nekoliko dana prije odluke disciplinkse komisije prejudicira njena odluka“.

„Ono što je čudno jeste da je bilo sasvim dovoljno vremena da se Tužilaštvo BiH izjasni o tim sankcijama, odnosno o svim navodima zbog kojih se Kajmaković našla na američkoj crnoj listi“, kaže i dodaje da je do danas već trebalo da bude poznato ima li dokaza za počinjeno krivično delo.

Vrabac primećuje da su Mehmedagiću uvedene sankcije nekoliko dana nakon njegovog razrešenja sa mesta direktora OSA.

„Do tada je Mehmedagić bio vrlo kooperativan u odnosima sa SAD, dobivao pohvale, sarađivao jako dobro, čak i više nego dobro. Čovek je bio dva mandata direktor OSA“, kaže naša sagovornica.

BiH je pravna država

Ona ističe da bi u oba slučaja završnu reč trebalo da donese Tužilaštvo BiH.

„BiH je pravna država i ima svoj pravosudni sistem. Nije dovoljno da nam SAD kažu da je neko kriminalac. Mi moramo dobiti pravosudni epilog zašto je to tako i ako je to tako“, primećuje Vrabac.

Sankcije nisu donele ništa

Tanja Topić, politička analitičarka iz BiH kaže za Danas da je ovo nastavak sankcionisanja visokih političara i ljudi iz pravosuđa.

„A sada vidimo i iz obaviještajnog sektora. Ono što je zanimljivo jeste da su oni koji su do sada bili sankcionisani, najvećim dijelom, funkcioneri iz SNSD – a, potom SDA, ali i zvaničnika i političara iz HDZ“, kaže Topić.

Naša sagovornica ističe da ono što se nije desilo jeste da „mi u BiH nismo naučili nikakvu lekciju“.

„Na vrlo jasne optužbe gde se tim ljudima stavlja na teret, – pod znacima navoda korupcija i kriminalne aktivnosti – domaće pravosuđe je to ignorisalo kao da se to ne tiče nas samih“, ukazuje Topić.

Ona tvrdi da građani kažu za sanckije da su slabe te da neće doprineti rezultatim, kao i da se sankcijama jača podrška „antiameričkim ljudima“.

Međutim, Topić ističe da „konkretno, sankcije nisu donijele ništa, ali da su neke firme bliske Dodikovoj porodici počele osjećati teškoće u poslovanju“.

„Jedno vrijeme su nekim firmama ukinuti sajtovi, ukinute su licence koje su imale za programe i, ono što su institucije RS priznale, jeste da im je otežano poslovanje sa određenim bankama. S druge strane i investicije u RS su nakon sankcija postajale sve manje. Znači, određene teškoće se jesu pojavile ali ne u meri u kojoj je neko očekivao“, kaže Topić.

Politika SAD prema BiH

Vrabac kaže da ambasadori EU nonšalantno odlaze u Banjaluku i razgovaraju sa Dodikom, te da je stav EU prema BiH licemeran.

Ona tvrdi da u jednom smislu EU priziva BiH da postane deo evropske porodice, s jedne strane, a sa druge „strane imamo popuštanje Dodiku i njegovom siledžijskom ponašanju“.

„Nisam sigurna uopšte koliko je osnovan dalji put BiH u EU dok nam se ove stvari ne raščiste. EU bi morala da podvuče crtu a ne, na primer, da zove Dodika u Brisel na sastanak 5. decembra“, kaže Vrabac.

Kada su u pitanju Sjedinjene Države, Vrabac kaže da se ne može reći da je njihov stav licemeran, ali svakako, kaže, da SAD ima neusklađenu politiku prema BiH.

Vrabac primećuje da SAD traži samo od Federacije BiH da sprovode borbu protiv korupcije kao i da procesuiraju osobe za koje Sjedinjene Države smatraju da su povezane sa kriminalnim licima, dok, kako kaže naša sagovornica, „Republiku srpsku ne diraju“.

„Mislim da time američka ambasada i američka administracija šalje poruku da BiH gledaju sa dva para očiju – kroz entitete. Ne šalje se dobra poruka time. Kao da vode dvije politike za dva entiteta“, zaključuje Vrabac.